Ćao Vanja, hajde nam se predstavi u par rečenica.
Zovem se Vanja Stupar, imam 23 godine i rođena sam u Novom Sadu, gde i živim. Tu sam završila osnovnu školu i gimnaziju, nakon čega sam upisala Ekonomski fakultet. Sebe bih opisala kao osobu koja obožava putovanja, uživa u dobroj kafi i još boljem društvu. Volim da posećujem nova mesta, ali i upoznajem nove ljude. Pored toga, volim da čitam, učim nove stvari i stalno radim na sebi. Rekla bih da sam prilično društvena, odgovorna, komunikativna i pozitivna osoba.
Na kom si fakultetu i zašto baš taj?
Student sam Ekonomskog fakulteta u Subotici, odeljenje u Novom Sadu, studijski program trgovinski marketing i menadžment. Fakultet sam izabrala nakon gimnazije, kada sam počela da se raspitujem koji bi mi najviše odgovarao. Ekonomski mi je tada delovao kao nešto što je najbliže onome što bi moglo da me zainteresuje, pa sam se odlučila za njega. Na kraju se ispostavilo da sam napravila dobar izbor i stvarno se nisam pokajala. Od predmeta mi je najzanimljiviji bio trgovinski marketing, jer mi je gradivo bilo baš zanimljivo, a profesor ga je približio na jako opušten i zanimljiv način.
Čime si se bavila na praksi?
Praksu sam obavila u organizacionom delu za ekonomiku i korporativno planiranje. Tu sam učila o poslovnim aktivnostima kao što su izrada biznis plana, prognoze rezultata, kalkulacija novčanih tokova i priprema upravljačkih izveštaja koji pomažu menadžmentu i akcionarima da donose prave odluke. Tokom prakse sam naučila osnovne poslovne procese u NIS-u i savladala osnovne transakcije u SAP sistemu, obračun cene koštanja derivata, analizu budžeta i rad na ekonomskim analizama u Excel-u.
Da li postoji nešto iz tvoje struke čime si se bavila tokom prakse, a da nisi imala priliku da isprobaš na fakultetu?
Većinu stvari koje sam radila na praksi nisam imala priliku da učim, niti da radim tokom studija, ali mi je fakultet pomogao jer sam imala osnovno znanje od kog sam mogla da krenem. Imala sam teorijsku osnovu, dok sam ovde praktično primenjivala to znanje i učila zašto i na koji način se rade određene stvari.
Da li si pre NIS Calling-a imala interesovanja za našu industriju?
Pre dolaska u NIS sam znala čime se kompanija bavi, ali iskreno, nisam bila svesna koliko je zapravo velika i ozbiljna. U početku me je ozbiljnost i kompleksnost NIS-a malo zatekla, a čak i prepala, ali sam se brzo opustila i počela da učim kako da se snađem u svemu što sam radila.
Šta te je zainteresovalo da apliciraš? Kada si prvi put čula za NIS Calling?
Za program sam prvi put čula na drugoj godini studija, kada sam videla kampanju na sajtu fakulteta. Odmah sam pomislila kako bih baš volela da učestvujem i rekla drugaricama da planiram da se prijavim. Međutim, tada još nisam bila na završnim godinama, a to je bio jedan od uslova za prijavu, pa sam morala da sačekam. Ali sam se za NIS zapravo zainteresovala mnogo mnogo ranije – još kao dete. Roditelji i ja smo prolazili pored NIS-a, pa sam odmah tražila da mi ispričaju šta se tu radi. Dok je moj prvi pravi kontakt sa NIS-om bio tek kada sam počela da vozim i došla da sipam gorivo J
Šta bi rekla osobi tvoje struke koja se dvoumi da aplicira za NIS Calling?
Rekla bih da nema potrebe da se dvoumi – iz mog iskustva, sam proces prijavljivanja i prolaska kroz intervju je već sjajno iskustvo. A ukoliko bude izabrana da bude deo programa, sigurno će to biti nezaboravno iskustvo.
Ako bi ti ta ista osoba rekla da ima intervju u NIS-u, koji savet bi joj dala da bi razgovor bio uspešan?
Iskreno, ja sam imala veliku tremu pre svakog intervjua. Ono što sada mogu da kažem, nakon što sam sve prošla, jeste da je najbitnije dobro se pripremiti, ali tokom samog intervjua ostati opuštena i ne dozvoliti tremi da te spreči da se predstaviš onakvom kakva zaista jesi.
Kako ti se činio dolazak u NIS? Kako misliš da si se uklopio/la u tim?
Prvi dan sam osetila strah od nepoznatog i stalno sam se preispitivala kako ću se snaći, ali istog tog dana, zahvaljujući pre svega mom mentoru, a potom i svim članovima tima, brzo sam se opustila. Mislim da sam se sjajno uklopila u tim i zaista sam zahvalna što sam imala priliku da radim, učim i sarađujem sa takvim ljudima.
Koji ti je najzanimljiviji deo prakse? Šta ti se posebno svidelo?
Mogu da kažem da mi je svaki dan prakse bio zanimljiv. Imala sam sreće da radim u departmanu gde stvarno ima puno posla, pa sam stalno učila i radila nove stvari. Ono što mi se posebno svidelo su ljudi koji su mi prenosili znanje i način na koji su to radili – strpljivo, opušteno i sa puno podrške.
I za kraj, da li imaš neku anegdotu sa prakse koju bi volela da podeliš sa zainteresovanim kandidatima?
Ne pada mi na pamet ni jedna klasična anegdota, ali bih volela da podelim jedan meni vrlo drag i upečatljiv trenutak – moj poslednji dan prakse, kada je ceo departman došao da se pozdravimo i da se zahvalimo jedni drugima na prelepih 5 meseci provedenih zajedno. Taj trenutak ću dugo pamtiti jer je pokazao koliko smo se svi lepo uklopili i koliko su ljudi u timu divni.
