У историји нафтне индустрије засигурно је било периода с већом нестабилношћу у односу на оне кроз које смо прошли током последњих пар година, али нагли пад цене нафте у периоду од 2014. до 2016. године у комбинацији с другим спољним утицајима био је један од највећих изазова у каријерама данашње генерације менаџера. Тај изазов још је очигледнији за компаније попут НИС-а, које послују у регионима који се још увек боре да поспеше економски развој, као што је западни Балкан. Са седиштем у Србији, земљи кандидату за чланство у ЕУ, и пословном делатношћу у свакој земљи југоисточне Европе, НИС мора и да поштује енергетску политику ЕУ. Штавише, конференција COP 21 јасно је ставила до знања да нафтне и гасне компаније не могу да наставе да раде на исти начин као током прошлог века: свет од индустрије очекује проактивни приступ који омогућава како профитабилност тако и изражено осећање одговорности према друштву и будућности. Сходно томе, ми као индустрија морамо настојати да подржимо привреде и заједнице у којима послујемо, да подстакнемо раст, иновативност и наду. Данашње интегрисане енергетске компаније често су огромне организације које упошљавају хиљаде људи и пуне државне буџете значајним уплатама. Као такве, оне имају изузетно велику одговорност према својим акционарима и према друштву. Поред тога, енергетске компаније су окосница домаћих и иностраних привреда у оквиру којих послују, посебно у земљама у развоју. Зато је НИС одабрао да се не ослања на традиционални индустријски modus operandi када цене нафте падају - да смањује број запослених зарад профитабилности. Истина је да само стална унапређења и комплексан приступ решавању проблема могу да вам омогуће да се прилагодите окружењу које се мења и доведу до брзе трансформације и раста у изазовним околностима. Тако смо у ситуацији када смо морали да бирамо између тога да останемо конкурентни и да своје одговорности схватимо озбиљно одлучили да кренемо путем којим се ређе иде. Руководство и запослени НИС-а заједно су осмислили слојевити дугорочни програм оперативне ефикасности и рационализовали рад усредсређујући се на културу и мотивацију. Наши запослени осмислили су преко 2000 идеја за уштеду новца и енергије и, захваљујући њима, 2016. је трећа година заредом да је НИС успео да оствари позитивне резултате. Конференција COP 21 подстакла је већину традиционалних нафтних и гасних компанија да предузму мере и трансформишу своје енергетске холдинге. Ми смо то учинили још 2011. године, када смо основали организациони део за енергетску ефикасност, производњу топлотне и електричне енергије и трговину. Од тада из сопствене производње задовољавамо једну трећину својих потреба за електричном енергијом и повећали смо енергетску ефикасност за 25%. Ове мере омогућиле су нам да наставимо да улажемо у нове пројекте, те ћемо у 2017. години наставити да развијамо два велика српска пројекта: ветропарк и термоелектрану-топлану. Даља модернизација наше рафинерије омогућиће и чистија горива за грађане Балкана. Овај допринос агенди чисте енергије западног Балкана још је важнији ако сагледамо регионални контекст. Степен економског развоја на Балкану је нижи, па је потрошња енергије по глави становника 43% нижа него у ЕУ, док је енергетски интензитет на западном Балкану 6 пута већи од енергетског интензитета ЕУ. Пут Србије ка чланству у ЕУ изискивао је велику реконструкцију домаћег правног система у процесу усклађивања с правним поретком ЕУ - и тај посао далеко је од завршеног. НИС је једина компанија у Србији која има посебан организациони део за праћење енергетске и еколошке агенде ЕУ, у Београду и Бриселу. С тако променљивим тржиштима и високим степеном одговорности према друштву, ми морамо да будемо проактивни и да анализирамо предстојеће обавезе да бисмо били спремни да доносимо исправне пословне одлуке. Енергетске компаније морају да буду предводници у овој области - годину 2016. прогласили смо годином HSE-а и прилагодили стандарде компаније и више од онога на шта нас закон обавезује. Нафтне компаније нису оно што су некада биле и то је добра вест. Недавно сам у Бриселу присуствовала конференцији посвећеној Балкану, где сам чула неке суморне поруке и мишљења у вези са тренутним стањем ствари у региону. Међутим, не би требало да заборавимо да Балкан има неискоришћени потенцијал за развој пословања. Наше колеге из других компанија у овом сектору обично се запрепасте када виде да Србија има Аминско постројење за издвајање CO₂ из природног гаса, у коме се примењују најсавременије технологије издвајања и складиштења угљен диоксида - пројекат какав се ретко може наћи у Европи. Млади Срби такође су свесни потенцијала своје земље. Сваке године све више и више младих жели да се врати у Србију по завршетку школовања у развијенијим земљама - да виде могу ли да остваре сопствени успех развијајући своју земљу. Премда Србија има изванредан енергетски потенцијал, управо талентовани и креативни људи представљају конкурентску предност Балкана у обликовању будућности. Ако не можете да посетите Балкан, позивамо вас да нам се придружите на фестивалу „Балкан Трафик“ у Бриселу априла 2017. године и да се и сами у то уверите. Ауторски текст је објављен на порталу New Europe 08.01.2017.
