Дневне новине „Данас”

Волфганг Рутеншторфер нови је, независни члан Управног одбора НИС-а чије је проширење и измена састава још један од корака у процесу развоја система корпоративног управљања. Поред новоименованог, у саставу Управног одбора још два члана имају статус независних, Даница Драшковић и Станислав Шекшња, а ангажовање међународних стручњака из области управљања и енергетског бизниса доноси већу транспарентност у раду управних органа, као и већу ефикасност система корпоративног управљања.

Часопис „Сибирска нафта“

Менаџери Гаспром њефта претворили су НИС, државног монополисту – губиташа, у профитабилну тржишну компанију.

У фебруару су се навршиле три године откако је Гаспром њефт преузео контролу над српском компанијом Нафтна индустрија Србије (НИС). За то време, компанија је доживела радикалну трансформацију. Успела је да реши нагомилане проблеме, израдила је дугорочну Стратегију 2020 и почела с њеном применом, постала je најпрофитабилнија компанија Србије и ушла међу три најефикасније бизнис структуре балканског региона. А на последњој проширеној седници Извршног одбора Гаспром њефта, НИС је проглашен за једног од основних покретача раста оперативне добити групе Гаспром њефт. У 2011. години, српска компанија је учествовала у EBITDA са осам милијарди рубаља.

Широм затворених очију

Преговори о продаји контролног пакета НИС-а били су дуги и прилично компликовани. Процес који је започет 2007. године, а чије је финале било потписивање споразума о стратешком партнерству Русије и Србије у нафтно-гасној области, неколико пута је био пред прекидом, и то управо због НИС-а. Неки представници српске владе оштро су се противили условима куповине 51% акција српске компаније, што је предложила Русија. Радило се о 400 милиона евра, инвестиционом пакету у износу од 548 милиона и временски јасно ограниченој модернизацији производног комплекса компаније. Такав је био и тадашњи тон српских медија – информативно окружење очигледно није ишло у корист руског инвеститора.

Ипак, на крају су се стране договориле о свему, и 10. фебруара је 51 одсто акција НИС-а званично прешло у власништво Гаспром њефта. Руска репрезентација менаџера брзо је дефинисала круг основних проблема новог актива. У компанији је постојао вишак запослених, и то не у корист радника реалног сектора – вишак је био у администрацији.

Структурне и технолошке промене дотакле су све сфере пословања НИС-а – од истраживања до малопродаје

Ни стање реалног сектора није било сјајно. Рафинерије у Панчеву и Новом Саду, ремонтоване након бомбардовања 1999. године, радиле су с пола капацитета, у производњи су се примењивале технологије старе 20 година, а о инвестицијама у овај правац (као и у развој компаније у целини) није било ни помена због ратова и санкција деведесетих година. При том, дугови НИС-а премашивали су милијарду долара, а током ревизије финансијских извештаја испоставило се да је компанија неколико година приказивала на папиру приход, a заправо акумулирала губитке.

Интересовање медија за компанију није се смањило након купопродаје: 2009. године изашло је преко осам хиљада објава. Знатан део објава о НИС-у имао је негативни карактер. Ни репутација компаније није била баш најбоља: постојале су примедбе буквално на све, од квалитета производа до предмета донација.

У таквим условима, било би превише самоуверено очекивати приход од рада компаније: 2009. годину, НИС је завршио с минусом од 4,4 милијарде динара. Али за услове 2009. године, то је био успех. Годину дана раније, губици су износили 57 милијарди динара.

Антикризно управљање

Стање ствари у НИС-у говорило је следеће: без хитне израде и реализације широког антикризног програма компанија се не може спасти. Морало је хитно да се делује: почело се од кадровске оптимизације и радикалне промене структуре и пословних процеса. Кључни пројекат првог полугођа 2009. године постала је реализација ,,Програма 750” (тако је био назван пројекат добровољног одласка запослених). Сума од 750 евра по години стажа која се исплаћивала радницима који су одлазили, како је купопродајни уговор захтевао, била је без преседана у Србији. Пре тога, отпремнине нису премашивале 350 евра. У 2009. години, у програму је учествовало око 1.500 људи, што је озбиљно побољшало показатеље ефикасности НИС-а. Број запослених у компанији смањен је са 16 на 9 хиљада.

У исто време, почеле су озбиљне измене у рафинеријама: у Панчеву је почела изградња комплекса хидрокрекинга (MHC/DHT), почела је производња евро дизела, који је пре тога стизао у Србију само из иностранства, рентабилност производње повећана је за 50 одсто, а трошкови набавки смањени су за више од трећине. Паралелно су реализоване и друге антикризне мере. За 2009–2010. кредитна задуженост смањена је за трећину, скоро три пута је повећана EBITDA (cа 10,4 на 32,4 милијарде динара), а захваљујући примени нових приступа и технологија, обим производње нафте на територији Србије повећан је за преко 30 одсто. Било је потребно много напора да би се преломиле вишегодишње негативне тенденције: ангажовани су нови менаџери европског нивоа, Гаспром њефт је пружао технолошку и финансијску помоћ, реализован је агресиван инвестициони програм, формулисана је и уведена нова информативна политика која је омогућила да се репутациони ризици сведу на минимум.

– Током 2009–2010. године, успели смо да урадимо оно најважније. Не само да смо спасили компанију од потонућа, при озбиљним спољашњим негативним условима, већ смо успели и да активирамо интерне механизме њеног развоја – рекао је генерални директор НИС-а, заменик генералног директора Гаспром њефта Кирил Кравченко. – Структурне и технолошке измене дотакле су све сфере пословања НИС-а – од истраживања и сервиса до прераде и малопродаје. И практично свуда су показатељи, на основу резултата 2010. године, били бољи него раније.

Од 2010. године, НИС је први (и за сада једини) ,,блу чип’’ (blue chip) Београдске берзе, чији су акционари постали грађани Србије – преко четири милиона грађана. Очигледни показатељ ефекта антикризних промена постао је чист приход од 16,5 милијарди динара, који је компанија остварила у 2010.

Време раста

Истовремено сa оперативном реализацијом антикризног програма, топ менаџмент НИС-а израђивао је дугорочну стратегију развоја компаније. Почетком 2011. она је усвојена на Управном одбору и добила је условни назив ,,Пет петица НИС-а”.

Концепција предвиђа да ће 2020. године ,,апстрим” компаније достићи пет милиона тона производње, блок прераде – пет милиона тона прераде, малопродаја – исти такав обим продајe. Осим тога, стратегија је предвиђала увођење савремених европских стандарда управљања (Евро 5), а све заједно требало би да на крају доведе до рекордне вредности акција компаније – пет хиљада динара по акцији. Једноставније речено, до 2020. године, НИС треба да од националне нафтне компаније постане регионални енергетски холдинг, лидер по ефикасности на Балкану.

Реализација стратегије започета је у сложеним условима. Eкономију Србије преплавио је талас кризе еврозоне, влада државе је у складу сa обавезама према Европској унији либерализовала тржиште нафтних деривата отворивши га за увоз, истовремено повећавајући акцизе у циљу попуњавања буџета. Све то, заједно с падом животног стандарда, до којег је дошло не само у Србији већ и у целој југоисточној Европи, изузетно је искомликовало ситуацију: продаја горива је падала, а конкуренција се у ситуацији вишка прерађивачких капацитета у региону нагло заоштравала.

Ипак, НИС, који је током претходне две године ојачао и који је имао подршку ,,матичног” Гаспром њефта, приступио је извршавању двеју основних тачака стратегије: реализацији програма регионалног развоја и диверсификацији пословања компаније, преко формирања правца за енергетику. Први је ван граница Србије изашао ,,апстрим”: у фебруару 2011. на територији Босне и Херцеговине почела је да ради компанија ,,Јадран-Нафтагас”, чијих 66 одсто акција контролише НИС. Током 2011. сличне структуре појавиле су се у Румунији и Мађарској.

Није искључена ни могућност учешћа НИС у пројектима на територији Хрватске, Црне Горе, Албаније и Грчке.

Зона интереса Блока ,,Промет”, као и у случају с производњом, постале су суседне земље. Почела је куповина имовине у Босни и Херцеговини, Румунији, Бугарској. – Развој нових канала промета диктиран је припремом постројења MHC/DHT за почетак експлоатације у 2012. чији ће рад повећати обим производње нафтних деривата европског квалитета – објаснио је руководилац Дирекције за развој промета НИС-а Алексеј Коробов. – Осим малопродаје у Бугарској, Босни и Румунији, које су за нас приоритетне с логистичке тачке гледишта, намеравамо да се бавимо велепродајним испорукама (на пример, у Хрватску). Oзбиљни интерес нам је и тржиште Косова, на којем је НИС одраније био присутан.

Али малопродаја се не ограничава само регионалним активностима. За последње две године, модернизоване су или изграђене десетине бензинских станица, што је компанији омогућило стабилно одржавање позиције на националном малопродајном тржишту горива. Стратешки циљ Блока ,,Промет” јесте стварање ефикасне регионалне малопродајне мреже од 800 до 1000 бензинских станица.

Паралелно сe ширила и сфера пословања компаније. У 2011. години, у оквиру НИС-а je формиран Блок ,,Енергетика”. У најскорије време, енергетика треба да постане један од приоритетних праваца развоја НИС-а. Стратегија развоја овог блока, усвојена на Управном одбору, предвиђа разраду алтернативних извора енергије и активно учешће у пројектима изградње свих типова капацитета за генерисање енергије у Србији и региону.

Саша Савићевић, старији партнер београдске консалтинг компаније ,,Спутњик”:

– Имајући у виду услове у којима послује нафтни сектор Европе, успех НИС-а је још вреднији. Ако у Русији основно оптерећење по основу рудне ренте одлази на производњу, у Европи је ситуација другачија: мале количине нафте које се производе на територији европских земаља воде ка пребацивању пореског оптерећења на сектор продаје, што објашњава значајно учешће државе у формирању крајње цене нафтних деривата за потрошача. Што се тиче повећања ефикасности НИС-а, један од кључних доказа јесте поређење пословања српске компаније с њеним хрватским аналогом и конкурентом – Ином. Почетком године, Ина је имала неколико озбиљних адута: једна од рафинерија ове компаније прешла је на производњу деривата стандарда Евро 5, имајући при том предност локације на обали Јадранског мора, затим постојала је озбиљна предност у производњи и преради – два пута су надмашивали аналогне показатеље НИС-а. Али ако је приход Ине у 2011. износио 241 милион евра, НИС-ов је био 380 милиона евра. Већински власник Ине, мађарска компанија MOL, била је у конфликту с владом Хрватске. Код НИС-а је све било супротно: сарадња с владом одвијала се кроз ефикасни дијалог, компанија се активно ширила у региону и успешно спроводила модернизацију рафинеријског комплекса.

Успех без вртоглавице

Резултати 2011. године били су за НИС потпуно очекивани. Упркос неповољним спољашњим условима, профит компаније повећан је на 40,6 милијарди динара, EBITDA износи 52,4 милијарде, а производња је готово два пута премашила ниво кризне 2009. године и износи 1,52 милиона тона нафтног еквивалента. Осим тога, у потпуности је отклоњено питање репутационих ризика: у 2011. компанија је постала најбоља у неколико категорија, a најзначаjнија je титула најбоље компаније у Србији. По оцени руководства компаније, главни фактор успеха био је људски фактор: за три године, у НИС-у je формиран ефикасан међународни тим менаџера, у којем раде држављани 22 земље, а у Управни одбор ушли су независни бизнис експерти међународне класе. Представништво НИС-а у Европској унији почело је да ради 2011. године.

Нови квалитет НИС-а најбоље je окарактерисао председник Србије Борис Тадић, који је новембра прошле године присуствовао отварању командне собе у Рафинерији Панчево. По његовим речима, компанија НИС ,,представља темељ економске сарадње Русије и Србије”.

– Нећу рећи ништа ново ако кажем да не намеравамо да се зауставимо на постигнутом. Ми смо тек на почетку пута, и прва контролна тачка треба да постане 2020. година, када ће се сумирати резултати реализације стратегије – констатовао је Кирил Кравченко. – За сада, пред нама je задатак да наставимо даљу регионалну експанзију, диверсификацију и излазак на нове формате пословања. Резултати 2011. показују да се стратешки правац развоја који је одабран 2009. показао исправним – и ми не намеравамо да с њега скрећемо. У 2009. години, раст инвестиција износио је 29 одсто, у 2010. – 107 одсто, у 2011. – 75 одсто, а укупна сума уложена у развој НИС-а од 2009. године износи 1,5 милијарди евра. Планирамо да у наредне три године инвестирамо у НИС још 1,5 милијарди евра.

Речи генералног директора НИС-а потврђују и прелиминарни подаци за први квартал 2012. – EBITDA НИС-а за тај период износи 15,5 милијарди динара, што је два пута више у односу на исти период 2011, а обим инвестиција повећан је три пута. У исто време, ситуација на регионалном тржишту деривата, у условима економске кризе и вишка прерађивачких капацитета, и даље је сложена, конкуренција се заоштрава, и све је теже постизати позитивне резултате. Већ сада се може рећи да 2012. година неће бити лака за НИС и време ће показати да ли ће компанија очувати позитивне трендове у овим условима на тржишту. Познат је рецепт за решење проблема – стално повећање eфикасности које компанија остварује већ три године.

НИС је још на почетку пута, и прва станица треба да буде 2020. година, када ће бити сумирани резултати реализације стратегије.

Дневне новине “Дневник“

Сарадња НИС-а, Владе Војводина и локалних самоуправа у северној српској покрајини обновљена је потписивањем основног и допунских споразума о стратешкој сарадњи за 2012. Укупна вредност Споразума НИС и Владе Војводине за 2012. износи 81.250.000 динара и реализује се, већ четврту годину за редом, у оквиру НИС корпоративног програма „Сарадња ради развоја". Генерални директор НИС Кирил Кравченко је, изражавајући задовољство досадашњим партнерством са Владом Војводине, изнео да је та компанија до сада уложила "преко 263 милиона динара у пројекте који су били од приоритетне важности за развој локалних средина и постигнути су изузетни резултати". За разлику од предходне три године, у појединачним споразумима са општинама и градовима се за 2012. уводи потпуно нови принцип расподеле новчаних средстава - 50 одсто расподељује општина/град самостално, а преосталих 50 одсто биће намењено за пројекте који су изабрани путем јавног конкурса. То значи да ће појединци, удружења, хуманитарне и невладине организације, млади таленти и остали заинтересовани моћи самостално да конкуришу како би НИС подржао њихове пројекте из области спорта, културе, екологије, науке и хуманитарних делатности.

Дневне новине “Блиц“

НИС је у првом тромесечју ове године остварио нето добит од 8,4 милијарде динара, што је за 15 одсто мање него у истом периоду прошле године. На овакав резултат су највише утицали негативни макроекономски услови и кретање курса домаће валуте. Осим тога, у првом кварталу је био присутан још један фактор који је утицао на мањи раст нето добити: социјално оријентисана политика Компаније у продаји деривата. Тако је НИС учествовао у државном програму снабдевања пољопривредника субвенционисаним горивом. Компанија је уз то ограничавала раст велепродајних и малопродајних цена деривата, без обзир на стални раст котација на регионалним робним берзама. Резултате је представио заменик генералног директора НИС-а Алексеј Урусов. Када је реч о обиму инвестиција, оне износе 7,7 милијарди динара, што је повећање од 196 одсто, највише у истражиавања и производњу, казао је Урусов.

Новине „Панчевац”

Захваљујући подршци НИС-а, житељи Панчева су почетком 2011. године добили пријатно место за одмор на преко 9000 квадратних метара. Генерални директор НИС–а Кирил Кравченко посетио је Панчево, у четвртак, 19. априла и том приликом са градоначелницом града Панчева Весном Мартиновић обишао Железнички парк. Ова зелена оаза у центру Панчева обновљена је захваљујући Споразуму између града Панчева и НИС-а. Железнички парк један је од многобројних примера добре сарадње коју НИС негује са Панчевом. Она се огледа у свим сферама живота – од најзначајнијих еколошких, до културних, спортских и хуманитарних акција.

Дневне новине “Данас”

НИС је пустио у рад ново постројење за прераду истрошене сумпорне киселине (САРУ) вредно 14,3 милиона евра, које ће значајно допринети заштити животне средине, пошто ће се истрошена киселина, која је до сада представљала опасан отпад, убудуће прерадом враћати у употребу. Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, нагласио да пуштање у рад новог постројења представља чврсту потврду да је модернизација прерађивачких капацитета НИС-а ушла у своју завршну фазу, захваљујући којој ћемо већ у овој години пустити у рад један од највећих индустријских пројеката последњих година у Србији – модернизовану рафинерију нафте у Панчеву, способну да у потпуности производи моторно гориво Евро стандарда.

Новине „24 сата“

НИС ће до 2015. године уложити око 400 милиона евра у пројекте заштите животне средине, што је 6,5 пута више од средстава која су за ту сврху планирана купопродајним уговором, најавио је НИС на Међународној еколошкој конференцији о управљању отпадом. Будући кораци НИС-а на управљању отпадом подразумевају примену још савременијих технологија, које ће омогућити максимално рециклирање отпадних токова, истакнуто је на скупу који се у организацији „Гаспромњефта”, одржава у Пословном центру НИС-а у Новом Саду. Заштита животне средине представља окосницу пословања НИС и један од стубова политике одрживог развоја. Стратешким циљевима до 2015. године предвиђено је потпуно усаглашавање са европским и националним принципима заштите животне средине, као и унапређење технологија и производа и изградња нових постројења, наводи се у саопштењу те нафтне компаније.

Дневне новине „Курир“

Генерални директор НИС-а, Кирил Кравченко и Роланд Тот, генерални директор словачке компаније ГГЕ, потписали су данас у Новом Саду Меморандум о сарадњи, којим потврђују намеру да оснују заједничке компаније за модернизацију ТеТо Нови Сад заједно са другим члановима конзорцијума, Електропривредом Србије и Градом Новим Садом. Прва етапа пројекта модернизације ТеТо Нови Сад подразумева изградњу когенерационог постројења снаге 240 МW које ће, обезбедити довољно енергије да би се могао снабдевати цео главни град Војводине. Когенерација представља истовремену производњу топлотне и електричне енергије, што је и еколошки и економски атрактивно и исплативо. Инвестиција НИС-а у проекат модернизације ТеТо Нови Сад у складу је са енергетском стратегијом компаније и представља део новог пословног правца који развија Блок «Енергетика», постављајући на тај начин темељ за претварање НИС-а у регионалну енергетску корпорацију.

Дневне новине “Блиц“

Компанија НИС представиће се на сајму едукације, праксе и послова „Цареер даyс", који ће се одржати 25. априла у холу Ма¬стер центра Новосадског сајма. Као партнер манифестације која се одржава већ 18 година, НИС је на овај начин желео да успостави непосредан контакт са младим стручњацима заинтересованим за праксу или запослење. Студенти ће, сем основних информација о компанији, моћи и да успоставе непосредан контакт са стручњацима, а на посебном штанду биће обављени и први разговори за прве позиција. НИС је као најуспешнија српска компанија овом приликом желела да се представи и као најбољи послодавац, а ова идеја утемељена је у чињеници да су у компанији обезбеђени одлични услови рада, заштита и безбедност на раду, сyстем мотивације, обуке и тренинга запослених. У развој кадрова НИС је током прошле године инвестирао 146 милиона динара, а посебну пажњу посвећује бази младих талената.

Дневне новине „Данас“

Терминал Нафтне индустрије Србије на Дунаву у Новом Саду, на којем се бродови снабдевају горивом, убудуће ће функционисати и као царинско складиште за снабдевање транзитних речних флота. Недавно отвореној бункер станици у Новом Саду, од сада ће истовремено функционисати две линије, једна за домаће тржиште, а друга за царинско складиште и то за снабдевање страних бродарских компанија, као и домаћих бродова који плове ван територије Србије. Додаје се да према решењу Министарства финансија Србије, НИС располаже адекватним простором за смештај горива, због чега су испуњени сви услови за царинско складиштење и спровођење мера царинског надзора. Такође, за специфичну категорију купаца који ће се снабдевати преко царинског складишта цене горива су умањене за износ ПДВ и акциза, у складу с важећим законским прописима Републике Србије. На овај начин компанија наставља да развија своју нову делатност, коју је покренула у циљу сигурног снабдевања бродова и бродских компанија квалитетним горивом на речним правцима у Србији, што такође доприноси и унапређењу развоја речног саобраћаја у Србији.

Дневне новине „Пресс”

Једна од најзначајнијих и најмасовнијих спортских манифестација у Србији, Београдски маратон, ове године биће одржан уз подршку НИС-а, чиме ће Компанија још једном показати своје опредељење према популаризацији спорта, здравог живота и фер плеја. Подршка се реализује кроз корпоративни програм Енергија спорта које НИС спроводи у оквиру стратегије друштвене одговорности. Под слоганом „Можемо сви“ у недељу 22.априла на улицама Београда биће одржан маратон, полумаратон и Трка задовољства.

Дневне новине „Преглед”

У хуманитарној акцији прикупљања донација за Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР), која је трајала од 9. до 12. априла, компанија НИС је сакупила 6.000 евра. Сва прикупљена средства биће употребљена у сврху адаптације и опремања родитељске куће у Нишу која ће служити као дом деци на лечењу од тешке болести, као и њиховим родитељима док бораве са децом у том граду. За донирани новчани прилог, сваки запослени НИС-а је добио на поклон ускршње лицидерско јаје, или други пригодан поклон, као знак захвалности за учињено добро дело и показану солидарност. НИС је у оквиру програма хуманитарних пројеката и кроз ову конкретну акцију желео да утиче на ширење свести о друштвеној и корпоративној одговорности које једна компанија може да има кроз пројекте донација.

Дневне новине „Курир”

Компанија НИС а.д. и Душан Борковић, најбољи српски аутомобилиста и члан Нисотек рејсинг тима, потписали су уговор о наставку сарадње. - Подршком шампиону желимо да допринесемо афирмацији овог атрактивног спорта. Прошлогодишњим уласком у Нисотек рејсинг тим Борковић је обезбедио сјајне резултате на иностраним и домаћим стазама. Ове сезоне ћемо још снажније подржати најбржег Србина на путу ка европској титули - истакао је Јусуф Абасов, заменик ИД Блок промет.

Дневне новине „Данас”

Компанија НИС донатор је награде за хемију и сродне науке коју ће од ове године додељивати Српска академија наука и уметности. Награда, коју чине Повеља и новчани износ, биће додељена на прослави Дана САНУ 19.новембра, а на основу расписаног јавног конкурса. На основу изузетних резултата у протеклих 10 година, кандидате за награду могу да предложе високе научне и наставне институције и групе истакнутих научних или наставних лица у највишем звању. Награда може бити додељена појединцу или групи научника, а о њој одлучује посебна Комисија САНУ. Осим награде за хемију, САНУ ће ове године доделити и награду за физику, а следеће године за техничке и биомедицинске науке.