Katarina Marčeta, Ekspert za upravljanje talentima, učenje i razvoj karijere

Ćao Kaća, voleli bismo da znamo malo više o tebi. Možeš li da nam se ukratko predstaviš?

Ćao! Po struci sam master psiholog. U NIS-u radim kao ekspert za upravljanje talentima i razvoj karijere, a paralelno se usavršavam kao psihoterapeut pod supervizijom. U radu se trudim da kombinujem znanja iz psihologije i HR-a, kako bih podržala kolege u njihovom razvoju i boljoj saradnji sa drugima. Uživam u tome što radim i volim svoj posao, a podjednako mi je važan balans između privatnog i poslovnog života – pa se trudim da (skoro :)) uvek nađem vremena za trening, piće sa prijateljima i lepa putovanja.

Čime se baviš na svom poslu?

Moj tim se bavi individualnim i timskim procenama zaposlenih, kako bismo pomogli u njihovom razvoju. To, npr. mogu biti procene ličnosti, motivacije, trenutnog učinka i budućeg potencijala, kao i uloga koji svaki član u timu preuzima. Na osnovu procena predlažemo različite razvojne aktivnosti i pružamo podršku u njihovom sprovođenju. Konkretan primer iz prakse je kada nov rukovodilac preuzme određeni tim i proceni da je korisno da,  procenimo motivaciju, snage i razvojne oblasti svakog od članova – kako bi rukovodilac bolje upoznao ljude sa kojima će raditi. Pored toga, naš tim se bavi i procesom nasleđivanja u kompaniji i razvojem naslednika za menadžerske pozicije.

Da li je to deo tvoje struke ili je nešto što si tek kasnije naučila?

Većinski jeste deo struke, jer sam o tome učila na studijama. Završila sam psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u četvrtoj godini se opredelila za modul industrijske psihologije, tako da sam tada i na masteru naučila mnogo o organizacionoj psihologiji i HR-u, što me je pripremilo za realan rad u organizaciji. Zapravo, svoj prvi scenario za korporativni trening sam pripremila na fakultetu.

A šta te je zainteresovalo da apliciraš za NIS?

Zainteresovao me je opis same pozicije – prava primena psihološkog znanja u kompanijskom okruženju. Do tada, iskreno, nisam mnogo razmišljala o NIS-u, osim kada sipam gorivo. Tu je verovatno bio i moj prvi kontakt – standardno svraćanje na pumpu u toku putovanja. I dalje uživam u tim pauzama za kafu i ne propuštam ih čak ni na kratkim relacijama.

Sa obzirom da nisi imala interesovanja za NIS, da li si imala za ovakvu industriju?

Moram da priznam da nisam ni za to, jer sam smatrala da su moj domen interesovanja i struka vrlo udaljeni od naftne industrije. Međutim, kada sam se prijavila za posao u NIS-u, a pre prvog intervjua, istražila sam više o tome čime se kompanija tačno bavi, pored oblasti delatnosti koje su nam svima poznate (proizvodnja nafte i maloprodaja) i ispostavlja se da ima mnogo više od toga 🙂

Na osnovu toga, šta bi rekla osobi svoje struke koja razmišlja da se zaposli kod nas?

Rekla bih da je NIS ogromna baza iskustva i znanja i da je odlična prilika za razvoj. Svaki posao (treba da) podrazumeva izlazak iz zone komfora i nove izazove, a u NIS-u toga svakako ima. Zbog velikog broja ljudi mnogi HR procesi dobijaju još veći smisao nego u manjim kompanijama, više možemo da se fokusiramo na temu razvoja zaposlenih, kao i da budemo kreativni jer je populacija sa kojom radimo raznolika i na velikom broju različitih pozicija.

Ako bi ti ista ta osoba rekla da ima intervju za posao, koji savet bi joj dala?

Da ima u vidu da je intervju dvosmeran proces i da pita šta god je zanima. Često se zbog treme ne setimo da pitamo ono što nas interesuje i važno nam je, pa zbog toga umemo da ostavimo utisak da smo nezainteresovani ili izađemo sa nedovoljno informacija.

Da li se sećaš svojih prvih dana? Kako je izgledao tvoj dolazak u NIS?

Preplašeno, jer sam bila nesigurna u to kako ću se snaći u velikom sistemu. Srećom, nije bilo puno vremena za strah, jer je jedan od naših najvećih procesa bio u punom jeku uoči mog dolaska – godišnja ocena performansa u kojoj učestvuje oko 5000 ljudi. Stoga je moj početak bilo pravo ,,bacanje u vatru.’’ Drago mi je što je bilo tako, jer sam vrlo brzo shvatila da imam kapacitete da se snađem u raznim situacijama, što mi je olakšalo sve dalje aktivnosti na poslu i izgradilo samopouzdanje.

A kako izgleda tvoj karijerni put u NIS-u nakon toga?

U NIS-u sam oko 2,5 godine i sve vreme u istom timu – Grupi za upravljanje talentima i razvoj karijere. Prvobitno sam došla na poziciju specijaliste za nasleđivanje i razvoj karijere, a jedno vreme ,,pokrivala’’ i poziciju koja se dominantno bavi procenama zaposlenih i najviše podrazumeva korišćenje i analizu psiholoških testova. Trenutno menjam koleginicu na poziciji eksperta za upravljanje talentima i razvoj karijere, gde je fokus više na procesima procene performansa i potencijala zaposlenih. Imala sam tu sreću da na ovaj način proširim ekspertizu i bavim se različitim procesima u tako kratkom roku. Prolazak kroz sve te uloge i poznavanje šta svaka pozicija podrazumeva mi je mnogo olakšalo saradnju sa koleginicama iz tima.

Sa obzirom da si prošla kroz sve to, u čemu najviše uživaš?

Naše kolege, a često i mi se šalimo kako naš tim radi ,,samo sve lepo.’’ Moram da priznam da naš posao zaista većinu vremena i jeste lep, jer podrazumeva rad na razvoju zaposlenih. Najviše volim kada se kolege same jave jer žele da se bave svojim ili razvojem svog tima, a mene pitaju za savet na koji način to najbolje da urade i za podršku u procesu. Pored toga, volim kada imam priliku da držim obuke na psihološke teme jer upoznam mnogo kolega, razmenimo znanja i pre svega pričam o temama koje su mi bliske i drage.

Da li možda imaš neku upečatljivu anegdotu sa posla koju bi volela da podeliš?

Kao što sam već rekla, prve nedelje rada su mi bile miks euforije i straha, kao i zbunjenosti. Želela sam da se pokažem, a sve mi je bilo novo i strano. Jedan dan sam doživela kao posebno izazovan, do te mere da sam se u liftu u povratku kući preispitivala da li je meni mesto na ovoj poziciji – verovatno nešto što gotovo svi prožive u prvim nedeljama snalaženja. Jedan stariji kolega, koga nisam poznavala, je izgleda primetio moj izraz lica i pitao me kako sam. Delovalo mi je iskreno, kao da se zaista zabrinuo za mene. Malo smo proćaskali i ja sam se oraspoložila. Ovo je bio jedan od nekoliko običnih, ljudskih momenata koji su mi olakšali proces prilagođavanja u prvim nedeljama u firmi.

I za kraj, da li imaš bilo šta iz svoje karijere što smatraš da je bitno spomenuti nekome ko se interesuje za rad u NIS-u?

Ono što sam naučila u NIS-u je da sam naziv pozicije nije toliko važan – pozicija je ono što ti od nje napraviš. Ukoliko želiš nečim da se baviš, treba biti slobodan i pokušati da napraviš sebi prilike za to. Lično, od kada sam došla u kompaniju nisam radila samo isključivo ono što je u opisu mog posla, već sam se trudila da obogatim svoje iskustvo uključujući se i na druge projekte koji su mi bili interesantni. Svako iskustvo je individualno i zavisi od pozicije i organizacionog dela, ali sam sigurna da je u svakom timu inicijativa da se nešto uradi bolje ili drugačije uvek dobrodošla.