//= bu('dist/style.css') ?>
Иако је ванредно стање, нафтна поља настављају да раде уобичајеним темпом. За то се старају наше предане колеге, које упркос епидемији обављају своје задатке и сваки дан одлазе на посао. Разговарали смо са Рајком, руководиоцем Бригаде Велебит, једног од наших највећих нафтних поља.
-Посао на нафтном пољу је остао исти, с тим да смо увели додатне мере заштите од вируса Covid-19, у виду појачане хигијене како у објекту, тако и ван њега. Акценат смо ставили на извођаче радова са којима је смањен контакт, уз максимално поштовање социјалне дистанце и поштовање мера које је прописала струка. Дозволе за рад се издају на терену на отвореном простору као још једна додатна мера опреза – почиње причу Рајко.
Дан у бригади почиње СТОП сатом на отвореном. Пре почетка рада разговарају о задацима који су планирани за тај дан, а сви запослени износе своје идеје и сугестије. Теме су све оно што их окружује, а сада је то, наравно, ситуација проузрокована коронавирусом.
Које мере заштите примењујете?
-Свим запосленима подељена су заштитна средстава (маске, рукавице) које је обезбедила наша компанија, као и средства за дезинфекцију руку и намештаја. Сваки запослени се дисциплиновано придржава коришћења маски и рукавица. Пре и после рада запослени пребришу радне површине и средства за рад (унутрашњост возила, тастатуре, миш…), а употребљена заштитна средства се одлажу у контејнер који је предвиђен за ту намену.
Шта Вам највише недостаје на послу током ванредног стања?
-У нашем послу, као и у сваком другом, битна је сарадња и свакодневна комуникација међу запосленима. Недостаје ми та могућности директне комуникације са колегама. Такође недостају ми конструктивни разговори који се тичу унапређења живота и рада. Сада је друштвени живот сведен на телефонске разговоре, а опет, то је разумљиво јер има за циљ спречавања ширења вируса.
Како проводите време код куће у изолацији?
-Време у изолацији код куће проводим углавном испред телевизора и рачунара пратећи актуелна дешавања у вези са ванредним стањем у нашој земљи и свету. Телефоном комуницирам са колегама како бисмо били у свему информисани. Често позовем своју родбину, пријатеље и разговарам са њима. Некима од њих је потребан разговор, нарочито старима којима достављамо намирнице или нешто друго уколико им је неопходно. Моја супруга није у радном односу па по потреби волонтира и у то време обави неопходну куповину.
Порука за све колеге:
– Коришћењем заштитних средстава чувамо себе и своје најмилије. Порука свима је да паника није добар савезник. Постоји доза страха код свих нас и то је нормално. У ово време умањених друштвених догађаја требало би да размислимо о својим грешкама, поступцима, о томе како можемо постати бољи људи, опростити и окренути се правим вредностима. Како бити задовољни својим имањем и постојањем, поштовати своје и чувати оно што имамо.