Naši ljudi
Da li znate da je naš najmlađi kolega 2003. godište? U našoj kompaniji radi mnogo mladih kolega, a Dan mladih, 12. avgust, odličan je povod da sa njima razmenimo utiske o radu u NIS-u!
Predstavljamo vam neke od naših najmlađih kolega – Ivanu, Željka, Luku, Veljka, Kristinu, Miloša i Stevana. Oni nisu samo mladi, oni su vredni, šarmantni, vedrog duha i otvoreni za nova znanja i iskustva. Bila je čast sa njima razgovarati o njihovim počecima u NIS-u (za neke je to tek nekoliko nedelja), a kroz fotografije i kratak tekst prenosimo vam delić njihove energije.
Ovo je moj prvi posao i posebno mi je izazovno što sam došla na BS Novi Sad 16 u sred letnje sezone! Mi smo prvi na liniji komunikacije sa našim potrošačima i zato od prvog dana na posao dolazim vedrog duha i sa osmehom 
Ako bih morao da izdvojim jednu stvar koja obeležava svaki moj radni dan, to bi bila pozitivnost ljudi sa kojima se susrećem – od tima čiji sam deo, pa sve do potrošača. Posao mi je izazovan, ali baš zato i zabavan, a razgovori i šale čine da smene prolete!
Pozdrav iz Rumunije! U našoj kompaniji radim skoro dve godine i posebno mi se dopada što imam priliku da radim i van Srbije. S obzirom na to da mi je ovo prvi posao, trudim se da uvek dam 100% sebe jer sam željan napretka, a znači mi i što u svemu tome imam podršku svoje porodice.
Poslednja dva meseca sam član Front ofisa Beograd, a svoju karijeru sam započeo na benzinskoj stanici. Tamo sam stekao svojevrsno iskustvo u radu i upoznao mnogo kolega sa kojima sam dobro sarađivao i drago mi je da to isto mogu da kažem i za trenutni posao. Odlično sam dočekan od svojih sadašnjih kolega, koje nesebično sa mnom dele svoja iskustva u radu i daju mi savete kako bih iz dana u dan napredovao.
Osmeh i vedar duh nakon noćne smene! Sa moje desne strane je koleginica Suzana, vođa smene, koja mi je bila pomoć i podrška u prvim danima rada u NIS-u. Tako je i sada, nakon više od sedam meseci. Sve je mnogo lepše i lakše kada uz vas stoje kolege koji su vam oslonac u svakom trenutku.
Nikada neću zaboraviti svoju prvu intervenciju gašenja požara, koja se dogodila nekoliko meseci nakon dolaska u kompaniju. Tada sam se prvi put susreo sa takvim naletom adrenalina! Ovaj posao oduvek sam hteo, jer vatrogasci ne znaju za strah i prihvataju sve životne izazove. I baš takve su i moje kolege, koji su me bezrezervno podržali na počeku karijere.
Nismo ovako stali zato što je doba korone, već zato što su uz mene uvek moje kolege! Miloš, Gojko, i svi ostali iz tima. Posao obavljam uglavnom na terenu, i to ume da bude naporno, ali uz pravu podršku, nema tog izazova koji ne možemo da rešimo.
