Катарина Марчета, Експерт за управљање талентима, учење и развој каријере

Ћао Каћа, волели бисмо да знамо мало више о теби. Можеш ли да нам се укратко представиш?

Ћао! По струци сам мастер психолог. У НИС-у радим као експерт за управљање талентима и развој каријере, а паралелно се усавршавам као психотерапеут под супервизијом. У раду се трудим да комбинујем знања из психологије и ХР-а, како бих подржала колеге у њиховом развоју и бољој сарадњи са другима. Уживам у томе што радим и волим свој посао, а под‌једнако ми је важан баланс између приватног и пословног живота – па се трудим да (скоро 🙂 ) увек нађем времена за тренинг, пиће са пријатељима и лепа путовања.

Чиме се бавиш на свом послу?

Мој тим се бави индивидуалним и тимским проценама запослених, како бисмо помогли у њиховом развоју. То, нпр. могу бити процене личности, мотивације, тренутног учинка и будућег потенцијала, као и улога који сваки члан у тиму преузима. На основу процена предлажемо различите развојне активности и пружамо подршку у њиховом спровођењу. Конкретан пример из праксе је када нов руководилац преузме одређени тим и процени да је корисно да,  проценимо мотивацију, снаге и развојне области сваког од чланова – како би руководилац боље упознао људе са којима ће радити. Поред тога, наш тим се бави и процесом наслеђивања у компанији и развојем наследника за менаџерске позиције.

Да ли је то део твоје струке или је нешто што си тек касније научила?

Већински јесте део струке, јер сам о томе учила на студијама. Завршила сам психологију на Филозофском факултету у Новом Саду и у четвртој години се определила за модул индустријске психологије, тако да сам тада и на мастеру научила много о организационој психологији и ХР-у, што ме је припремило за реалан рад у организацији. Заправо, свој први сценарио за корпоративни тренинг сам припремила на факултету 🙂

А шта те је заинтересовало да аплицираш за НИС?

Заинтересовао ме је опис саме позиције – права примена психолошког знања у компанијском окружењу. До тада, искрено, нисам много размишљала о НИС-у, осим када сипам гориво 🙂 Ту је вероватно био и мој први контакт – стандардно свраћање на пумпу у току путовања. И даље уживам у тим паузама за кафу и не пропуштам их чак ни на кратким релацијама.

Са обзиром да ниси имала интересовања за НИС, да ли си имала за овакву индустрију?

Морам да признам да нисам ни за то, јер сам сматрала да су мој домен интересовања и струка врло удаљени од нафтне индустрије. Међутим, када сам се пријавила за посао у НИС-у, а пре првог интервјуа, истражила сам више о томе чиме се компанија тачно бави, поред области делатности које су нам свима познате (производња нафте и малопродаја) и испоставља се да има много више од тога 🙂

На основу тога, шта би рекла особи своје струке која размишља да се запосли код нас?

Рекла бих да је НИС огромна база искуства и знања и да је одлична прилика за развој. Сваки посао (треба да) подразумева излазак из зоне комфора и нове изазове, а у НИС-у тога свакако има. Због великог броја људи многи ХР процеси добијају још већи смисао него у мањим компанијама, више можемо да се фокусирамо на тему развоја запослених, као и да будемо креативни јер је популација са којом радимо разнолика и на великом броју различитих позиција.

Ако би ти иста та особа рекла да има интервју за посао, који савет би јој дала?

Да има у виду да је интервју двосмеран процес и да пита шта год је занима. Често се због треме не сетимо да питамо оно што нас интересује и важно нам је, па због тога умемо да оставимо утисак да смо незаинтересовани или изађемо са недовољно информација.

Да ли се сећаш својих првих дана? Како је изгледао твој долазак у НИС?

Преплашено, јер сам била несигурна у то како ћу се снаћи у великом систему. Срећом, није било пуно времена за страх, јер је један од наших највећих процеса био у пуном јеку уочи мог доласка – годишња оцена перформанса у којој учествује око 5000 људи. Стога је мој почетак било право ,,бацање у ватру.’’ Драго ми је што је било тако, јер сам врло брзо схватила да имам капацитете да се снађем у разним ситуацијама, што ми је олакшало све даље активности на послу и изградило самопоуздање.

А како изгледа твој каријерни пут у НИС-у након тога?

У НИС-у сам око 2,5 године и све време у истом тиму – Групи за управљање талентима и развој каријере. Првобитно сам дошла на позицију специјалисте за наслеђивање и развој каријере, а једно време ,,покривала’’ и позицију која се доминантно бави проценама запослених и највише подразумева коришћење и анализу психолошких тестова. Тренутно мењам колегиницу на позицији експерта за управљање талентима и развој каријере, где је фокус више на процесима процене перформанса и потенцијала запослених. Имала сам ту срећу да на овај начин проширим експертизу и бавим се различитим процесима у тако кратком року. Пролазак кроз све те улоге и познавање шта свака позиција подразумева ми је много олакшало сарадњу са колегиницама из тима.

Са обзиром да си прошла кроз све то, у чему највише уживаш?

Наше колеге, а често и ми се шалимо како наш тим ради ,,само све лепо.’’ Морам да признам да наш посао заиста већину времена и јесте леп, јер подразумева рад на развоју запослених. Највише волим када се колеге саме јаве јер желе да се баве својим или развојем свог тима, а мене питају за савет на који начин то најбоље да ураде и за подршку у процесу. Поред тога, волим када имам прилику да држим обуке на психолошке теме јер упознам много колега, разменимо знања и пре свега причам о темама које су ми блиске и драге.

Да ли можда имаш неку упечатљиву анегдоту са посла коју би волела да поделиш?

Као што сам већ рекла, прве недеље рада су ми биле микс еуфорије и страха, као и збуњености. Желела сам да се покажем, а све ми је било ново и страно. Један дан сам доживела као посебно изазован, до те мере да сам се у лифту у повратку кући преиспитивала да ли је мени место на овој позицији – вероватно нешто што готово сви проживе у првим недељама сналажења. Један старији колега, кога нисам познавала, је изгледа приметио мој израз лица и питао ме како сам. Деловало ми је искрено, као да се заиста забринуо за мене. Мало смо проћаскали и ја сам се орасположила. Ово је био један од неколико обичних, људских момената који су ми олакшали процес прилагођавања у првим недељама у фирми.

И за крај, да ли имаш било шта из своје каријере што сматраш да је битно споменути некоме ко се интересује за рад у НИС-у?

Оно што сам научила у НИС-у је да сам назив позиције није толико важан – позиција је оно што ти од ње направиш. Уколико желиш нечим да се бавиш, треба бити слободан и покушати да направиш себи прилике за то. Лично, од када сам дошла у компанију нисам радила само искључиво оно што је у опису мог посла, већ сам се трудила да обогатим своје искуство укључујући се и на друге пројекте који су ми били интересантни. Свако искуство је индивидуално и зависи од позиције и организационог дела, али сам сигурна да је у сваком тиму иницијатива да се нешто уради боље или другачије увек добродошла.