Како сте успели да НИС, који се још 2009. године налазио на ивици банкротства, за тако кратак рок претворите у профитабилну компанију која је у стању не само да исплаћује дивиденде акционерима, већ и да активно шири свој бизнис на Балкану? Заиста, када смо тек дошли у компанију она је била у врло лошем стању. Прво што смо предузели како бисмо то исправили – суштински смо променили приступ вођењу пословања. Учинили смо га максимално транспарентним, да бисмо искључили било какву могућност за корупцију. Радили смо на смањењу трошкова. Један од најсложенијих проблема била је оптимизација броја запослених. Власт у Србији се стално мењала, и сваки пут када би на изборима победила нова партија, она је довидила своје чланове на руководећа места у НИС-у. А они су, наравно, доводили са собом нови тим. Али запослени на чија места су они долазили такође су остајали у компанији – њих су просто премештали на друга радна места. Тако се у тренутку нашег доласка у НИС-у накупило неколико генерација политичара са својим људима. А то су огромни трошкови за компанију. Ипак, у складу с договором акционара компаније – владе Србије и «Гаспром њефт» о.а.д. – није се могао тек тако смањивати сувишан број запослених, људи су напуштали компанију искључиво добровољно и при том им је исплаћиван веома озбиљан износ новчане накнаде. Зато није било лако направити промене. Али то је вредело, јер је оптимизација броја запослених била један од најзначајних фактора повећања ефикасности компаније. Поред тога, позабавили смо се оптимизацијом производних процеса, увођењем нових технологија и управљачких решења у свим сегментима бизниса. Почели смо да повећавамо обиме производње и количине деривата евро квалитета. Сав добитак који смо остварили за прве четири године усмерили смо на гашење губитака прошлих година (у тренутку нашег доласка они су достигли скоро 450 млн евра) и реинвестирали у развој. То је омогућило да се НИС изведе из тешког стања, да се компанија учини профитабилном, да се пређе на поуздан и стабилан рад. Ове године НИС је први пут за много година исплатио дивиденде на основу резултата 2012. године у износу од 25% од чистог прихода. Узгред, ми смо обавезни да исплаћујемо најмање 15%, али мислим да ова цифра без било какве штете по развој пословања уз сагласност акционара може бити доведен до 25% – тај праг је норма за регион у којем радимо. Желим посебно да се осврнем на допринос НИС националној економији. Током последње три године компанија кроз пореска давања учествује са око 13% у приходном делу буџета земље, обезбеђујући при том преко 8% БДП Србије. Мислим да су ови подаци довољни да би се илустровала важност НИС за стабилност финансијског система земље и њеног економског модела. У ситуацији високе незапослености, која се у Србији приближила цифри од 30%, ми активно запошљавамо младе стручњаке, а о условима рада у компанији најбоље говори титула «Најбољи послодавац Србије», коју је већ два пута понела наша компанија. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Хоће ли профит компаније и даље расти? Сада имамо веома високе показатеље односа профита и прихода. Али у исто време већ смо достигли ниво када ће бити много теже даље повећавати профит. Од чега то зависи? Највише од пореза. На пример, за првих шест месеци текуће године ми смо платили за трећину више пореза него за исти период прошле године. При том је цена гаса, који чини отприлике трећину нашег бизниса у сектору истраживање и производња, пала за 40%. Зато се, да би се бар достигли финансијски резултати 2012. године, треба јако потрудити. Наш задатак је да се томе приближимо што је могуће више. Како оцењујете производне резултате рада НИС? У поређењу с 2008. годином производња угљоводоника компаније је удвостручена, иако је претходне две деценије она била у сталном паду. Прошле године смо произвели 1,763 млн т нафтног еквивалента (н.е.), а у 2013. планирамо да повећамо производњу за 5%. Две трећине те количине ја нафта, остало је природни гас, којим обезбеђујемо око 20% домаћих потреба Србије. С позиције обима то није много, али по рентабилности је као у Русији 15 млн т. Производња угљоводоника је у балканском региону, као и у целој Европи, прилично високорентабилан сегмент бизниса, за разлику од прераде и промета. Објашњење је просто – пореско оптерећење је често фокусирано на веома развијен сектор downstream, док су порези на производњу неколико пута мањи – резерве нафте и гаса у већини земаља Европе нису тако велики, зато је рад на њиховом истраживању и производњи потребно стимулисати ниским порезима. Прерада је прошле године износила 2,142 млн т нафте, кориговани план за 2013. је 3,112 млн т. Од сировина трећих лица ослободили смо се још 2010, зато данас око трећину чини сопствена нафта НИС, а остало купујемо на тржишту. Основни канал испорука увозних сировина за прераду је хрватски нафтовод JANAF, који иде од обале Јадранског мора до границе са Србијом. Имамо два погона за прераду сировина – у Панчеву и Новом Саду. Номинални капацитет прве рафинерије је 4,7 млн т годишње. Друга рафинерија налази се у процесу реконструкције. Идуће године планирамо упосленост рафинерије у Панчеву на нивоу 3,3-3,4 млн т, а 2015. – 3,7 млн т. По обиму продаје нафтних деривата у Србији ми смо готово достигли границу — данас НИС обезбеђује преко 70% домаћег тржишта. Зато, ако и буде раста продаје, то ће бити незнатно. Али зато планирамо да значајно повећамо продају ван граница Србије, преко продаје кроз премијум канале промета у Србији суседним земљама. Стратегија раста Шта предвиђа стратегија даљег развоја НИС? Завршили смо фазу стабилизације бизниса и сада смо сигурни да смо спремни да пређемо на испуњавање оних обавеза које смо на себе преузели. Није реч о условима које смо морали да испунимо при куповини НИС, њих смо већ реализовали, већ о обавезама које смо сами на себе преузели актуелизујући стратегију. Односно да уложимо у развој компаније око 1,5 млрд евра током следеће три године. При чему сада то можемо да урадимо не нарушавајући корпоративне принципе везане за задуживање, оперишући углавном сопственими новчаним токовима. По многим показатељима ми смо тренутно компанија број 1 у региону, али нам предстоји ширење пословања. Акционари су нам поставили задатак да трансформишемо националну нафтно-гасну компанију НИС у међународни енергетски вертикално интегрисани холдинг, избалансиран у свим сегментима бизниса. Концепцияја развоја НИС до 2020. предвиђа повећање годишње производње компаније најмање до 5 млн т нафте и гаса (у нафтном еквиваленту), прераде до 5 млн т нафте, продаје до 5 млн т нафтних деривата. Другим речима, пре свега треба да имамо што је могуће јачу сировинску базу. Израчунали смо колико НИС може да производи на постојећим налазиштима и схватили да је то недовољно за достизање стратешких циљева. Зао постепено повећавамо инвестиције у геолошко-истражне радове (ГИР) на територији Србије, и већ смо успели да зауставимо смањење ресурсне базе и да остваримо повећање резерви нафте и гаса у поређењу с обимом њихове преоизводње. Поред тога донета је одлука о неопходности развоја тог правца у целом Панонском нафтно-гасном басену, односно фактички у свим околним земљама. Добили смо концесије у Мађарској, Румунији и Босни, где је већ завршено сеизмичко испитивање и завршава се истражно бушење. До краја текуће године планирамо да објавимо прве резултате тих радова. Рачунамо да ће нам ГИР у суседним земљама дати позитивне резултате, ми сада тамо реализујемо читав низ пројеката. На пример у Мађарској и Румунији их имамо не по један, већ по неколико. Планирате и даље да развијате проозводни правац у иностранству? Свакако. Потенцијал производње угљоводоника у региону постоји, и данас је то најпрофитабилнији сегмент нафтно-гасног бизниса. Наредних година управо ће ту бити највише инвестиција. До 2020. планирамо да ван граница Србије производимо најмање половину укупног обима угљоводоника које компанија експлоатише. Следеће, 2014. године очекујемо мањи раст производње угљоводоника на територији Србије — око 1-2%. Али можда ће, у зависности од резултата реализације наших производних пројеката у иностранству, показатељ производње НИС бити коригован у правцу повећања. Правила преживљавања Како се предвиђа реализација одабране стратегије у сектору прераде нафте? Завршили смо прву фазу модернизације рафинерије у Панчеву и прошле године у потпуности прешли на производњу моторног горива класе Евро-5. Показатељ Индекса Нелсона нашег прерађивачко комплекса подигао се до 8,9 – то је више него у просеку у рафинеријама Русије (5,1) и чак ЕУ (6,1). Дубина наше прераде повећана је са 70 на 83,7%. По Индексу Соломона, који дефинише ефикасност, ми смо значајно испред руских рафинерија по свим показатељима осим енергетске ефикасности. Она је увек била слаба тачка НИС, али планирамо да је доведемо до прихватљивог нивоа у наредне 2–2,5 године. Ипак, свесни смо да у европском сектору downstream, за разлику од Русије, постоји вишак понуде горива, изузетно висока конкуренција и огромни порези. Да бисмо овде преживели, морамо не само да повећавамо ефикасност рафинерија, већ и, хтели ми то или не, да наставимо њихову модернизацију. Зато смо поред обавезне фазе реконструкције, коју смо успешно спровели, предвидели неколико додатних пројеката како бисмо наше рафинерије подигли на још конкурентнији ниво. Реч је о повећању дубине прераде и излаза белих деривата, као и показатеља ефикасности попут енергетског капацитета, експлоатационе спремности, смањења трошкова. Све те мере за сада нису тако неопходне у Русији, али овде, понављам, то је питање преживљавања. Које конкретно пројекте планирате да реализујете у преради? Једну од две наше Рафинерије, ону у Новом Саду, нећемо просто реконструисати, већ ћемо је профилисати за производњу базних уља. То је јединствени пројекат у Европи. Нови капацитети омогућиће да истовремено добијамо парафинска и нафтенска уља. Ова друга у Европи производи само компанија NYNAS Naphthenics у Шведској, која се сматра светском лидером у производњи нафтенских базних уља. Али одни добијају производ од увозне сировине, која у Европу стиже из Венецуеле. А НИС пак у Србији има сопствени извор једниствене нафте типа Велебит, погодне за производњу како нафтенских тако и парафинских уља. Инвестиције у стварање новог комплекса у Новом Саду достићи ће скоро 130 млн евра, а његово пуштање у рад планирано је за крај 2016. У складу с нашим плановима, капацитет обновљене рафинерије износиће око 180 хиљада тона производа годишње, асортиман ће бити представљен са осам врста базних уља (по четири нафтенска и парафинска), као и 250 врста готових производа. Очекује се да ће њихова јединственост овим производима обезбедити широко тржиште: 25-30% ће се продавати у балканском региону, а остало у другим земљама Европе, ЗНД, на Блиском Истоку, у Африци, Турској и тако даље. После реализације пројекта базних уља нафтнопрерађивачки комплекс НИС по Индексу Нелсона доћи ће међу 25 најнапреднијих рафинерија Европе. Међутим, ми разматрамо и могућност даље модернизације рафинерије у Панчеву, која предвиђа прераду тешких нафтних остатака. Има неколико варијанти, од којих су основне – изградња комплекса супердубоког хидрокрекинга или успореног коксовања. Одлуку о томе хоћемо ли ми то радити и како конкретно треба да донесу наши акционари до краја текуће године. Ако она буде позитивна, имајући у виду наше искуство из претходне фазе модернизације прераде нафте НИС, можемо врло брзо да пређемо на фазу реализације одговарајућег пројекта. Колико ти пројекти могу да повећају рентабилност прераде нафте НИС и да реше питање преживљавања о којем сте говорили? С позиције пореског оптерећења нафтно-гасног пословања, Европа се може упоредити с Русијом. Али, као што сам већ говорио, опорезивање сектора downstream овде је значајно више, а upstream — значајно ниже. Зато већина европских радинерија ради с нула марже. Пре нашег доласка прерађивачки комплекс НИС доносио је губитке, али захваљујући спроведеној реконструкцији и модернизацији успели смо да сектор downstream изведемо из минуса. Данас је маржа у рафинерији Панчево нула, предузеће не ради пуним капацитетом, али ми смо се ту приближили просечном европском нивоу. Планирамо да наша рафинерија пређе у позитивну зону већ од 2016, после пуштања у рад производње базних уља у Новом Саду. А маржу ћемо моћи значајно да повећамо после завршетка друге фазе модернизације рафинерије у Панчеву, ако наши акционари донесу одлуку о изградњи новог комплекса дубоке прераде. После његовог пуштања у рад моћи ћемо да дођемо до годишње производње панчевачке рафинерије на нивоу 4,5- 4,7 млн т нафте, а заједно с производњом базних уља у Новом Саду ефективна годишња производња комплекса за прераду нафте НИС износиће око 5 млн т. И, свакако, паралелно с овим морамо активно да развијамо продајну мрежу. Прерада у Европи без развоја малпродајних канала осуђена је на пропаст, пошто је конкуренција овде јако висока. Овамо са својом робом долазе из Русије, с Блиског Истока, из САД. И у велепродајним каналима се већ сад осећа рат цена, покушаји да се конкуренти отерају с тржишта. Малопродаја је једина гаранција да можеш да продаш своју робу с максимално могућом маржом. Важност малопродаје Какви су планови за развој канала продаје НИС, посебно малопродаје? Када доведемо рафинерију до оптималног капацитета, 60% нафтних деривата намеравамо да испоручујемо на домаће тржиште, а 40% ван граница Србије. Свој удео на велепродајном тржишту земље намеравамо да очувамо отприлике на истом нивоу као и сад – 73-78%. Ове године планирамо да на домаћем тржишту продамо укупно око 2,5 млн т нафтних деривата, и то је готово граница могућег, као што сам већ рекао. Што се тиче малопродаје, у Србији НИС тренутно има око 336 БС, и још три станице су у процесу изградње и реконструкције. У наредне три године планирамо да број наших БС достигне 800 јединица. Али само половина од њих биће на територији Србије, остале – у иностранству. Већ смо изашли на малопродајна тржишта три суседне земље. Тако у Босни ради 36 нашиј БС, у Бугарској – 28 (још три се граде), у Румунији – 10 (плус 18 БС у фази изградње). Али ми се не ограничавамо само тим државама, разматрамо и друге регионе за развој малопродајне мреже НИС. Рачунамо да добијемо најмање 10% тржишта регионалне малопродаје у кључним земљама, суседним Србији. Мада, негде наш удео може бити и виши. На пример у Босни он износи око 15%, јер смо тамо откупили од аустријског OMV већ готову мрежу БС. Логистику ћемо развијати паралелно с малопродајом. Конкретно, имамо мрежу складишта нафте у Србији, али европски закони нас обавезују да имамо складишта не само у региону, већ и у свакој конкретној земљи у којој имамо БС. Зато смо већ купили складиште нафте у Бугарској, намеравамо да градимо у Румунији (сада изнајмљујемо), исти пројекат спрема се у Босни. Ако будемо излазили у друге земље, то ће такође бити не само БС, већ и складишта нафте. А зашто НИС тако активно излази у малопродаји у иностранство? — Крајњи циљ наше продајне стратегије је да гарантовано обезбедимо продају најмање 70% белих дервата НИС преко сопствене малопродајне мреже. У којим земљама региона су најповољнији услови за развој мреже БС? Све државе су овде потпуно различите, и свуда је потребан индивидуални приступ. Наравно, највеће перспективе везујемо за оне територије на чија смо тржишта већ изашли. Али има још две-три земље које су нам занимљиве. Одлуку да ли да се у њих улази или не донеће акционари. С тачке гледишта ресурсне базе и производње угљоводоника, Румунија је једна од најбоље обезбеђених земаља у региону. То неће сметати развоју бизниса НИС у њој? Не треба заборавити да Румунија има око 20 млн становника и, следствено, тржиште је тамо знатно веће него у другим земаљама региона. Осим тога, она је подељена планинама на два дела. Фактички сви главни прерађивачки и прометни капацитети се налазе у једном од њих. А други, који се наслања на Србију и Мађарску, очигледно је недовољно обезбеђен горивом. Захваљујући томе НИС тамо и може да заузме лидерску позицију. Плус имамо још веома повољну логистику за испоруку горива у том правцу. Под којим брендовима ће радити ваше БС у Србији и ван њених граница? У Србији наше станице углавном раде под брендом NIS Petrol, у иностранству — углавном под брендом GAZPROM. На територији Републике Српске – она је у саставу Босне – користимо оба бренда. Први из њих представља бензинске станице економске класе и конкурише мрежама као што је MOL, други ради в премијум-сегменту заједно са станицама OMV. У Европи постоји јасна сегментација, која у Русији још није тако прецизно успостављена. Људи којима је важан обим услуга и квалитет горива спремни су да плате више. Ми врло јасно позиционирамо бренд GAZPROM у премијум сегменту. Пракса показује да потрошачи, и то из различчитих социјалних група, верују том бренду. Рећи ћи само да корпоративне картице за БС GAZPROM имају не само комерцијалне компаније, већ и представници различитих органа власти и политичких структура у земљама где та мрежа функционише. НИС активно ради и у сегменту ТНГ. Како се сада развија тај правац? Ми имамо два погона за производњу аутогаса (течног нафтног гаса) — непосредно у нашој главној рафинерији у Панчеву и у погону за производњу ТНГ у Елемиру. Њихов укупни капацитет износи око 40–45% од укупне потрошње у земљи. Али одређени део аутогаса ми докупљујемо, зато удео НИС на домаћем тржишту данас достиже 55–60%. Циљ је исти као и за бензин и дизел – доћи до минимум 70%. Сходно томе планирамо одређену модернизацију панчевачке рафинерије и повећање њене упослености. И предвиђамо мање инвестиције у погон за производњу ТНГ у Елемиру. Наш план је да из сопствене производње обезбедимо минимум 60–65% домаће потрошње. За извоз аутогаса ти капацитети наравно нису довољни, зато је овде реч само о обезбеђењу интерног тржишта. Низ предности Реците нам нешто о диверсификацији бизниса НИС. Зашто је компанија почела да се бави развојем електроенергетике и других праваца? Због низа јединствених предности НИС-а, пре свега с позиције локације и утицаја у региону, развој тог сегмента био је логична допуна нашем основном нафтно-гасном бизнису. Ми проширујемо производне пројекте и очекујемо да ће се повећавати не само производња нафте, већ и природног гаса. Сада обезбеђујемо око 20% српског тржишта, и тај удео може да се повећа до четвртине, чак и узимајући у обзир то да се на територији Србије реализује пројекат «Јужни ток». Али више од тог обима по адекватним ценама не можемо да продамо, а за извоз српског гаса не постоје техничке могућности. Електричну енергију произведену из гаса ми можемо да користимо како за сопствене потребе, тако и да продајемо на тржишту Србије, суседних земаља и чак да извозимо у Западну Европу. Узгред, како се очекује, пуна либерализација српског тржишта електроенергије биће почетком 2015, и ми желимо да будемо спремни за то. Зато је донета одлука о учешћу НИС-а, заједно с партнерима, у два велика пројекта генерације електричне енергије. Први од њих је реконструкција ТЕ Нови Сад, где је удео НИС 24%, и изградња два нова енергоблока на бази ефикасног парно-гасног циклуса капацитета 480 МВт. Укупан инсталисани капацитет станице достићи ће при том 715 МВт, а максимална годишња производња електричне енергије — 2730 ГВтч. Партнер НИС на пројекту је словачка компанија GGE. Други пројекат реализујемо на паритетним основама с «Гаспром енергохолдинг» д.о.о. Реч је о изградњи ТЕ у Панчеву капацитета око 200 МВт са годишњом производњом електроенергије од 1350 ГВтч. Узгред, с «Гаспром енергохолдинг» д.о.о. намеравамо да проширмо сарадњу и у другим правцима. Конкретно, на повећању енергетске ефикасности наших рафинерија. Поред тога самостално реализујемо пројекат мале когенерације на налазиштима нафте и гаса. Један такав уређај је већ пуштен у рад у Сиракову у јулу. До краја године планирамо пуштање у рад још седам. Завршетак пројекта планира се до краја 2014 . Укупни капацитет свих постројења биће 40 МВт. А зашто је ове године НИС ушао у пројект ветрогенерације у Пландишту? У Европи се знатно више исплати израдити механизам који компензује производњу угљоводоничног гаса уз помоћ генерације «зелене» енергије, него плаћати квоте за емисију СО2. Ветропарк Пландиште је, узгред, први и највећи пројекат ветрогенерације у Србији. Станица капацитета 102 МВт биће пуштена у рад крајем следеће године. Укупне инвестиције износиће 160 млн евра, али улагање наше компаније, чији је удео 50%, неће премашити 25 млн, зато што смо успели да направимо такву финансијску конструкцију, где смо гарантоване испоруке електроенергије учинили залогом и тиме нисмо себе оптеретили додатним банкарским дугом. Такве приступе трудимо се да применимо и у другим нашим пројектима, што омогућава да главна финансијска средства усредсредимо на развој основног пословања. Други пројекти – то је и освојање неконвенционалних ресурса нафте и гаса? Између осталог. То је разрада неконвенционалних резерви гаса, уљни шкриљци, тешка и високовискозна нафта, метан слојева угља и тако даље. За сада експериментишемо у тим правцима. Да ли се нешто већ ради на разради налазишта уљних шкриљаца? Од области које представљају индустријски интерес може се говорити пре свега о Алексинцу, који се налази на југоистоку Србије, где се резерве шкриљаца процењују отприлике на 2 млрд тона. Не искључујемо могућност нашег учешћа у њиховој разради. Партнер – испоручилац технологија овде нам може бити руски «Атоменергопројект». Али још нису донете никакве дефинитивне одлуке. Разматрате ли могућност реализације пројеката везаних за производњу електричне енергије из угља? НИС анализира потенцијалне могућности реализације пројекта изградње ТЕ у области басена угља Ковин.
