Ćao Njegoše, reci nam nešto o sebi u par rečenica.
Ja sam Njegoš Blagojević, imam 24 godine i dolazim iz Kraljeva. Smatram da odgovorno pristupam svakom zadatku i dosta energije ulažem u detalje koji ničemu ne doprinose, sem mom ličnom osećaju zadovoljstva 😀 Pristalica sam izazova u poslu i avanture u privatnom životu – slobodno vreme rado provedem na karting stazi, dok već neko vreme priželjkujem čamac, štap i pecanje.
Na kom si fakultetu i koji predmet ti je bio najzanimljiviji?
Studiram Mašinski fakultet, nedavno sam diplomirao i upisaću master. Kada pričamo o najzanimljivijem predmetu to bi bile osnove transportnih sistema. Ali, ako pričamo o lično najvažnijem, reći ću konstrukcije i proračun železničkih vozila. Jer smatram da je uspešno predavanje profesora onda kada, pored teorije, direktno prenese i manire i kodekse.
Čime se najviše baviš na praksi?
Kao praktikant u HIP Petrohemiji susrećem se sa neverovatnim alatima, odličnim majstorima i, po mom iskustvu, novim procesima. Fokus moje pozicije je stacionarna oprema, tj. oprema koja nije pokretna. Većinski deo mog posla čine komunikacija, koordinacija i saradnja ili dogovor – kako sa ljudima unutar firme, tako i sa izvođačima. To je nešto u čemu se pronalazim i zbog čega sam na kraju dana ispunjen. Spomenuo bih i da sam zaista upoznao kolektiv kakav verujem da bi svako voleo da ima…Da, to je najvažnije.
Da li si tokom fakulteta učio o tome?
Činjenica je da na fakultetu stičemo znanje i bazu bez kojih praćenje celog procesa ne bi bilo moguće, ali ono što se ovde zatekne u bukvalnom smislu opisuje rečenica: „Od ideje do realizacije“. Mnogo toga se nauči u hodu, pa je teško izdvojiti vreme i sagledati koliko sam realno napredovao, jer je proces konstantan i stalno ima nečeg novog.
Šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS Calling?
To je za mene bio osećaj da želim ono „još“ koje zavisi isključivo od mene, verovao sam u to i uverio se da ga u ovoj kompaniji ima mnogo.
I za kraj, koja ti je do sada najlepša uspomena sa prakse?
Prvih mesec dana prakse. Taj period mi nije najlepši jer je magično nadmašio moja očekivanja, već sam tada shvatio da negde grešim – neke stvari sam idealizovao, neke omalovažavao, sve u svemu ne pamtim neproduktivnije dane…Dao sam sebi vremena, slagale su se kockice i tako ja danas sa zadovoljstvom pijem prvu jutarnju kafu sa mojim kolegama. Dajte šansu sebi i drugima.