Бојан Радуловић, Пословођа бригаде за испитивање сигурносних вентила и ремонт арматуре

Здраво Бојане! Можеш ли да нам се представиш у пар реченица?

Зовем се Бојан Радуловић, имам 38 година и у НИС-у радим од 2007. године. На послу сам препознат по високом нивоу одговорности, волим тимски рад и увек радо помажем другима. Велики сам љубитељ спорта и активно играм фудбал већ 20 година.

Чиме се тренутно бавиш? Шта подразумева твој посао?

Радим као пословођа бригаде на сигурносним вентилима и ремонту арматуре, која је задужена за демонтажу, санацију, репарацију, сервисирање, баждарење и монтажу истих. Свакодневно организујем рад наше бригаде и вршим контролу квалитета, док поред тога радим са документацијом, израђујем извештаје о раду и комуницирам са различитим руководиоцима.

Где си се образовао и да ли сте током образовања учили о области којом се тренутно бавиш?

Завршио сам Електротехничку школу Никола Тесла и током ње није било пуно додирних тачака о овој области. Тренутно су ми у току испити за вишу машинску школу, за коју сам се одлучио јер ми је посао уско повезан са областима које се у њој уче.

Који је био твој први контакт са НИС-ом? Када и шта те је заинтересовало да аплицираш за НИС?

Заправо сам размишљао још у основној школи, док сам се озбиљније заинтересовао за рад у НИС-у након завршетка средње школе. Тада сам, у оквиру наставе, обављао праксу у НИС-у и имао прилику да видим како посао изгледа, а највише су ме заинтересовали бенефити који се нуде запосленима.

Да ли си био заинтересован за нафтну/енергетску индустрију пре доласка у НИС?

Јесам. Поучен причама других људи о самом процесу рада и израде финалног производа, била ми је жеља да радим у нафтној индустрији.

Шта би рекао особи твоје струке која се двоуми да аплицира за НИС? Који савет би им дао да би разговор за посао био успешан?

Да аплицира без размишљања! И да на разговору одговара на постављена питања јасно и самоуверено, као и да кроз конкретне примере покаже искуство и вештине.

Како су изгледали твој долазак и досадашња каријера у НИС-у?

Као најмлађи члан у бригади почео сам да радим као помоћни/приправнички радник и потом као радник на браварским пословима. Првог дана посла дочекао ме је тим љубазних људи са кратком добродошлицом и главним информацијама о НИС-у и самој Рафинерији, након чега сам се трудио да што више слушам старије колеге.

Након нешто мање од две године дошао сам на позицију механичара стационарне опреме, а затим сам у периоду од укупно 6 година напредовао на сличне позиције, само са са већим одговорностима, као и на позицију бригадира, тј. заменика пословође. Убрзо након тога сам унапређен на место главног пословође и специјалисте за баждарење сигурносних вентила и ремонт арматура.

Шта највише волиш код свог радног места?

Могућност учења и напредовања, нове изазове и по мени најбитније – тимски рад, који сам, као и у спорту, желео да имам и на послу, јер ми самосталан рад није толико занимљив.

Да ли би додао још нешто из своје каријере што сматраш да је потребно споменути?

Свакоме ко почиње са радом желео бих да поручим да својим трудом и радом може савладати све препреке на послу, усавршавати се, научити да слуша и да планира. Па да ће временом моћи да постане ментор, преноси знање и спроводи обуке млађим колегама које су сада на почетку. Баш као што су, сада већ искусне колеге, некада биле.