Ипак, без обзира на све то, НИС је напредовао, значајно смо повећали уплате у буџет Србије тако да су наше директне и индиректне обавезе према држави веће за 25 одсто него 2012, а наше учешће у укупним приходима буџета у последњих пет година повећало се са седам на више од 13 одсто, каже за НИН Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Значи ли то да сте задовољни годином на измаку? Остварили смо раст свих производних показатеља. У односу на 2012. повећали смо производњу нафте и гаса, али и нафтно-гасне резерве, а прерада је порасла за трећину. И наш удео на тржишту значајно је већи, што је последица повећане продаје и на српском тржишту, али и извоза, тако да смо сада други извозник у Србији. Све то прате и финансијски резултати, оперативна добит биће иста, а нето добит близу прошлогодишње, што није лош резултат с обзиром да је порез на добит повећан са 10 на 15 одсто, а после значајних инвестиција повећана је и амортизација. Ако је 2013. била тежа од претходне, шта очекујете наредне године? Наша макроекономска претпоставка је да ће 2014. бити лошија година. Криза није проблем само у Србији, јер обухвата читав регион. Истовремено, из предлога новог буџета видимо да је планиран дефицит од 7,1 одсто БДП-а, а сведоци смо и проблема које држава има са великим дуговима јавних предузећа… Истовремено видим да Влада улаже много напора да реши ову заиста тешку ситуацију. Због свега тога очекујемо мало тежу годину. За нас ће бити велики изазов да сачувамо профитабилност и наши напори биће усмерени на смањење унутрашњих трошкова, повећање ефикасности и мали раст продаје, производње и прераде. Одлучили смо да повећамо ефикасност кроз нове технологије, што је изузетно важно. Све у свему, очекујем лошију годину, али истовремено НИС ће урадити све што од њега зависи да би резултати били што приближнији остваренима у 2013. Поменули сте дугове јавних предузећа. Да ли је за вас прихватљива идеја о којој се све чешће говори, да се дугови према НИС-у компензују тако што ћете преузети нека државна предузећа, попут Петрохемије, МСК из Кикинде или Фарбике мазива? Пре свега, за нас су приоритетне улагања у три нашe највеће области - гас, нафту и претварање гаса у топлотну и елетричну енергију. Желимо, међутим, да помогнемо у решавању свих проблема у овој држави, али то пре свега чинимо кроз инвестиције и од преузимања НИС-а улагали смо у просеку по 500 милиона евра годишње. Такође, настојимо да помогнемо држави и тако да се нађу стратешки партнери за предузећа и секторе који нису у нашем фокусу, али то јесте у нашем интересу због будуће сарадње наше и тих компанија. И за петрохемијску индустрију можемо помоћи да се нађе стратешки партнер и повећа њена ефикасност, као и неки други сегменти пословања, али није у игри опција да будемо већински акционари. Кажете да можете помоћи да неко други купи Петрохемију а ви бисте са тим власником имали нормалне партнерске односе и ништа више од тога? Да, то смо предочили и Влади Србије, премијеру и ресорним министрима и заиста дајемо све од себе да бисмо дошли до тог резултата. Када сте већ поменули односе са Владом, у последње време је било различитих дисонантних тонова, између осталог и због закључка који је Влада донела у погледу развоја НИС-а, а у коме стоји и да је „пожељно да српски кадрови преузму кључне улоге у управљању НИС-ом у периоду не дужем од пет година“. Како сте то доживели? Да ли то значи да Влада није задовољна како се сада управља НИС-ом? У претходних пет година никада нисмо имали ситуацију да за неку одлуку нису сви једногласно гласали, колико год та одлука била тешка. Што се тиче овог закљука то је очигледно нека техничка грешка. Са ким год да смо разговарали сви су тврдили да је дошло до неспоразума приликом усаглашавања техничких детаља. Зато смо се договорили да коригујемо документ, то је заједничка одлука и српске и руске стране. Искрено, било би ми драго да имамо што више српских менаџера на водећим позицијама, а до сада смо већ именовали око 40 високих менаџера на позиције у НИС-у. Како оних који живе у Србији, тако и Срба који су отишли у иностранство. Вратили смо у Србију оне који су желели да допринесу и својој земљи и нашој компанији. Договорили смо и сарадњу са техничким факултетима и у последње три године ангажовали смо 600 младих људи са универзитета. И то није крај, идуће године планирамо ангажовање још 200 младих стручњака. Уз то, покренули смо неколико програма сарадње српских и иностраних универзитета. Код нас раде стручњаци из више од 30 земаља, јер је наш стратешки циљ да акционари буду задовољни брзином нашег напредовања, а није нам важно ко има чије држављанство. Још једна ствар која је јако битна по питању односа према запосленима – имамо одличну и конструктивну сарадњу са синдикатима, што је за нас је веома битно. У поменутом документу наводи се и да би акционари требало да добију најмање 25 одсто нето профита кроз дивиденде. Да ли је то могуће с обзиром да очекујете да ће 2013. бити лошија година од ове? Биће потребно много напора у 2014. да бисмо сачували постојеће резултате. Што се тиче дивиденди мислим да је наша политика, која подразумева баланс између инвестиција и исплате дивиденди добра, на добром европском нивоу. Тим пре што сав преостали профит реинвестирамо, а ни у наредним годинама инвестиције неће бити мање него ове, када смо уложили пола милијарде евра. Да ли ваше даље инвестиције подразумевају и такозвани пројекат „дубоке прераде“, односно модернизацију рафинерије у Панчеву како бисте у наредним годинама престали са производњом „црних“ деривата, лошијег квалитета, који сада у укупној преради учествују са 20 одсто? На последњем састанку главних људи Гаспрома и Гаспромњефта, господа Милер и Дjуков су јасно саопштили да је већински акционар спреман да улаже у модернизацију рафинерије и сигурни смо да ћемо за три до четири године завршити тај посао. Не сумњам да ће рафинерија у Панчеву бити једна од најбољих у овом делу Европе. „Дубоке прераде“ ће, дакле, бити. Тренутно усаглашавамо датаље, а крајем јануара или почетком фебруара 2014. почињемо израду студије изводљивости, прибављање дозовола и већ пред крај следеће године могли бисмо почети са радовима на том пројекту. Колико ће новца бити потребно за то? Минимално 300 милиона евра, али је тај новац већ планиран у нашем трогодишњем буџету за наредни период. Да ли та модернизација подразумева и такозвани „хидрокрекинг“ и може ли без тога НИС постати водећи регионални играч с обзиром да су МОЛ и Лукоил то већ урадили у Румунији и Бугарској, а постоје наговештаји да се ИНА спрема да то уради у својој рафинерији у Ријеци? Постоје два приступа „дубокој преради“. У региону, међутим, 90 одсто играча ради са коксом, а тек 10 одсто „хидрокрекинг“. И тачно је да се за то одлучио Лукоил у Бугарској, али ИНА и МОЛ раде са коксом, јер је то исплативије. У сваком случају, без „дубоке прераде“ наша рафинерија може преживети само уз донације и не може бити конкурентан играч на тржишту, пошто су сви играчи већ реновирали или су почели да реновирају своје рафинерије. Чест повод за несугласице је и рудна рента од само три одсто, коју НИС плаћа за експлоатацију домаће нафте. Када ће та накнада бити повећана? А знате ли колика је разлика између ренте коју плаћамо и оне коју би требало да плаћамо да је она као у другим земљама? Само три милијарде динара, а ми ћемо у државни буџет ове године уплатити око 115 милијарди динара! Осим тога, због стабилне рудне ренте НИС је у току ове године у истраживања нафтно-гасних резерви уложио више од 200 милиона евра и захваљујући томе смо у последњих пет година скоро усвостручили резерве нафте и гаса у Србији, иако смо у међувремену повећали и производњу. Да немамо такву прецизну слику о томе како ће се у будућности кретати рудна рента, не бисмо могли ни улагати у истраживања нових резерви нафте и гаса. А то ваљда много више значи за државу од ове три милијарде динара разлике због рудне ренте. Уз то, када су ОМВ и Мол ушли у Румунију и Хрватску и њима је рудна рента остала на истом нивоу 10 година и тамо нико није правио проблем због тога. Свуда је тако. Када велики инвеститор уђе у неку земљу, он жели стабилност да би могао да планира инвестиције. Али је зато и удео домаће нафте у преради знатно повећан од како је Гаспромњефт постао већински власник НИС-а? У 2012. и 2013. прерада је повећана за 30 одсто, с тим што у укупним количина прерађене нафте домаћа учествује са 40 одсто, а увозна са 60 процената. Удео домаће нафте, дакле, јесте повећан, али не драстично како се тврди. Важно је при томе и да наше нафтне резерве расту, а још важније да сав профит који добијемо прерађујући домаћу нафту не шаљемо нашим акционарима у Русију или негде друго, већ га улажемо у развој НИС-а. То је значајан фактор који често заборављају они који нас критикују. Овде се ствара фама да је Гаспромњефт овде само да би искористио домаће резерве нафте и онда отишао из Србије. Колико су оправдана таква страховања? Подсетио сам вас да смо за пет година дуплирали нафтно-гасне резерве, а оне су до нашег доласка, петходних 20 година стално падале. После значајних инвестиција сада имамо пуно више резерви него раније, имамо и већи удео на тржишту деривата и такве приче заиста немају никаквог основа. Када сте преузели НИС испоставило се да постоје и многи нерешени имовинско-правни односи. Шта се тренутно дешава и да ли то значи да Србија приликом склапања купопродајног уговора заправо није знала ни шта продаје, а Гаспромњефт шта купује? Тачно је да смо се сусрели са неким неочекиваним стварима, али не бих кривио само српску страну. И ми заслужујемо критику, јер како смо то проверавали податке ако се после испоставило да су нам неке ствари промакле. Ситуација се од тада значајно променила. У сарадњи са државом успели смо да 82 одсто имовине НИС-а добијемо у власништво, 15 одсто на коришћење, а статус мањег дела имовине још увек није решен. Сада је, дакле, ситуација значајно другачија него 2009. када смо били власници само један одсто имовине НИС-а. Додао бих да је имовина била само један пример проблема, које смо затекли у НИС-у, али и те друге проблеме такође смо успешно решили уз сарадњу са Владом Србије. Како коментаришете најновија упозорења из Брисела да споразум о изградњи Јужног тока није у сагласности са европским правилима. Може ли то успорити или зауставити изградњу гасовода? То није у мојој надлежности, али вам износим лично мишљење. Тај гасовод је веома важан, не само за регион, већ и за Европу. И Европа је несумњиво заинтересована за реализацију овог пројекта тако да сам уверен да ће Јужног тока бити. Енергетски споразум са Русијом критикован је од самог почетка. И даље постоје и у Влади Србије, али и изван ње, људи који верују да се споразум мора мењати јер је на штету Србије. Како гледате на то? Без обзира на све приче у медијима који би да покваре овај споразум, увререн сам да у Влади Србије то не желе. Сви су једногласно гласали за тај споразум, а европска пракса је да, када год долази неки велики инвеститор на дуги временски период, он долази на основу стриктно дефинисаног оквира за сарадњу, који се после не мења. Не видим никакав ризик који би могао угрозити тај споразум, јер је он у интересу Србије. Подсећам да су од 2009. до ове године порези и дажбине које НИС уплаћује у буџет порасли са 60 на 115 милијарди динара. У међувремену су инвестиције повећане пет пута, а удео на тржишту је удвостручен. Другим речима, европска пракса, заједнички интерес и корист за државу Србију су довољни јаки аргументи у прилог Енергетског споразума. У јавности се ствара утисак да у Влади постоје „проруски“ и „антируски“ министри? Примећујете ли и ви ту поделу? Са свима у Влади имамо коректне односе. Наравно, неки министри, осим тих коректних односа, истински воле Русију, али Влада није ни „проруска“ ни „антируска“, већ просрпска. И то је најважније за овај народ. То подржавам. У документу који је Влада Србије усвојила пише и да је циљ српског акционара повећање, а не смањење запослености и социјални програм прихватљив за синдикате. Да ли сте то доживели као критику кадровске политике у НИС-у? Чињенице говоре да имамо највеће зараде у Србији и најбољи колективни уговор у региону. Укупан број људи, који раде на нашим инвестицијоним пројектима, а спадају у наше запослене, или запослене у партнерским компанијама, у последње време у сталном је порасту и ми се тренутно суочавамо са другом врстом ризика. Наше најбоље кадрове желе да преотму друге европске компаније и НИС у наредном периоду мора уместо краткорочне створити дугорочну мотивацију да бисмо задржали најбоље стручњаке, поготово у сектору геолошких истраживања. Стратегијом до 2020. предвидели сте раст цене акције НИС-а са садашњих 930-940 на 5.000 динара. Да ли је то реално? Рекли смо да је та цена могућа уколико остваримо стратегију и изађемо из кризе какву је Европа имала претходних година. Криза нажалост још није завршена, а и доста смо лимитирани када је у питању процена вредности наше акције, јер је Београдска берза мала. Ако бисмо изашли на још неку берзу верујем да би цена акције расла. Да ли то значи да није искључено да би акције НИС-а ускоро могле да буду листиране и на Лондонској или Варшавској берзи? То није одлука менаџмента, већ акционара. Како они одлуче, тако ће бити. И даље верујем да ће 2020. акција НИС-а вредети приближно 5.000 динара. Поготово ако се обезбеди позитивно макроекономско окружење и ако будемо имали добре „алате“ за процену вредности наших акција. Има ли шансе да у наредном периоду мали акционари добију свог представника у Управном одбору НИС-а? Наше корпоративно управљање доста добро напредује. У последње две године у Управном одбору имамо два независна члана. Волфганг Рутеншторфер је 10 година био председник извршног одбора ОМВ-а, а Станислав Шекшња је француски професор међународне школе бизниса INSEAD. Њих двојица као независни чланови УО заступају интересе малих акционара и помажу нам да избалансирамо њихове и интересе великих акционара. У последње време све већи проблем постаје и црно тржиште нафтних деривата. Колико је шверц узео маха и колико вам то задаје муке? Црно тржиште је увек проблем за поштене играче на тржишту. Заједно са дуванском индустријом разрадили смо план који су подржали и сви други играчи и у дуванској и у нафтно-гасној привреди. Јер шверц доноси штету свима, али пре свега држави због неплаћања пореза и акциза. Конзервативна процена коју смо направили показује да је држава губи најмање 100 милиона евра годишње због неплаћања акциза и пореза на нафтне деривате, а још 200 милиона евра на дуванске производе. Тих 300 милиона евра је велики новац за буџет и видим озбиљану намеру Владе да то реши и сведе црно тржиште на ниво који је прихватљив и за државу и за поштене играче на тржишту. Јако је важно да држава буде флексибилна и одлучна да брзо реагује када је у питању шверц, баш као што би реаговало приватно лице када би му неко завукао руку у џеп!
