Никола Гајић, Руководилац службе за ИТ сервисе

Ћао Никола, можеш ли да представиш себе и свој посао у пар реченица?

Ћао, ја сам Никола Гајић, рођен 19. децембра, па отуда и моје име (иако је жеља родитеља била да се зовем Урош). Некада кошаркаш ниже лиге, а данас Руководилац Службе за ИТ Сервисе. Имам 30 година, што обично окружење не мисли, али сматрам да их добро носим. По струци сам Мастер инжењер електро-технике и рачунарства, а што је још битније тата ћеркице Иве.

Сматрам да је пар реченица премало за оно што стане у један мој радни дан, али укратко мислим да не постоји запослени који није комуницирао са мном или мојим тимом за ИТ опрему – од помоћи при додели опреме на почетку запослења до различитих одобрења и подршке током свакодневног рада.

Где си студирао и да ли си током студија имао контакта са области којом се тренутно бавиш?

Основно и средње образовање сам стекао у родној Инђији, док сам основно академско и мастер звање стекао на Факултету Техничких Наука у Новом Саду.

Као неко ко је за време целокупних студија имао математику и програмирање, могу да кажем да су области којима се тренутно бавим биле заступљене само око 10%. Док је за остало заслужно моје лично образовање и истраживање.

Који је био твој први контакт са НИС-ом и да ли си имао интересовања за нафтну/енергетску индустрију пре доласка?

Моји родитељи су имали жељу да са првим послом кренем у великој компанији. Зато ми је, у не толико давној 2018. години, отац листајући огласе за посао проследио позив за студентску праксу у НИС-у. Што после пуних 6 година рада сматрам да није била погрешна одлука.

Док претходног интересовања искрено нисам имао. Пре самог запослења интересовање у вези НИС-а за мене је било искључиво везано за гориво – за аутомобил, као и мотор.

Шта би рекао особи своје струке која се двоуми да аплицира за НИС? Који савет би му/јој дао за интервју за посао?

Немаш шта да изгубиш, а веруј ми – можеш пуно да добијеш. И буди максимално искрен/а – што је и мени било у мислима приликом чекања колега из ХР-а да ме „покупе“ са црне кожне гарнитуре из хола зграде док сам чекао да почне интервју.

Како је изгледао твој долазак у НИС?

Први радни рад ме је дочекао тадашњи ментор, а данашњи колега и пријатељ, с којим и после пуних 6 година рада делим канцеларију.

А како је изгледао твој каријерни пут у НИС-у?

Послушао сам родитеље и пријавио се за студентску праксу, успешно обавио интервју и започео на позицији специјалисте за подршку ВИП корисницима. Управо та позиција ми је помогла да савладам сваки кутак пословног центра у Новом Саду, као и да стекнем искуство које ми је значило за будуће позиције у оквиру компаније.

Након тога сам унапређен у сениор специјалисту за ИТ сервисе, где сам водио сервис мобилне телефоније и потом сервис за рачунаре. Сплетом околности, од колеге преузимам позицију менаџера за ИТ сервисе, где се задржавам до одласка непосредног руководиоца на породиљско одсуство – након чега сам унапређен на позицију руководиоца за ИТ сервисе, где сам и дан данас.

Шта највише волиш код свог радног места?

На првом месту је колектив, који је по мом мишљењу једна од важнијих карика за успешно пословање, као и добре резултате – како појединца, тако и целог тима. Поред колектива издвојио бих и динамичност радног места који мом типу личности савршено одговара и где се највише проналазим.

И за крај, да ли би нагласио нешто из своје каријере што може бити корисно некоме ко се интересује за рад у HIPP-u?

Са тренутне тачке гледишта, после неколико година искуства, због развијености процеса, сматрам да прво запослење треба да буде у великој компанији као што је НИС. Као што сам навео у претходним одговорима, све позиције на којима сам радио су веома динамичне и често излазиле из оквира струке, што сматрам да је веома битно за сагледавање целокупних процеса рада, а у исто време и за грађење саме личности – што је кључ успеха.