Ćao Andrijana, za početak, predstavi nam se u par rečenica.
Ja sam Andrijana Vukomanović, imam 23 godine, rođena sam u Požegi gde sam i završila osnovnu i srednju školu i nakon toga upisala fakultet. Za sebe bih rekla da sam osoba koja jako voli život i koja u skoro svakoj situaciji ipak pronađe barem mrvicu lepog. Vrlo sam emotivna osoba, koja jako voli ljude i vrlo brzo se veže za njih. Volim da se družim, izlazim, treniram, a najviše od svega volim društvene igre i okupljanje sa društvom gde se obavezno neka od igara igra. Sportista sam od svoje treće godine i jako volim svaki sport, kako da igram tako i da gledam. Takođe, neko sam ko jako voli putovanja i svaki slobodan dan bih iskoristila da negde odem, što često moje najbliže ljude zna da opterećuje. Eto, to bi bilo nešto ukratko o meni.
Na kom si fakultetu i koja si godina? Zašto si ga upisala?
Završila sam osnovne studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, na smeru Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. A trenutno sam na master studijama na istom fakultetu, na smeru Organska hemijska tehnologija. Kada je trebalo da upišem fakultet 2 meseca pre upisa nisam znala da TMF postoji, tada sam se malo informisala jer mi ga je profesorka spomenula, videla sam da se uči dosta matematike, fizike i hemije što mi je potpuno odgovaralo i odlučila sam se za njega. Što se predmeta tiče, na osnovnim studijama izdvojila bih sigurno Bioprocesno inženjerstvo, kako zbog profesora koji je na najbolji mogući način preneo znanje, tako i zbog zanimljivosti samog sadržaja predmeta i sigurno bih rekla da me taj predmet najviše naučio. A na master studijama rekla bih Tehnologija naftnih i alternativnih motornih goriva, jer sam ga učila baš kada sam dolazila u rafineriju i tada mi je bilo vrlo zanimljivo sve vezano za nju.
Čime se baviš na praksi? Šta to konkretno podrazumeva?
Moja pozicija na praksi je procesni inženjer u manipulaciji, konkretno u službi produkata. Manipulacija generalno podrazumeva i obuhvata prijem sirove nafte, pripremu te nafte za preradu, manipulisanje gotovim proizvodima kao i otprema komercijalnih proizvoda, takođe pored toga u manipulaciji se prerađuju zauljene i atmosferske otpadne vode. Baš u mojoj službi dosta sam se bavila vođenjem materijalnih bilansa, namešavanjem komercijalnih proizvoda do zadovoljenja kvaliteta, kao i sticanjem znanja o samoj procesnoj opremi, instrumentaciji i analizi P&ID dijagrama.
Da li si tokom fakulteta učila o stvarima kojima se baviš na praksi? Da li ima nekih preklapanja?
Tokom osnovnih studija nisam imala baš nikakve veze sa ovom vrstom tehnologije i industrije. Znala sam o svemu tome samo onoliko koliko sam se interesovala, jer generalno volim da učim od svega po malo, dok sam na masteru već krenula da ulazim u celu priču i da polako učim. Svakako, mislim da je fakultet samo osnova, neophodna baza, na koju se kasnije nadovezuje znanje iz prakse.
Da li postoji nešto iz tvoje struke čime se baviš tokom prakse, a da nisi imala priliku da isprobaš na fakultetu?
Mnogo toga sa čim sam imala priliku da sretnem na praksi, poput destilacione kolone, rezervoara, pumpe, velike količine cevovoda i slično, nisam imala priliku da vidim tokom studija, jer je generalno naš fakultet baziran više na laboratoriji i vrlo malo se studentima omogućava praktičnog. Tako da mislim da postoji mnogo stvari sa kojim sam se upoznala i susrela prvi put u rafineriji.
Da li si imala interesovanja za našu industriju pre dolaska u NIS?
Da budem iskrena, vrlo malo sam znala o tom procesu tako da nisam imala preveliko interesovanje, znala sam da bih se sigurno u tako nekoj kompaniji oprobala, ali nisam znala da će to biti baš NIS.
Šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS Calling? Kada si se prvi put zainteresovao/la za NIS?
Prvi put za ovu praksu čula sam u trećoj godini fakulteta, kada su bile otvorene prijave i to mi je mama poslala jer joj je slučajno izašlo na nekoj mreži. Pročitala sam tada detaljno o svemu i iskreno uslovi su bili jako dobri. Delovalo je kao nešto što bi moglo biti skoro idealno za početak karijere. Dugo sam razmišljala da li da se prijavim ili ne i odlučila sam da ipak sačekam narednu godinu jer sam bila sigurna da ću tada već imati dosta više znanja i da ću moći lakše da povezujem stvari i nadograđujem to znanje.
Šta bi rekla osobi tvoje struke koja se dvoumi da aplicira za NIS Calling?
Mislim da je odgovor na ovo pitanje vrlo jednostavan, a to je da se apsolutno ne dvoumi i da se odmah prijavi, jer će joj to biti jedno od najlepših iskustava u životu.
Ako bi ti ista ta osoba rekla da ima intervju u NIS-u, koji savet bi joj dala da bi razgovor bio uspešan?
Kada bih čula da neko ima razgovor u NIS-u sigurno bih ga prvo posavetovala da se informiše o kompaniji – čime se kompanija bavi, koji su osnovni delovi kompanije, procesi koji se obavljaju, tačnije da malo bolje obnovi gradivo koje je učio na fakultetu. Smatram da je vrlo bitno da se za bilo koji razgovor pripremimo i informišemo. Takođe, rekla bih mu da su tamo vrlo prijatni i ljubazni ljudi iz mog iskustva i da treba da bude što opušteniji sa njima, da nema tremu, zapravo, u redu je malo ali pozitivne. Najvažnije, posavetovala bih ga da bude ono što jeste, jer mislim da se to uvek prepozna i ceni.
Kako ti se činio dolazak u NIS? Kako misliš da si se uklopila u tim?
Kao što sam već rekla, dolazak u NIS je sigurno jedno od najlepših iskustava u mom životu. Svi ljudi koje sam tamo srela su mi za kratko vreme postali neizmerno dragi, počev od ostalih praktikanata, od kojih će mi par njih sigurno ostati prijatelji za ceo život, pa sve do celokupnog tima u manipulaciji, gde su bili dostupni za saradnju, tu da daju odgovor na svako pitanje, čak i ako sam nekada bila malo i dosadna. Verujte, mnogo znači kada vas takvi ljudi dočekaju na samom početku.
Koji ti je najzanimljiviji deo prakse? Šta ti se posebno svidelo?
Kada smo došli u NIS, čini mi se da nam je sve bilo zanimljivo, što je i očekivano, jer je bilo nešto što do tada nismo imali prilike da vidimo. Kao najzanimljiviji deo izdvojila bih obilaske terena. Imali smo priliku da se penjemo na rezervoar i da ulazimo u njega, kao i na reaktor, koji je visok oko 90m. To mi je ostalo onako najupečatljivije. Pored terena jako su mi bila zanimljiva sva druženja sa praktikantima, radionice, ali i zadaci od kolege iz kancelariji, koji su nekada bili baš izazovni, ali su me i dovodili do neverovatnog ponosa kada ih rešim.
Da li imaš neku anegdotu sa prakse koju bi voleo/la da podeliš sa zainteresovanim kandidatima?
Uh, ovoga je bilo previše, rekla bih i svaki dan po jedna, ali to su bile obično anegdote između nas četvoro praktikanata iz manipulacije, koje su samo nama interesantne i samo ih mi možemo razumeti J
I za kraj, da li imaš bilo šta iz tvog dosadašnjeg iskustva u NIS-u što smatraš da može biti interesantno studentima koji se interesuju za NIS Calling?
Mislim da je generalno moja priča kroz NIS prilično interesantna. Na prvom razgovoru sa mentorom, odmah mi je rečeno da u manipulaciji neće biti otvorenih pozicija. Ali, koliko god da sam to znala, vrlo sam se trudila, da radim, učim, tražila sam zadatke, zapitkivala, sama istraživala, stvarno mislim da sam dala sve od sebe. Pred sam kraj prakse, proširila se vest da je baš kod mene u manipulaciji otvorena pozicija, što je bila vrlo dobra prilika za mene. Znala sam da sam se trudila i radila, tako da sam svom mentoru i rekla da sam zainteresovana za posao. Bilo je neizvesno, nismo znali da li će izaći oglas, ako izađe koga će zaposliti i moram priznati da sam već počela da gubim nadu. Da bi dan pred kraj prakse, kada smo se svi skupili da se poslužimo što završavamo jedno lepo druženje, ja dobila informaciju od kolege da ja ipak ne završavam, da prelazim u kancelariju pored i da sam dobila posao. Ovaj osećaj je zaista neprocenjiv i ovim bih htela svima da poručim da treba da se trude, da rade na sebi i najvažnije da ne odustaju. Nikada neće biti viška znanja, sve što naučite, istražite i pročitate, samo vas može dovesti do nečeg lepog i do nečeg velikog baš kao što je mene trud doveo do zaposlenja.
