Zdravo Grigore, za početak, reci nam nešto o sebi.
Ja sam Grigor Lečei. Po struci sam master inženjer mašinstva. Privatno – oženjen i imam četvorogodišnjeg sina. Sa porodicom volim da provodim većinu svog slobodnog vremena, koje u današnje vreme jako brzo teče. Uživam u igri sa sinom i volim da učim iz njegove radoznalosti o svetu i društvu, odgovarajući na pitanja u vezi kojih mi stariji retko razmišljamo ili ne pridajemo neki značaj. Muzika je bitan aspekt moje svakodnevice – uživam u dobrim tekstovima i skrivenim detaljima unutar numera. Slično prethodnom, volim i kvalitetno napisanu knjigu, naročito kada intrigira svojom sadržinom i uspeva da održi taj momenat do poslednje pročitane stranice.
Čime se baviš na svom poslu?
Radim na poziciji inženjera specijaliste za održavanje rotacione opreme u okviru rafinerije u Pančevu. Pod rotacionom opremom podrazumevaju se mašine poput pumpi, kompresora i turbina, tj. svih mašina koje se, uopšteno rečeno, obrću u nekim ležajnim osloncima. Usko sam specijalizovan oko održavanja i rešavanja problema na pumpama, pa moj posao podrazumeva kompletnu analizu stanja opreme koja je prispela na održavanje. To podrazumeva preglede i merenja funkcionalnih zazora svih sklopova i podsklopova mašina. Uz to, na osnovu merenja daju se procene o uzroku otkaza opreme i oštećenja delova, kao i predlog sanacije, koje delove je potrebno menjati i koje mere preduzeti da bi se poboljšala pouzdanost rada opreme i produžio period njenog korišćenja. Ukoliko postoji potreba za izradom novih delova, izrađujem tehničke crteže za njihovu izradu, definišem materijale od kojih se izrađuju i jednim delom učestvujem u međufaznoj kontroli izrade delova. Izrada dokumentacije podrazumeva korišćenje CAD programa poput AutoCAD, SolidWorks,SolidEdge i sličnih programa za modeliranje. Pored toga, učestvujem i u planiranju poslova odeljenja, izradi mesečnih planova odeljenja i kontroli radnih naloga.
A šta najviše voliš u vezi njega?
To što imam priliku da se bavim inženjerstvom u pravom smislu te reči. Ovde posao podrazumeva odgovornost za odluke koje presuđuju da li će neka oprema biti pravilno remontovana, kakav će biti kvalitet izvršenih radova, da li će oprema biti završena i vraćena na vreme, ali i odgovornost za izradu raznih vitalnih delova koji će biti ugrađeni. Ukratko, posao inženjera rotacione opreme je opipljiv i njegovi rezultati ne završe kao brojevi u nekoj statistici, nego se ogledaju u pouzdanosti i stabilnosti rada postrojenja rafinerije.
Gde si studirao i da li ima preklapanja između toga i tvog trenutnog posla?
Osnovne i master studije sam završio na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na modulu “Zavarivanje i zavarene konstrukcije”, koji predstavlja studijski program katedri za opšte mašinske konstrukcije i katedre za tehnologiju materijala. U toku studija nisam imao konkretnih dodira sa oblasti kojom se trenutno bavim, ali postoje mnoge stvari u osnovama mašinstva koje su univerzalno primenjive. Uz to, od pomoći je došlo iskustvo u istraživanju i razvoju kojim sam se bavio pre dolaska u NIS.
Šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS?
To počinje od najmlađih dana. Moj otac je veći deo svog radnog veka proveo radeći u HIP Petrohemiji i njegove priče iz tako velikog sistema su pobudile moja interesovanja. Međutim, u želji da se bavim programiranjem i elektronikom, upisao sam srednju elektrotehničku školu, nakon koje sam se pripremao za upis na Elektrotehnički fakultet. Tu se sudbina još jednom poigrala, pa sam nakon neuspešnog upisa ipak upisao mašinstvo – gde se moje interesovanje za tu granu opet pobudilo i razvilo u ljubav prema struci koju sam i završio. U toku prve godine studija, prijavio sam se na letnju studentsku praksu, koju je organizovala opština grada. Na konkursu su prednost imali studenti završnih godina, pa nisam imao velike šanse da budem primljen kao najmlađi kandidat, koji je tek bio na prvoj godini studija. Tu mi se sreća osmehnula, te sam došao na praksu koje se odvijala u Rafineriji nafte u Pančevu. Nakon nekoliko godina, po završetku studija, primljen sam na još jednu praksu koji je organizovao sam NIS, gde sam stekao prvo iskustvo sa kapitalnim remontom Rafinerije.
I kako je izgledao tvoj dolazak ovde?
Bio je vrtoglav J Prethodno sam radio u jednoj maloj kompaniji kao inženjer za istraživanje i razvoj, na projektu razvoja prototipa mikroturbine, koji je bio ujedno i glavni projekat kompanije. Taj posao nisam mnogo obavljao, jer se nakon 10 meseci od mog dolaska ugasio zbog povlačenja stranih investitora. Na svu sreću, u tim kritičnim momentima pozvao me je prijatelj i, kako će se ispostaviti, budući kolega. Pitao me je da li sam zainteresovan za rad u NIS-u i nakon kratkog razmišljanja shvatio sam da moj dečački san može da se obistini. Zamolio sam da me pozovu na razgovor i inicijalno sam pozvan za poziciju inženjera zavarivanja, što je usko vezano za moju struku. Međutim, na kraju sam postavljen na poziciju inženjera rotacione opreme, gde sam i sada. To je podrazumevalo mnogo učenja i napredovanja da bih „ušao u korak” sa ostalim kolegama, ali mogu reći da je to čar koju pridodajem tom iskustvu. Pronašao sam novo interesovanje i novu oblast nauke u kojoj težim i volim da se unapređujem.
Dok su mi budući planovi u razvoju karijere da se posvetim razvoju znanja i kompetencija kao interni trener.
Šta bi savetovao osobi tvoje struke koja se dvoumi da aplicira za NIS? Da li bi joj dao neki savet za razgovor za posao?
Posavetovao bih im da svakako pokušaju. Time stiču mogućnost da rade u jednom velikom i složenom sistemu, gde će razvijati mnoge veštine i to ne samo one stručne. U ovakvom sistemu pored stručnosti stiče se i iskustvo u radu sa ljudima različitih struka, tipova ličnosti i raznih organizacionih jedinica. Tu se pored veština komunikacije mogu steći i veštine efikasne organizacije, rešavanja problema koji često nisu samo lični, nego podrazumevaju multidisciplinarni pristup više stručnih ljudi. Ukratko, ovde možete postati bitna karika od koje zavisi kolektivni rezultat, a taj rezultat je najčešće moguće i videti i opipati.
Na intervjuima za posao ja volim tranparentnost. Na internetu možemo naći mnogo saveta i uputstava kako odgovarati na pitanja, ali je to, prema mom mišljenju, veoma izveštačen pristup. Naravno, uvek je dobro pomoći sebi i prihvatiti neki savet ili ideju kako elokventno odgovoriti na pitanje, ali je takođe bitno da taj odgovor bude utemeljen na iskrenom i ličnom stavu. Verujem da niko ne želi da ostavi utisak na intervjuu kao da je programirana mašina za davanje „savršenih“ odgovora, ali bez ličnog pečata.
I za kraj, da li imaš neku anegdotu ili bi spomenuo nešto što može biti interesantno ljudima koji se interesuju za rad u NIS-u?
Anegdota u radu sa majstorima ima mnogo, ali je njih bolje podeliti u nekom ličnom i neformalnom razgovoru :D. Ono što bih posavetovao je da je razumljivo da svakome od nas napredak u karijeri znači, ali je takođe važno nikada ne zaboraviti ljude oko sebe – jer se često desi da zasluge za lični karijerni napredak nisu samo lično naše, već su njima doprineli i ljudi oko nas – naše kolege. Mislim da svako treba da da maksimalni doprinos u poslu koji obavlja, ali ne smemo zaboraviti da u toj težnji nismo usamljeni i da zbog toga svačiji doprinos moramo poštovati kao maksimalni. Na kraju krajeva, maksimalni rezultat ne daje najistaknutija individua, već savršeno organizovan tim različitih ljudi čije su sposobnosti prepoznate i dobro raspoređene u zajedničkoj težnji ka maksimalnom rezultatu.
