Arhiva vesti

Intervju generalnog direktora NIS-a Kirila Kravčenka za „Politiku“: NIS ostao lider bez obzira na naftnu krizu

децембар 31, 2016

  Niske cene nafte već dve godine opterećuju celu naftnu industriju. Koliko ste u tom kontekstu zadovoljni rezultatima poslovanja NIS-a? Naši finansijski rezultati će ove godine biti približni prošlogodišnjim, bez obzira na nisku cenu nafte i gasa. Očekujemo da pokazatelj operativne dobiti (EBITDA) bude gotovo 35 milijardi dinara, a neto profit oko 12,5 milijardi dinara. Možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima jer mnoge naftne kompanije imaju drastičan trend pada profita i ulaganja u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče prognoza cene nafte, veoma smo konzervativni i očekujemo da će cena nafte brent biti 42 dolara za barel u 2017. godini, a nakon toga 50 dolara za barel. Nastavili smo da sa gotovo 15 odsto doprinosimo republičkom budžetu. Rezultati koje smo postigli još jednom dokazuju da smo kreirali dobar poslovni model, povećali smo efikasnost poslovanja i ostvarili brojne uštede. Očekujemo da u 2016. efekat mera za povećanje efikasnosti u NIS-u bude veći od 8,5 milijardi dinara. Gde ste najviše uštedeli? Najpre, iskoristili smo predloge naših radnika kako da što bolje iskoristimo postojeću opremu, gde uz male investicije možete ostvariti dobit. Zatim, razgovarali smo sa našim partnerima o snižavanju cena njihovih usluga i robe. Drugo, smanjili smo tekuće administrativne troškove. Treće, umanjeni su putni troškovi i troškovi korišćenja službenih automobila. To su tri osnovna pravca ušteda. Hoće li te mere ostati na snazi i u narednom periodu i da li ćete morati još da stežete kaiš? NIS će ostati posvećen povećanju operativne efikasnosti kao ključnom odgovoru na nepovoljne tržišne trendove. Mi smo još pre dve godine razradili ozbiljan sistem ušteda. Radimo sve da bismo postigli što veću efikasnost. U okviru trogodišnjeg programa uštedeli smo oko 150 miliona evra ali imamo još kapaciteta za uštede. Želimo da budemo lider po efikasnosti poslovanja. Da li zbog ovakve, po vas nepovoljne situacije sa cenom nafte, razmišljate o promeni dividendne politike? Ne. Visina isplaćene dividende ostaje 25 odsto neto dobiti ostvarene u prethodnoj godini. To je odluka naših akcionara i ne očekujemo nikakve promene. Ponosni smo na to što je NIS i pored teških uslova poslovanja ostao siguran izvor prihoda za svoje akcionare i ove godine smo četvrtu godinu zaredom isplatili dividende u ukupnom iznosu većem od četiri milijarde dinara. Šta ćete uspeti da realizujete od najavljenih projekata u narednom periodu, koliko planirate novca da uložite? Nedavno smo usvojili Biznis plan za 2017. i osnovne pravce razvoja kompanije do 2019. godine. Vrednost investicija za narednu godinu procenjuje se na više od 28 milijardi dinara. Dakle, biće na ovogodišnjem nivou. Sa investicijama ćemo nastaviti i u 2018. i 2019. kada planiramo da uložimo još oko 80 milijardi dinara. Najbitnije je da nastavimo da radimo na realizaciji ključnih projekta. Jedan od njih je Duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo, kako bismo dobili što veću količinu belih kvalitetnih derivata. U taj projekat će u naredne dve-tri godine biti uloženo 300 miliona evra i očekuje se da počne da radi 2019. godine. Zatim, tu je i modernizacija naše maloprodajne mreže i nastavak širenja mreže benzinskih stanica u regionu. Planiramo dalji razvoj premijalnih brendiranih goriva i dodatnih usluga na maloprodajnim objektima NIS-a, a takođe u naredne tri godine ćemo rekonstruisati i izgraditi preko 50 benzinskih pumpi u Srbiji i regionu. Nastavićemo da ulažemo i u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, kako bismo sačuvali trend rasta naftno-gasnih rezervi. U naredne tri godine planiramo povećanje rezervi nafte i gasa u proseku od oko 3 odsto na godišnjem nivou. Takođe, investiraćemo i u energetske projekte. Na koje konkretno energetske projekte mislite? Tu su najpre veliki energetski projekti za koje postoji veliko interesovanje partnera, poput izgradnje termoelektrane-toplane Pančevo i vetroparka. Ovi projekti su već usaglašeni i u naredne tri godine bi u njih trebalo da bude uloženo oko 300 miliona evra koje je NIS privukao kao investicije od stranih partnera. Takođe, mi već sada imamo 14 kogenerativnih postrojenja za proizvodnju struje iz gasa na naftnim i gasnim poljima u Srbiji. Od gasa koji smo ranije spaljivali na bakljama, sada pravimo struju. Spremamo projekte koji bi koristili geotermalnu energiju i potpisali smo sa jednom kineskom kompanijom sporazum o strateškoj saradnji, s kojom planiramo, osim realizacije projekata u okviru geotermalne energije, i proizvodnju struje iz ovih izvora. Mi već sada prodajemo struju u pet država ovog regiona, a planiramo da trgovinu električnom energijom proširimo na 12 zemalja. Pored EPS-a smo jedini proizvođač struje u Srbiji koji je prodaje na slobodnom tržištu. Koliko je NIS kreditno zadužen? Ukupan dug na kraju novembra ove godine je iznosio oko 670 miliona dolara. To je dobro stanje za NIS zato što pratimo odnos između operativne dobiti i nivoa zaduživanja. I u naredne tri godine, bez obzira na nove investicije u NIS-u, nastavićemo da pratimo taj odnos. Važno je da se zaduženost NIS-a kreće u okviru dozvoljenih limita koji su definisani obavezama prema kreditorima. Za kreditore i za investitore to je bitna informacija jer mi kao odgovorna kompanija vodimo računa da zaduženost bude u okviru optimalnih granica i da ne ugrozi poslovanje. Koliko iznose dugovi javnih preduzeća i hoćete li biti novi vlasnik Petrohemije? Pitanje dugova NIS rešava partnerski sa Vladom Srbije i uvek nalazimo rešenje koje je prihvatljivo za sve. To je i razumljivo jer je Vlada Srbije takođe jedan od akcionara NIS-a i zainteresovana je za razvoj kompanije. Novac od vraćenih dugova će biti investiran u strateške projekte, od kojih je najvažniji projekat duboke prerade. Što se tiče odnosa sa Petrohemijom, za sada ostajemo manjinski akcionar, ali važno je da smo zajedno sa državom napravili plan kako da pomognemo ovom preduzeću i kada se očiste stari dugovi. Drugo, usaglašavali smo i pitanje investicija u novu fabriku polipropilena u Petrohemiji, pomažemo u povećanju njene operativne efikasnosti i pružamo ekspertsku podršku menadžmentu. Kao rezultat takvih napora, Petrohemija prvi put posle mnogo godina ima pozitivnu operativnu dobit u poslednje dve godine. Dodatno poboljšanje energetske efikasnosti Petrohemije biće dostignuto izgradnjom TE-TO Pančevo. Time će se proširiti kapacitet za proizvodnju struje i toplotne energije u Pančevu, koje će biti dovoljno i za potrebe Petrohemije što će doneti velike uštede ovoj kompaniji u budućnosti. Kako ste zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije kao manjinskim akcionarom? Odlično sarađujemo sa Vladom Srbije i veoma sam zadovoljan. Uspešan NIS je u interesu oba akcionara – i „Gasprom njefta“ i Vlade Srbije. Takođe, postoje dobri lični odnosi i mi to na svaki način podržavamo. Poznati ste kao društveno odgovorna kompanija? Društveno odgovorno poslovanje je naše strateško opredeljenje. Bez obzira na naftnu krizu nastavićemo sa ulaganjima u obrazovanje, nauku, sport, mlade talente, kulturu i humantarne projekte. Samo ove godine smo kroz program „Zajednici zajedno“ sa više od 110 miliona dinara podržali projekte u 11 gradova i opština širom Srbije. Osim toga, kroz „Gazprom njeft“, našu matičnu kompaniju u Srbiji smo realizivovali veliki broj projekata u koje je u proteklih sedam godina uloženo više od 32 miliona evra. Pomenuo bih pomoć ugroženima od poplava 2014. godine, zatim mozaično oslikavanje kupole Hrama Svetog Save u Beogradu, podrška festivalu klasične muzike „Boljšoj“ na Mećavniku. Ima li NIS klasične stipendiste? Da li zapošljavate mlade koje stipendirate? Kroz naš program stipendiranja do sada je prošlo desetine studenta, zaposlili smo gotovo 700 mladih stručanjaka u kompaniji u poslednje četiri godine. Aktivno sarađujemo sa univerzitetima u Srbiji i Rusiji. Samo kroz program „Energija znanja” smo do sada uložili više od četiri miliona evra u podršku nauci i obrazovanju. Ponosni smo što smo, kroz ove aktivnosti doprineli velikom broju medalja srpskih matematičara, fizičara i hemičara, osvojenim na međunarodnim olimpijadama širom sveta. Intervju je objavljen u listu „Politika“ 30.12.2016.