Ćao Đorđe, za početak, hajde nam reci nešto o sebi.
Ja sam Đorđe Đenić iz Đevđelijske ulice kod Đeram pijace, a izvorno iz Negbine. Imam 23 godine i trenutno sam na 3. godini Mašinskog fakulteta u Beogradu. Životni san mi je da budem učesnik u Survivor-u i nadam se da ćete me gledati u sledećoj sezoni.
Zašto si upisao Mašinski fakultet i koji ti je do sada najzanimljiviji predmet?
Mašinski fakultet mi se u tom trenutku činio kao najperspektivniji fakultet, ali svakako nisam imao dodira sa mašinstvom i nisam znao šta da očekujem. Da li je ispunio moja očekivanja? Ako bih iskreno, ne sasvim. Ali mi je svakako najzanimljiviji predmet Mašinski elementi, jer sam na njemu naučio najviše stvari vezanih za mašinstvo, a i radili smo projektne zadatke. Jednostavno mi se najviše svideo i najviše me naučio, kao jedan od ređih predmeta gde je znanje direktno primenljivo u praksi.
A čime se baviš sada na praksi?
Zvaničan naziv moje pozicije je “Praktikant mehanik postrojenja u manipulaciji”, ali u suštini, zajedno sa svojim mentorom otvaram radne naloge, nadgledamo radove majstora, obezbeđujemo majstore za rad, kao i materijal koji im je potreban. Pozicija mi je jako interesantna i drago mi je što sam na njoj jer se dosta sarađuje i komunicira sa ljudima, što jako volim.
Da li si tokom fakulteta učio o stvarima kojima se sada baviš na praksi? Da li postoji nešto što nisi imao priliku da isprobaš tokom studija?
Pa, mislim da nisam učio puno stvari koje se zapravo primenjuju u praksi. Kao što već rekoh, mašinski elementi se najviše primenjuju zbog vijaka, navrtki, oznaka, prirubnica… A svakako sam se na praksi upoznao sa dosta novih stvari – po prvi put susreo sa rezervoarima, pumpama, mikserima, blindama, slepicama, što na fakultetu uopšte nismo radili. Iz tog razloga sam dosta naučio, što će mi kasnije značiti za moj karijerni put.
Da li si imao interesovanja za našu industriju pre dolaska u NIS?
Nisam imao interesovanja pre dolaska u rafineriju, ali mi je NIS kao kompanija uvek bila privlačna. Ova praksa je najviše bila moj test da li mi se mašinstvo uopšte sviđa i iskreno da budem, nakon ove prakse, čini mi se da sam zavoleo mašinstvo, koliko-toliko.
Kada si prvi put čuo za nas i šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS Calling?
Za NIS Calling sam prvi put čuo 2024. godine kada sam bio glavni organizator konferencije Beogradski dani inženjera. NIS je bio pokrovitelj i zadao je studiju slučaja, gde je nagrada za najbolji tim bila NIS Calling praksa. To je i bio jedan od mojih prvih susreta sa NIS-om. Hteo sam da se prijavim i te godine, jer sam od drugih studenata čuo da je praksa jako dobra za početak karijere, ali tada nisam bio završna godina na fakultetu. Svidelo mi se što praksa daje mogućnost da se fakultetske obaveze kombinuju sa praksom, što je sve jako fleksibilno i što je plaćeno, naravno.
Kao neko ko je već na praksi, šta bi rekao osobi tvoje struke koja se dvoumi da aplicira za NIS Calling?
Nemoj da oklevaš nijednog trenutka, nego se prijavljuj! Biće ti ovo jedno od lepših iskustava u životu, ako ti to dozvoliš. Druži se sa ostalim kolegama-praktikantima, postavljaj pitanja, interesuj se, idi na sve radionice i događaje i veruj mi imaćeš uspomenu za ceo život i jedno prelepo iskustvo. Pored svega ovoga naučićeš jako puno stvari i videćeš da li ti se uopšte sviđa rad u naftnoj industriji i da li se pronalaziš u ovom poslu. Ukoliko ti se ipak ne sviđa i to gledaj kao jedan veliki plus, jer si otkrio gde ne bi radio i jer znaš kako ne želiš da izgleda tvoj karijerni put.
A šta bi rekao toj istoj osobi ako bi ti rekla da ima intervju u NIS-u? Koji savet bi dao da bi razgovor bio uspešan?
Rekao bih joj da pokuša da ima što manju tremu, iako je to nemoguće i da će ta trema verovatno nestati čim krene razgovor. Rekao bih joj da bude svoja i da priča zanimljive stvari o sebi i da se na upečatljiv način predstavi kako bi ostala u pamćenju regrutera. Da bude kulturna, pristojno obučena i nasmejana.
Kako ti se činio dolazak u NIS? Kako misliš da si se uklopio/la u tim?
U početku mi je bilo sve konfuzno jer je ogromna kompanija i ima mnogo pravila. Vremenom sam se uhodao i sva ta pravila su mi postala normalna i ušla u naviku. Previše ljudi sam viđao i jako mi je bilo teško da zapamtim svakoga, pa mi je sada, nakon par meseci, jako čudno što na početku nisam znao ko je ko J. Bio sam u pozitivnom šoku kada sam se prvi put susreo sa načinom rada kompanije, jer sam prvi put video kako jedna velika kompanija funkcioniše. Mislim da sam se super uklopio u tim, biću iskren, i mislim da su me svi jako zavoleli, kao i ja njih. Da sam mogao da biram, ovakav tim bih i izabrao.
Koji ti je najzanimljiviji deo prakse? Šta ti se posebno svidelo?
Najzanimljivija su mi bila okupljanja svih praktikanata, a ako bih morao da izdvojim baš jedan događaj, to je definitivno radionica na temu adaptibilnosti u promenljivim uslovima rada. Takođe, mnogo volim da idem u menzu na ručak i pušionu sa ostalim praktikantima, jer su se tada dešavale jako zanimljive i lepe situacije.
I za kraj, da li imaš da kažeš još nešto što može biti bitno studentima koji se interesuju za NIS Calling?
Molim te budi svoj, budi znatiželjan, ispituj, popni se na glavu dok ne dobiješ odgovor koji želiš J Traži task-ove, učestvuj u razgovorima, radi sve što možeš i pre svega druži se. Daj priliku svakome i veruj mi naći ćeš prijatelje sa kojima ćeš i nakon prakse da se družiš. Idi na svaku radionicu, upoznaj što više ljudi i potrudi se da zavoliš to što radiš, jer ako zavoliš, odlazak na praksu/posao će ti biti razonoda i neće ti biti mrsko. Traži da ti daju feedback kako bi znao i u čemu si dobar, ali i na čemu da radiš i šta treba da poboljšaš.
