Александар Гаврилов, Руководилац службе за техничку подршку при сектору за машинске послове

Здраво Александре, можете ли да се представите у пар реченица?

Ја сам Александар Гаврилов, дипломирани инжењер машинства. Рођен у Кикинди, док сада радим у Новом Саду.

Шта подразумева Ваш посао?

Моја позиција подразумева координацију, организацију и мониторинг превентивног, текућег и капиталног одржавања надземне машинске опреме на погонима за производњу нафте и гаса. Ово укључује стратешко и оперативно планирање замене/набавке нове машинске опреме, како би рад био несметан, поуздан и безбедан.

Где сте студирали и да ли сте тада учили о стварима којима се тренутно бавите?

Гимназију „Душан Васиљев“ сам завршио у Кикинди, док сам универзитетску диплому стекао на Факултету техничких наука у Новом Саду, на одсеку Машинство, енергетика и процесна техника. Што се тиче ствари којима се тренутно бавим, учио сам о њима на одређеним, стручним предметима попут „Струјне машине“, „Опрема за припрему нафте и гаса“ и „Гасна постројења“.

Да ли сте тада имали интересовања за нашу индустрију или се то десило касније?

Са обзиром да ми је усмерење на студијама била „Нафтна и гасна техника“, имао сам одређено интересовање. Као и сваки апсолвент са одсека машинства на ФТН-у, имао сам жељу да започнем каријеру у једној од највећих компанија у земљи и први пут се упознам са таквим системом рада. Стицајем околности, у једном тренутку смо имали разговор са запосленим у НИС-у који је био студент на нашем смеру. Он нам је врло сликовито описао на који начин ради његов организациони део, те нас је пуно заинтересовао његов каријерни пут.

Како је изгледао Ваш долазак у НИС?

Неко време након тог разговора, у 2014. години, отворио се конкурс за тадашњи програм за младе, на који сам примљен. Почео сам да радим као млађи инжењер машинства, када сам се упознавао са опремом, локацијама, процедурама и техничком документацијом. Долазак памтим као једно изузетно искуство захваљујући колегама који су ме на најпријатнији и срдачан начин дочекали и касније увели у посао, али је свакако било неопходно одређено прилагођавање, доказивање, истрајност и велика жеља за напредовањем.

А како је изгледала Ваша каријера након тога?

После годину дана добио сам понуду за машинског инжењера за стационарну опрему, коју сам, наравно, прихватио. Током наредне четири године специјализовао сам се у области надземне опреме за механичку експлоатацију нафте, тј. качаљки. У овом периоду сам успешно реализовао неколико већих пројеката модернизације, ремонта и брендирања качаљки.

Од 2019. године уследило је напредовање, те сам прешао у новоформирани сектор за поузданост опреме и система, као водећи инжењер. У овом периоду акценат је био у развијању система поузданости кроз мапирање комплетног процеса, развијање анализа поузданости система, софтверских алата, као и вођењу радионица са тимовима у циљу повећања безбедности, поузданости и смањења хаваријских ситуација на надземној машинској опреми.

Због потребе процеса, након три године, у 2022. години, поново се враћам у претходни организациони део, овог пута на позицији водећег инжењера за стационарну опрему. У овом периоду су се проширили обими деловања и врсте опреме – те сам се поред качаљки бавио и свом надземном, машинском, стационарном опремом, што укључује координацију и мониторинг превентивног, текућег и интервентног одржавања качаљки, котлова, горионика, гасних рампи опреме под притиском и све пратеће опреме.

И на крају, од јуна 2025. године сам на актуелној позицији руководиоца службе за техничку подршку.

И за крај, шта највише волите код свог тренутног посла?

То што ни један радни дан није идентичан. Природа посла и разноликост у врсти опреме којом се бавимо је таква да скоро сваки приступ реализацији неке активности или проблему приступамо на различит начин, што радни дан чини интересантним. Наравно, можда и најбитнија ствар коју имам, је здрава и пријатна атмосфера у сектору и тиму, стога и у тежим ситуацијама услед одређених изазова и проблема ствар превазилазимо лакше.