#NIStesami
Iako je vanredno stanje, naftna polja nastavljaju da rade uobičajenim tempom. Za to se staraju naše predane kolege, koje uprkos epidemiji obavljaju svoje zadatke i svaki dan odlaze na posao. Razgovarali smo sa Rajkom, rukovodiocem Brigade Velebit, jednog od naših najvećih naftnih polja.
-Posao na naftnom polju je ostao isti, s tim da smo uveli dodatne mere zaštite od virusa Covid-19, u vidu pojačane higijene kako u objektu, tako i van njega. Akcenat smo stavili na izvođače radova sa kojima je smanjen kontakt, uz maksimalno poštovanje socijalne distance i poštovanje mera koje je propisala struka. Dozvole za rad se izdaju na terenu na otvorenom prostoru kao još jedna dodatna mera opreza – počinje priču Rajko.
Dan u brigadi počinje STOP satom na otvorenom. Pre početka rada razgovaraju o zadacima koji su planirani za taj dan, a svi zaposleni iznose svoje ideje i sugestije. Teme su sve ono što ih okružuje, a sada je to, naravno, situacija prouzrokovana koronavirusom.
Koje mere zaštite primenjujete?
-Svim zaposlenima podeljena su zaštitna sredstava (maske, rukavice) koje je obezbedila naša kompanija, kao i sredstva za dezinfekciju ruku i nameštaja. Svaki zaposleni se disciplinovano pridržava korišćenja maski i rukavica. Pre i posle rada zaposleni prebrišu radne površine i sredstva za rad (unutrašnjost vozila, tastature, miš…), a upotrebljena zaštitna sredstva se odlažu u kontejner koji je predviđen za tu namenu.
Šta Vam najviše nedostaje na poslu tokom vanrednog stanja?
-U našem poslu, kao i u svakom drugom, bitna je saradnja i svakodnevna komunikacija među zaposlenima. Nedostaje mi ta mogućnosti direktne komunikacije sa kolegama. Takođe nedostaju mi konstruktivni razgovori koji se tiču unapređenja života i rada. Sada je društveni život sveden na telefonske razgovore, a opet, to je razumljivo jer ima za cilj sprečavanja širenja virusa.
Kako provodite vreme kod kuće u izolaciji?
-Vreme u izolaciji kod kuće provodim uglavnom ispred televizora i računara prateći aktuelna dešavanja u vezi sa vanrednim stanjem u našoj zemlji i svetu. Telefonom komuniciram sa kolegama kako bismo bili u svemu informisani. Često pozovem svoju rodbinu, prijatelje i razgovaram sa njima. Nekima od njih je potreban razgovor, naročito starima kojima dostavljamo namirnice ili nešto drugo ukoliko im je neophodno. Moja supruga nije u radnom odnosu pa po potrebi volontira i u to vreme obavi neophodnu kupovinu.
Poruka za sve kolege:
– Korišćenjem zaštitnih sredstava čuvamo sebe i svoje najmilije. Poruka svima je da panika nije dobar saveznik. Postoji doza straha kod svih nas i to je normalno. U ovo vreme umanjenih društvenih događaja trebalo bi da razmislimo o svojim greškama, postupcima, o tome kako možemo postati bolji ljudi, oprostiti i okrenuti se pravim vrednostima. Kako biti zadovoljni svojim imanjem i postojanjem, poštovati svoje i čuvati ono što imamo.
