Aleksandar Gavrilov, Rukovodilac službe za tehničku podršku pri sektoru za mašinske poslove

Zdravo Aleksandre, možete li da se predstavite u par rečenica?

Ja sam Aleksandar Gavrilov, diplomirani inženjer mašinstva. Rođen u Kikindi, dok sada radim u Novom Sadu.

Šta podrazumeva Vaš posao?

Moja pozicija podrazumeva koordinaciju, organizaciju i monitoring preventivnog, tekućeg i kapitalnog održavanja nadzemne mašinske opreme na pogonima za proizvodnju nafte i gasa. Ovo uključuje strateško i operativno planiranje zamene/nabavke nove mašinske opreme, kako bi rad bio nesmetan, pouzdan i bezbedan.

Gde ste studirali i da li ste tada učili o stvarima kojima se trenutno bavite?

Gimnaziju „Dušan Vasiljev“ sam završio u Kikindi, dok sam univerzitetsku diplomu stekao na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na odseku Mašinstvo, energetika i procesna tehnika. Što se tiče stvari kojima se trenutno bavim, učio sam o njima na određenim, stručnim predmetima poput „Strujne mašine“, „Oprema za pripremu nafte i gasa“ i „Gasna postrojenja“.

Da li ste tada imali interesovanja za našu industriju ili se to desilo kasnije?

Sa obzirom da mi je usmerenje na studijama bila „Naftna i gasna tehnika“, imao sam određeno interesovanje. Kao i svaki apsolvent sa odseka mašinstva na FTN-u, imao sam želju da započnem karijeru u jednoj od najvećih kompanija u zemlji i prvi put se upoznam sa takvim sistemom rada. Sticajem okolnosti, u jednom trenutku smo imali razgovor sa zaposlenim u NIS-u koji je bio student na našem smeru. On nam je vrlo slikovito opisao na koji način radi njegov organizacioni deo, te nas je puno zainteresovao njegov karijerni put.

Kako je izgledao Vaš dolazak u NIS?

Neko vreme nakon tog razgovora, u 2014. godini, otvorio se konkurs za tadašnji program za mlade, na koji sam primljen. Počeo sam da radim kao mlađi inženjer mašinstva, kada sam se upoznavao sa opremom, lokacijama, procedurama i tehničkom dokumentacijom. Dolazak pamtim kao jedno izuzetno iskustvo zahvaljujući kolegama koji su me na najprijatniji i srdačan način dočekali i kasnije uveli u posao, ali je svakako bilo neophodno određeno prilagođavanje, dokazivanje, istrajnost i velika želja za napredovanjem.

A kako je izgledala Vaša karijera nakon toga?

Posle godinu dana dobio sam ponudu za mašinskog inženjera za stacionarnu opremu, koju sam, naravno, prihvatio. Tokom naredne četiri godine specijalizovao sam se u oblasti nadzemne opreme za mehaničku eksploataciju nafte, tj. kačaljki. U ovom periodu sam uspešno realizovao nekoliko većih projekata modernizacije, remonta i brendiranja kačaljki.

Od 2019. godine usledilo je napredovanje, te sam prešao u novoformirani sektor za pouzdanost opreme i sistema, kao vodeći inženjer. U ovom periodu akcenat je bio u razvijanju sistema pouzdanosti kroz mapiranje kompletnog procesa, razvijanje analiza pouzdanosti sistema, softverskih alata, kao i vođenju radionica sa timovima u cilju povećanja bezbednosti, pouzdanosti i smanjenja havarijskih situacija na nadzemnoj mašinskoj opremi.

Zbog potrebe procesa, nakon tri godine, u 2022. godini, ponovo se vraćam u prethodni organizacioni deo, ovog puta na poziciji vodećeg inženjera za stacionarnu opremu. U ovom periodu su se proširili obimi delovanja i vrste opreme – te sam se pored kačaljki bavio i svom nadzemnom, mašinskom, stacionarnom opremom, što uključuje koordinaciju i monitoring preventivnog, tekućeg i interventnog održavanja kačaljki, kotlova, gorionika, gasnih rampi opreme pod pritiskom i sve prateće opreme.

I na kraju, od juna 2025. godine sam na aktuelnoj poziciji rukovodioca službe za tehničku podršku.

I za kraj, šta najviše volite kod svog trenutnog posla?

To što ni jedan radni dan nije identičan. Priroda posla i raznolikost u vrsti opreme kojom se bavimo je takva da skoro svaki pristup realizaciji neke aktivnosti ili problemu pristupamo na različit način, što radni dan čini interesantnim. Naravno, možda i najbitnija stvar koju imam, je zdrava i prijatna atmosfera u sektoru i timu, stoga i u težim situacijama usled određenih izazova i problema stvar prevazilazimo lakše.