Архива вести
Како би Србија достигла европске стандарде у области заштите животне средине неопходна је чврста сарадња компанија и државе, закључено је на панелу „Инвестиције у заштиту животне средине – изазови за индустрију“ који је одржан на штанду НИС-а. На панелу су, осим представника, НИС-а, учествовали и представници државних органа и индустрије, као и стручна јавност. Један од главних циљева дебате је био да се кроз дискусију представе важне теме, законске обавезе и захтеви из области заштите животне средине који се очекују у процесу придруживања Европској Унији. На штанду НИС-а одржан панел „Инвестиције у заштиту животне средине – изазови за индустрију“ „НИС је од 2009. године до данас у пројекте заштите животне средине уложио више од 115 милиона долара, док су улагања у пројекте чијом реализацијом се на индиректан начин значајано утиче на заштиту животне средине вишеструко већа. То се пре свега односи на модернизацију постројења у Рафинерији нафте Панчево, која данас производе моторна горива евро пет квалиетета. У сегменту смањења емисије штетних гасова НИС се фокусирао на реализацију пројеката у циљу смањења емисије сумпорних и азотних оксида у атмосферу. У ту сврху НИС је реконструисао ауто и железничка пунилишта, реконструисани су резервоари, замењени су горионици на пећима производних постројења. У области очувања водених ресурса, фокус НИС-а је био на смањењу потрошње воде тако да смо, на пример, успели да у нашим котларницама редукујемо потрошњу воде за 50 одсто уградњом система за поврат кондензата који омогућава вишеструко коришћење захваћене и хемијски припремљене воде. Такође, НИС је реализовао Пројекат реконструкције постројења за третман отпадне воде у Рафинерији нафте Нови Сад. У области управљања отпадом предузете су активности у циљу смањивања количине створеног отпада па је тако набављена нова савремена опрема за чишћење нафтних резервоара, која количину отпада редукује за најмање 70%, а у склопу пројекта модернизације и изградње нових постројења изграђено је Постројење за прераду истрошене сумпорне киселине, чиме се елиминишу значајне количине опасног отпада што је истрошена сумпорна киселина била“, рекла је Светлана Дувњак, директор Сектора за заштиту животне средине компаније НИС. На панелу су, осим представника, НИС-а, учествовали и представници државних органа и индустрије, као и стручна јавност Она је навела и да је НИС интензивно радио на смањању потрошње енергије и то кроз изградњу електрана мале снаге. Поздрављајући напоре НИС-а на заштити и очувању и животне средине Нада Лукачевић, начелник одељења за интегрисане дозволе Министарства пољопривреде и заштите животне средине је објаснила прилично сложену процедуру за добијање интегрисане дозволе на шта су обавезне све компаније које послују у секторима за које је такву процеедуру прописао Закон у планирању и иградњи. Лукачевић је истакла да Министарство ради на превођењу наколико БРЕФ докумената како би компанијама олакшало обавезу. „Идентификовано је 196 компанија које имају обавезу да поднесу захтев за добијање интегрисане дозволе, а до сада је то учинило њих 165. НИС, Лафарж и Таркет су то урадили и тиме дали пример како се понашају одговорне компаније. Пошто је добијање интегрисаних дозвола услов за дефинисање полазне позиције у преговорима са ЕУ, неопходно је да компаније и држава пре уласка у тај процес имају дефинисану позицију за преговоре. То значи да ми на преговоре морамо доћи са тачно дефинисаним позицијама шта имамо и шта можемо да урадимо и у ком року. Да нам се не деси да испреговарамо лоше услове и рокове које потом нећемо моћи да испунимо и онда плаћамо пенале“, рекла је Лукачевићева. О еколошким пројектима НИС-а говорила је Светлана Дувњак, директор Сектора за заштиту животне средине Светлана Марушић, саветник покрајинског секретара за урбанизам градитељство и заштиту животне средине похвалила је компаније НИС, Лафарж и Таркет за уложен труд у унапређењу животне средине и нагласила да Секретаријат који представља има одличну сарадњу са њима на пословима од општег значаја. Светлана Дувњак је истакла да је значајан део обавеза које је НИС преузео у сегменту заштите животне средине усаглашен са стандардима ЕУ, али да много тога треба и да се уради. „НИС на основу свог искуства може да помогне државним органима у припреми преговора са ЕУ. Надамо се да ћемо и убудуће имати добру сарадњу са надлежним државним органима по овом питању“, рекла је Дувњакова. Душан Стокић из Привредне коморе Србије похвалио је праксу НИС-а да објављује извештаје о заштити животне средине и нагласио потребу да држава и компаније заједно раде на дефинисању прелазних рокова у преговорима са ЕУ. Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије нагласио је да је, уз изузетке као што су компаније које су данас представиле своја достигнућа у области заштите животне средине, у Србији проблем примена прописа из ове области. „У земљи која има доходак по глави становника од 4.000 евра треба да инвестира и достигне земље које имају десет пута већи приход. То је проблем који држава треба да реши и у преговорима осигура такве услове и рокове које ће компаније моћи да испоштују. Примери НИС-а, Таркета и Лафаржа су изванредни, али је питање колико компанија у Србији може толико да инвестира“, рекао је Атанацковић. Како би Србија достигла европске стандарде у области заштите животне средине неопходна је чврста сарадња компанија и државе Сунчица Вјештица, менаџер за заштиту животне средине у компанији Таркет, представила је пионирске пројекте ове компаније у зашптити и очувању животне средине. „Ову врсту улагања не треба посматрати као улагања у заштиту живпотне средине већ као инвестицију у пословање јер она доноси снижавање трошкова и повећање профита. Циљ Таркета је да учешће сировине у пословању смањи са српских 80-90 одсто на немачких мање од 50 одсто. Такође, наш циљ је стандардизација поступака и материјала који ће се увозити у Србију, а планирамо и сарадњу са НИС-ом јер имамо одређене ресурсе који њима могу да буду интересантни у овом сегменту пословања“, нагласила је Вјештица. Александар Манојловић, менаџер за заштиту животне средине у компанији Лафарж, образложио је све аспекте актуелних и реализованих пројеката које је ова цементара предузела на заштити животне средине. Он је појаснио да у Србији још не постоји довољна свест да је најисплативије рециклирати и сировине добијати из отпада и на тај начин чувати необновљиве изворе. Цементара у Беочину, рекао је Манојловић, већ сада користи значајан проценат алтернативних извора сировина за производњу и погонска горива у односу на раније године.
