НИС је српска енергетска компанија. Каква је филозофија једне енергетске компаније на Балкану, у земљи која још није постала чланица ЕУ, али тежи да то оствари? Кравченко: Тренутно смо усредсређени на пословање у региону, не само у Србији, већ превасходно у целом региону Балкана. У прошлости смо се развијали као нафтна и гасна компанија. Међутим, сада смо одлучили да се окренемо енергетском пословању. Стога се сада додатно развијамо у домену гаса и производње електричне енергије. Дакле, наш главни циљ је да будемо уравнотежена енергетска компанија на Балкану која ће пружити читав спектар услуга и производа крајњим корисницима. Желели бисмо да будемо на првом месту на основу неколико показатеља; први је брзина раста, други је ефикасност, трећи чини неколико финансијских и оперативних показатеља као што су приход и ефикасност у наших шест различитих пословних сектора. Сада имамо четири главна сегмента и два додатна. Први је истраживање и производња гаса, затим прерада (знатно ћемо проширити наш асортиман производа јер ћемо почети да производимо нафтенска мазива која су веома ретка у Европи). Трећи сегмент је промет, дистрибуција и маркетинг, а четврти је производња електричне енергије. Два додатна сегмента која још треба да развијамо, из различитих разлога, су хемикалије и нафтни сервиси. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Видите ли пред собом неке повољне прилике или изазове у том контексту, у контексту будућег процеса приступања Србије Европској унији? Желео бих да кажем да смо ми једна од првих српских компанија која је почела да послује у Европској унији. Пре три године отворили смо представништво у Бриселу. Након тога, одмах смо почели да развијамо истраживачке и производне пројекте у суседним земљама као што су Румунија, Мађарска и Босна. Такође смо почели да развијамо малопродајно пословање у Бугарској, Румунији и Босни и Херцеговини, што значи да смо већ присутни у Европској унији, а желели бисмо да се што је могуће више развијемо. Нама је свакако веома важно да истражимо регионалне синергије. Стога се трудимо да уравнотежимо наше сегменте пословања, морамо да повећамо нафтне и гасне резерве и појачамо енергетску независност региона кроз истраживање Панонског басена који обухвата суседне земље Румунију и Мађарску. Затим је потребно да нашу прерађивачку стратегију прилагодимо маркетиншким односима. То значи да све више наилазимо на притисак са спољних тржишта широм света. Зато је потребно да унапредимо наше тржиште кроз оперативну ефикасност. Прво ћемо, дакле, реконструисати наше рафинерије како бисмо их уврстили међу водећих 25 рафинерија у Европи. Очекујем да ћемо на тај начин у року од три године доспети у сам врх по ефикасности међу свим европским рафинеријама. Затим морамо да развијемо малопродајни елемент и логистику. Стога је за нас веома важан процес интеграција неколико земаља у региону. За нас је, са тог аспекта, важно да Србија постане чланица ЕУ. То за нас не представља велики изазов зато што је наше тржиште заиста отворено и зато што ми већ послујемо у складу са прописима и законодавством ЕУ. Међутим, то нам пружа више могућности, па стога у потпуности подржавамо процес интеграција учествујући у приступним преговорима Србије и ЕУ, дајући разне стратешке препоруке. Шта би компанија попут НИС-а волела да се примењује у вези са европском енергетском политиком ? Шта бисте Ви предложили? Једна од важних чињеница је та да је НИС отворено акционарско друштво, листирано на Београдској берзи. Тако да поред једног од већинских акционара, „Гаспромњефта“, имамо више од 2,5 милиона мањинских акционара. Највећи од њих је Влада Србије са 29,9 одсто акција, а истовремено имамо и неколико инвестиционих фондова од ЕУ и САД у нашем капиталу. Због тога се све наше процедуре, све наше стратегије и операције морају прилагодити најсавременијим корпоративним стандардима. Најбољи пример за нас долази из ЕУ: како се управља компанијом, како се деловање прилагођава локалним прописима. Нама је веома важно да Србија усвоји те стандарде тако да они буду најефективнији са аспекта конкурентности те земље и конкурентности целог региона. Стога пружамо пуну подршку држави Србији у том погледу. Влади Србије и нашим партнерима стављамо на располагање наше стручно знање, будући да смо окупили веома добар и професионалан међународни тим који чине стручњаци их више од 20 земаља и имамо људе који су у потпуности усредсређени на приступање ЕУ и који поседују посебне стручне квалификације. Да ли НИС учествује, односно, да ли жели да учествује у плановима који су тренутно у току на Балкану у погледу гасовода, конкретно када је у питању „Јужни ток“? Не могу да на то питање одговорим са становишта Владе. Могу само да одговорим са становишта НИС-а. Сигурно да НИС има значајну улогу у српској привреди јер удео уплата наше компаније у државни буџет износи око 15%, па је стога за нас веома важан и развој инфраструктурних пројеката. Ми смо највећи инвеститор у региону са већ уложених две милијарде евра, а планирамо да улажемо 500 милиона евра на годишњем нивоу. Међутим, не учествујемо ни у једном пројекту изградње гасовода јер то није наша главна делатност, али у потпуности подржавамо диверсификацију у региону. Због тога пружамо пуну подршку већ постојећим новим пројектима, укључујући нови гасовод „Јужни ток“. Познато је да Европска унија у овом тренутку тежи увођењу разноврсних енергетских извора и да много пажње посвећује мрежама. Једна од главних идеја наше стратегије је да уравнотежимо различите изворе крајњих производа, што значи да тренутно примењујемо велики број разноврсних нових технологија у свим нашим сегментима, као и у развоју неконвенционалних ресурса. Започели смо неколико пројеката у вези са разрадом налазишта тешке нафте. Такође смо започели и неколико пројеката производње зелене енергије. Први од њих је први ветропарк у Србији у који је уложено више од 200 милиона евра, други је геотермална енергија, будући да од раније већ имамо избушене изворе. ЕУ тренутно расправља о енергетским и климатским циљевима за период до 2030. године, нарочито када је реч о емисији угљен-диоксида. Већ сте рекли да велику пажњу посвећујете обновљивим изворима енергије. Уопштено гледано, какав је Ваш став када се ради о мерама Европске уније у погледу емисије угљен-диоксида. Ми ћемо се строго придржавати свих прописа који постоје у ЕУ јер послујемо у ЕУ и у Србији као једној од европских земаља. Стога смо размотрили све различите економске опције. Одлучили смо да ћемо најпре производити електричну енергију из ветра и геотермалних извора како бисмо покрили најмање 40% укупне количине угљен-диоксида коју тренутно производимо. Затим ћемо значајно повећати енергетску ефикасност. Ми смо, на основу појединих показатеља, одредили циљ за период од 2020. до 2030. године да енергетску ефикасност повећамо за најмање 50%. И на крају, увек разматрамо додатне могућности. Због тога скоро сваке године прилагођавамо нашу стратегију текућој ситуацији на тржишту ЕУ, али ћемо се у сваком случају строго држати целокупне процедуре, као и стратешких циљева ЕУ за период до 2020, односно 2030. године.
