Bojan Radulović, Poslovođa brigade za ispitivanje sigurnosnih ventila i remont armature

Zdravo Bojane! Možeš li da nam se predstaviš u par rečenica?

Zovem se Bojan Radulović, imam 38 godina i u NIS-u radim od 2007. godine. Na poslu sam prepoznat po visokom nivou odgovornosti, volim timski rad i uvek rado pomažem drugima. Veliki sam ljubitelj sporta i aktivno igram fudbal već 20 godina.

Čime se trenutno baviš? Šta podrazumeva tvoj posao?

Radim kao poslovođa brigade na sigurnosnim ventilima i remontu armature, koja je zadužena za demontažu, sanaciju, reparaciju, servisiranje, baždarenje i montažu istih. Svakodnevno organizujem rad naše brigade i vršim kontrolu kvaliteta, dok pored toga radim sa dokumentacijom, izrađujem izveštaje o radu i komuniciram sa različitim rukovodiocima.

Gde si se obrazovao i da li ste tokom obrazovanja učili o oblasti kojom se trenutno baviš?

Završio sam Elektrotehničku školu Nikola Tesla i tokom nje nije bilo puno dodirnih tačaka o ovoj oblasti. Trenutno su mi u toku ispiti za višu mašinsku školu, za koju sam se odlučio jer mi je posao usko povezan sa oblastima koje se u njoj uče.

Koji je bio tvoj prvi kontakt sa NIS-om? Kada i šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS?

Zapravo sam razmišljao još u osnovnoj školi, dok sam se ozbiljnije zainteresovao za rad u NIS-u nakon završetka srednje škole. Tada sam, u okviru nastave, obavljao praksu u NIS-u i imao priliku da vidim kako posao izgleda, a najviše su me zainteresovali benefiti koji se nude zaposlenima.

Da li si bio zainteresovan za naftnu/energetsku industriju pre dolaska u NIS?

Jesam. Poučen pričama drugih ljudi o samom procesu rada i izrade finalnog proizvoda, bila mi je želja da radim u naftnoj industriji.

Šta bi rekao osobi tvoje struke koja se dvoumi da aplicira za NIS? Koji savet bi im dao da bi razgovor za posao bio uspešan?

Da aplicira bez razmišljanja! I da na razgovoru odgovara na postavljena pitanja jasno i samouvereno, kao i da kroz konkretne primere pokaže iskustvo i veštine.

Kako su izgledali tvoj dolazak i dosadašnja karijera u NIS-u?

Kao najmlađi član u brigadi počeo sam da radim kao pomoćni/pripravnički radnik i potom kao radnik na bravarskim poslovima. Prvog dana posla dočekao me je tim ljubaznih ljudi sa kratkom dobrodošlicom i glavnim informacijama o NIS-u i samoj Rafineriji, nakon čega sam se trudio da što više slušam starije kolege.

Nakon nešto manje od dve godine došao sam na poziciju mehaničara stacionarne opreme, a zatim sam u periodu od ukupno 6 godina napredovao na slične pozicije, samo sa sa većim odgovornostima, kao i na poziciju brigadira, tj. zamenika poslovođe. Ubrzo nakon toga sam unapređen na mesto glavnog poslovođe i specijaliste za baždarenje sigurnosnih ventila i remont armatura.

Šta najviše voliš kod svog radnog mesta?

Mogućnost učenja i napredovanja, nove izazove i po meni najbitnije – timski rad, koji sam, kao i u sportu, želeo da imam i na poslu, jer mi samostalan rad nije toliko zanimljiv.

Da li bi dodao još nešto iz svoje karijere što smatraš da je potrebno spomenuti?

Svakome ko počinje sa radom želeo bih da poručim da svojim trudom i radom može savladati sve prepreke na poslu, usavršavati se, naučiti da sluša i da planira. Pa da će vremenom moći da postane mentor, prenosi znanje i sprovodi obuke mlađim kolegama koje su sada na početku. Baš kao što su, sada već iskusne kolege, nekada bile.