Strategija ukazuje da ovaj region nikada nije bio bliže Evropskoj Uniji i u pogledu sadašnjeg stanja, i u pogledu njegove budućnosti. U njemu se traži da državni organi vlasti iz zemalja Zapadnog Balkana, evropske institucije, međunarodne organizacije i civilno društvo pojačaju svoja nastojanja da podstiču sveobuhvatne ekonomske, društvene i institucionalne reforme. Ali koja je uloga poslovnog sektora u ovom procesu? Dok i dalje raste pesimizam u pogledu perspektive za članstvo u EU među građanima Zapadnog Balkana, većina lidera u poslovnom okruženju u regionu veruje da bi pristupanje bilo korisno za njihova preduzeća. Nosioci poslovanja takođe pozitivno ocenjuju sadašnju situaciju u poređenju sa prethodnim godinama, jer se region neravnomerno oporavlja od perioda recesije. Stav ekonomskog sektora odražava njegovu svest o važnoj privrednoj činjenici: region je već okružen jedinstvenim tržištem Evropske Unije i u praktičnom smislu, već je ekonomski integrisan u EU u velikoj meri. Od ukupne trgovine zemalja Zapadnog Balkana 73% trgovine robom se odvija sa EU, u skoro potpuno liberalizovanom trgovinskom režimu. Između 75% i 90% bankarskog sistema u regionu je u vlasništvu zemalja EU. Ako dodamo tome novu evropsku inicijativu da podstakne tržišne reforme, regionalnu i evropsku privrednu integraciju, tada je jasno zašto glas poslovne zajednice treba da se bolje čuje u ovoj fazi procesa proširenja. Kao najveća energetska kompanija u Srbiji i najveći korporativni investitor, poreski obveznik, poslodavac i jedan od najvećih izvoznika, NIS i njegovo poslovanje imaju direktnog uticaja na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje. Njegova delatnost, takođe, ima uticaja na region, imajući u vidu da ima dobro utemeljeno komercijalno prisustvo u susednim zemljama, uključujući tu i zemlje članice EU (Rumunija, Bugarska, Mađarska). NIS je dosta rano shvatio da je dugoročni pristup svesnosti o rizicima ključ za uspešno prilagođavanje kompanije tržištu Evropske unije i njenim pravnim tekovinama. To zahteva značajne investicije u tehnološku modernizaciju, ali, takođe, zahteva vreme za prihvatanje najviših svetskih vrednosti i standarda vezanih za klimatske promene, socijalni dijalog i poštenu konkurenciju. Upoznavanje sa funkcionisanjem i radom tržišta i institucija EU i razumevanje zakonske regulative EU, kao i proces donošenja odluka u EU, zahteva priličan napor od strane poslovne zajednice. U nekim sektorima je regulatorna integracija Zapadnog Balkana sa EU daleko napredovala. Energetska zajednica je, možda, najbolji primer za to: od 2006 godine, Zapadni Balkan je obavezan da se u ovom sektoru uskladi da bi oformio pan-evropsko zajedničko tržište energije, u smislu bezbednosti snabdevanja i ekološke zaštite. Nedavno su pokrenute važne inicijative: osim EU programa Ekonomskih reformi i Okvira upravljanja koji su osnovani da bi se pomoglo zemljama Zapadnog Balkana da zadovolje ekonomske kriterijume pristupnog okvira, takođe postoji i inicijativa da se formira Regionalno privredno područje. Ovaj predlog ima za cilj da proširi mogućnosti koje nudi Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i da pronađe zajednički imenilac za zemlje u oblastima kretanja radne snage, investicionog okvira i digitalizacije. Takođe postoji i Ugovor o osnivanju transportne zajednice između Evropske Unije i Zapadnog Balkana, koji od 2017. godine obavezuje zemlje Zapadnog Balkana da proširuju svoju saobraćajnu infrastrukturu i da integrišu "region u tržište saobraćaja EU prema zajedničkim standardima, efikasnosti mreže i kvalitetu usluga" u oblastima kao što su tehnički standardi, bezbednost, upravljanje saobraćajem, socijalna politika, ekologija i javne nabavke. U suštini, ovo je prečica do implementiranja zakonskih saobraćajnih propisa EU, pre formalnog punog članstva u Evropskoj Uniji. Kompanije sa Zapadnog Balkana su već postojeći igrači na tržištu EU: ne samo zbog njihove suštinske povezanosti sa jedinstvenim tržištem Evropske Unije, već i zbog toga što se njihova tržišta progresivno oblikuju po pravilima EU. Stoga je razumevanje Evropske Unije od najvišeg značaja. Međutim, sposobnost državnih organa zemalja Zapadnog Balkana da obezbede uvid u novi tržišni okvir nisu bez ograničenja. Zbog toga je od presudne važnosti da preduzetnici i poslodavci pažljivo analiziraju predstojeće reforme, razmene mišljenja sa svojim kolegama iz EU, formulišu svoje pozicije i saopšte ih donosiocima odluka u svojim zemljama. Trgovinska udruženja u Srbiji, kao što je Privredna komora Srbije i NALED već dosta toga čine u tom pravcu. Međutim, preduzetnici ne mogu da se oslone samo na kapacitete tih udruženja. Suštinski je važno za privrede Zapadnog Balkana da sama srednja i velika preduzeća ulažu u dobijanje relevantnih informacija vezanih za EU i da grade sopstvene kapacitete sada, radi koristi koju će imati u budućnosti. Nema sumnje će to biti jedno dinamično putovanje. Nadežda Kokotović, šef NIS-ove kancelarije za vezu sa EU i predstavništva u Briselu
