Енергија знања
Вечерали смо са драгим пословним партнерима након успешног радног састанка. Колега је устао са осмехом узвикнувши: – „Тост!“ Осетили смо се нелагодно, мислећи да су конобари заборавили да уз предјело донесу испечен тост гостима. Врло брзо забуна је разјашњена и насмејали смо се уз кратку здравицу (рус. тост, енг. toast) нашег руског колеге.
Ако сте икада изучавали страни језик, радили у мултинационалној компанији или пословали са странцима, неминовно сте се срели са феноменом „лажних пријатеља“ или међујезичких хомонима. Ова појава односи се на речи које се пишу или изговарају на исти или сличан начин, а припадају различитим језицима. Значење је, пак, скоро увек потпуно другачије.
Термин „лажни пријатељи преводилаца“ скројили су француски филолози 1928. године, иако је ова језичка појава почела да се изучава још у 17. веку.
„Лажно пријатељство“ речи у различитим језицима може доћи кроз заједничко порекло променом значења речи или преузимањем из других језика. Међутим, дешавају се и потпуно случајна подударања у писању или звучању речи које немају исту етимологију, нити деле значење, па чак ни врсту у различитим језицима. Мада не представљају лажне пријатеље, понекад нас збуњују чак и појединачна слова, графички слична, а без икаквих подударности у изговору.
Први час руског ближио се крају. Нови ученик тек се упознавао са азбуком. Дођосмо до последњег слова.
Поигравање са „лажним пријатељима“ страних језика понекад изнедри духовите анегдоте. Неретко се појаве и непријатности изазване самопоуздањем у привидном разумевању.
У нашој компанији срећемо мешавину 17 светских језика. Замислите колико је то „лажних пријатеља“!
Презентација за заједнички пројекат са новим пословним партнерима из Русије почела је у ведром расположењу. Колега је почео представљање презентације на руском језику верујући да ћемо се разумети без преводиоца:
Уз неколико извињења и трагања за адекватним термином који ће свима бити разумљив, презентација је одржана у промењеном расположењу.
Глобализација и свакодневни напредак технологије диктирају савремено пословање. Спектар клијената и пословних партнера се непрестано шири не само различитим земљама већ и континентима. Тако је потреба за онима који се служе страним језицима вишеструко порасла, те мултилингвизам представља велику предност на тржишту рада.
Лингвистичке вештине значајне су за каријерни развој појединца, али и за пословање савремених компанија.
Бројна истраживања указују да билингвизам побољшава когнитивне способности. Испитаници који познају више језика брже размишљају и ефикасније обављају сложене задатке, што несумњиво има утицај и на пословне перформансе. Такође су одлични активни слушаоци и често комуникативне, адаптибилне особе. Перцепција, фокусирана пажња, селекција информација, уочавање детаља и одлично памћење још су неке од важних пратилаца људи који активно користе стране језике.
Истраживање које је 2017. године спровело Министарство образовања Велике Британије показало је да су на тржишту дефицитарне стручне, техничке вештине, али и меке („soft skills“) комуникацијске и организационе компетенце. Потреба за онима који говоре стране језике је значајно порасла. Језичке компетенције су тако дошле у сам врх захтева послодаваца у потрази за квалификованим кандидатима.
Поред могућности за запослење, увиди упућују на утицај познавања страних језика на даљи развој вештина током каријере. Нарочито се доводи у везу са способностима управљања временом, приоритизацијом, тимским радом и пословном комуникацијом.
Од кандидата се често не очекује висок ниво владања језиком, што умногоме истиче значај усвајања страних језика у периоду раног школовања. У неким земљама научници су дошли до закључка да ове компетенције чак могу допринети висини примања.
Задовољан досадашњом сарадњом са пословним партнерима из Србије, пожелео је да им се захвали:
– Вы самый бескорыстный человек, с которым я когда-либо работал. (срп. Ви сте најнесебичнији човек са којим сам до сада сарађивао.)
– Бескористан? То имате да кажете о мени и нашој сарадњи?
Европска комисија и Национални центар за језике CILT су истраживањем, које је обухватило 29 земаља ЕУ (2006.), дошли до закључка да је чак 11% учесника истраживања због непознавања страних језика пропустило пословне прилике, а бар 10 од 2000 предузећа је изгубило извозне уговоре у вредности од преко милион евра.
Највеће баријере приликом пословне кореспонденције представљале су грешке у превођењу, мањак самопоуздања, непознавање друге културе, неодговарање на питања и неефикасно праћење захтева.
Компаније су у све већој потрази за новим тржиштима и потрошачима. Лингвистичке вештине истичу се као један од најбитнијих фактора за успешно међународно пословање. Примери компанија које активно раде на планирању и спровођењу интерне стратегије учења страних језика или ангажују преводиоце и билингвалне говорнике дају позитиван исход на повећање броја страних клијената, а самим тим и на профитабилност предузећа.
Разумевање тржишта и његових потреба је предуслов за успешне пословне односе. Зато је ефикасна пословна комуникација на међународном нивоу међу кључним вештинама.
У мешавини 17 светских језика, у компанији НИС доминантно се издвајају српски и руски.
Самопоуздање приликом учења руског језика као изворним говорницима српског улива нам чињеница да у овим језицима постоји око 50% речи које се могу препознати без предзнања. Оба језика могу се писати ћирилицом и садрже чак 24 идентична слова. Тај луксуз дугујемо заједничком породичном стаблу – словенским коренима.
Без обзира на заједничке корене, развој словенских језика кроз историјске и друштвене околности изнедрио је мање породице језика, груписане на географској основи у јужнословенске, источнословенске и западнословенске језике.
Тако су српски и руски језик данас истовремено различите гране које се додирују, понекад сасвим складно, а неретко и преплићу, стварајући потешкоће у комуникацији.
Да ли сте знали да је руски, одмах иза енглеског, други језик на свету по распрострањености на интернету? Око 280 милиона људи широм света су говорници руског језика. Статус званичног језика руски има у чак 11 земаља, а у свету је на осмом месту по бројности становништва које га сматра матерњим. Најшире је распрострањен словенски језик, користи се за међународну комуникацију нарочито у Азији и земљама бившег Совјетског Савеза. Руски је и у групи шест радних језика УН и УНЕСКА.
Говоримо о језику дипломатије, економије, технике, машинства, војске, медицине, али и културе и књижевности. Захваљујући томе је у самом врху најпревођенијих светских језика. Обиље литературе из разноврсних области може се пронаћи на руском језику у дигиталном формату.
Рад у мултинационалним компанијама, али и са страним клијентима представља изазов за свакодневну пословну комуникацију. Зато је значајно да компаније препознају важност језичких компетенција које могу постати кључна предност како за каријерни развој запослених, тако и за економску добит саме фирме.
Компанија НИС је покренула и подржала израду Уџбеника руског језика почетног нивоа за одрасле „Ни пуха ни пера“. У претходном блогу открили смо вам бенефите учења страних језика, а овога пута указали смо на вишеструки значај и улогу страних језика у савременом пословању. Уколико смо вас инспирисали да се упознате са руским, уџбеник у ПДФ верзији и аудио-вежбе можете преузети на сајту наше компаније.
Ни пуха ни пера! – Срећно!
