У нашој компанији континуирано унапређујемо еколошке перформансе пословних процеса, развијамо еколошку свест запослених и подстичемо примену најбољих доступних метода и технологија у инвестиционим пројектима. На тај начин, већ годинама дајемо свој допринос очувању животне средине, смањењу емисије гасова и спроводимо нашу зелену агенду.
У циљу испуњења наших „зелених“ циљева, делујемо у три основна правца – спроводимо еколошке пројекте, реализујемо бизнис иницијативе које имају значајне еколошке бенефите и учествујемо у акцијама заштите животне средине. У еколошке пројекте и бизнис иницијативе које су дале значајне ефекте на унапређење еколошке слике у нашој земљи од 2009. године уложили смо 900 милиона евра, од чега смо у „чисто“ еколошке иницијативе инвестирали око 149 милиона.
И у 2025. години наставили смо са улагањима у еколошке пројекте и пројекте са еколошким ефектом у циљу испуњења најстрожих захтева у области заштите животне средине. У реализацију еколошких пројеката у прошлој години уложено је 923 милиона динара. Треба имати у виду да су ова издвајања значајно већа ако се узму у обзир и инвестиције у технологије, чија примена доприноси смањењу штетних утицаја на околину.
Стратегија заштите животне средине
Наши основни циљеви у области заштите животне средине усмерени су на поштовање свих прописа који се односе на ваздух, воду и земљиште, односно на што мање генерисање, већи степен рециклаже и збрињавање насталог отпада, као и на очување биодиверзитета у подручјима пословања. Посвећени смо и смањењу утицаја на климатске промене. У 2021. години израдили смо Стратегију заштите животне средине до 2030. године. Извршили смо анализу прописа Републике Србије и Европске уније, дефинисали смо дугорочне циљеве за смањење негативног утицаја на животну средину, издвојили пројекте и проценили потребна улагања.
У оквиру наше Стратегије заштите животне средине значајан део се односи на управљање емисијама гасова са ефектом стаклене баште (GHG). У 2022. години уведена је пракса праћења и извештавања о емисијама GHG на кварталном нивоу. Наша компанија врши праћење и извештавање када је реч о Опсегу 1 (директне емисије гасова са ефектом стаклене баште), Опсегу 2 (индиректне емисије гасова са ефектом стаклене баште), а у 2023. години проширен је опсег извештавања и први пут је извршен комплексан прорачун за Опсег 3 (остале индиректне емисије гасова са ефектом стаклене баште – од купљених производа, набављених средстава продатих производа (нафтни деривати), инвестиције и др.
Настављена је реализација бројних иницијатива које доприносе борби против климатских промена, као што је производња електричне енергије из обновљивих извора енергије и реализација пројеката у циљу смањења потрошње и губитака енергетских ресурса (пара, гас, електрична енергија). Настављено је утискивање CO2 из Аминског постројења у лежиште Русанда.
Планирање и реализација пројеката декарбонизације биће велики изазов за НИС у будућем периоду, тако да се у компанији, поред наведених разматрају и други пројекти који ће допиринети смањењу емисија GHG.
На основу позитивне законске регулативе Републике Србије у области климатских промена, за свих пет постројења НИС-а (Рафинерија нафте Панчево, Погон за припрему нафте и гаса у Елемиру, Енергана на Складишту нафтних деривата Нови Сад, ХИП Петрохемија и Фабрика синтетичког каучука у Елемиру) исходоване су дозволе за емисије GHG.
Модернизација Рафинерије нафте у Панчеву
Велики део еколошких инвестиција реализовали смо у Рафинерији нафте у Панчеву, једној од најмодернијих у овом делу Европе. Модернизација Рафинерије од 2009. године заокружена је изградњом два савремена постројења чији је рад, поред финансијских, донео и значајне еколошке бенефите. Пуштањем у рад комплекса MHC/DHT у новембру 2012. године омогућена је производња горива у складу са највишим међународним стандардима, односно горива са садржајем сумпора мањим од 10 ppm.
Другу фазу модернизације Рафинерије завршили смо пуштањем у рад постројења за Дубоку прераду у новембру 2020. године, чиме је омогућена производња већих количина највреднијих горива, као и проширење палете производа на нафтни кокс. Веома значајни су и еколошки ефекти овог модерног постројења, јер се његовим радом смањују емисије SО2 у Рафинерији за 98,8 одсто, прашкастих материја за више од 50 одсто и азотних оксида за готово 10 процената. Реализовали смо и реконструкцију и модернизацију FCC комплекса, што је резултирало смањењем емисија прашкастих материја, модернизацију ауто и железничког пунилишта – када је успостављен еколошки систем пуњења цистерни у Рафинерији, као и смањење захвата воде из Дунава.
У 2024. години Рафинерија нафте Панчево добила је нову интегрисану IPPC дозволу којом се потврђује да је производни процес у Рафинерији усклађен са највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине. Прву интегрисану дозволу Рафинерија је добила 2017. године чиме је постала прво енергетско постројење у Србији које је добило дозволу о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Новом интегрисаном дозволом обухваћен је и комплекс „Дубоке прераде“.
„Зелени“ пројекти на нафтним пољима и бензинским станицама
Значајне еколошке пројекте спроводимо и у другим областима пословања. Када је у питању Блок Истраживање и производња, у 2010. години смо пустили у рад Депонију отпадне исплаке „Ново Милошево“, пројектовану за трајно и безбедно одлагање исплачног материјала (неопасног отпада). Наша компанија остварила је важан корак у усклађивању пословања са највишим еколошким стандардима добијањем интегрисане дозволе (IPPC) за Депонију отпадне исплаке у Новом Милошеву.
Затим, реализацијом пројекта „Суве локације“ врши се рециркулација исплаке, тј. смањује се количина исплачног флуида, а тиме и количине отпадне исплаке за 10-15 одсто. Одлагање отпадног набушеног материјала врши се у металне контејнере, чиме се спречава загађење земљишта и подземних вода. Такође, земљишту за пољопривредну производњу враћена је укупна површина од преко 16 hа.
У оквиру Блока Истраживање и производња ради и Аминско постројење код Елемира у које смо уложили око 30 милиона евра. Повећање квалитета домаћег природног гаса и обима његове производње представљају кључне бизнис ефекте који су остварени реализацијом овог пројекта. Он има и значајну еколошку компоненту, јер начин прераде у овом постројењу у потпуности спречава доспевање угљен диоксида у атмосферу и, самим тим, доприноси смањењу ефекта „стаклене баште“. Реч је о HIPACT технологији (High Pressure Acidgas Capture Technology), једној од најефикаснијих међу постојећим методама у процесу прераде гаса. Настављен је и пројекат утискивања издвојеног CO2 из Аминског постројења у лежиште Русанда.
У Блоку Промет смо такође реализовали бројне пројекте заштите воде, земљишта и ваздуха. Уграђено је укупно 410 сепаратора, 9 биолошких уређаја и 638 пијезометара за контролу квалитета подземних вода. На свим ССГ изграђеним или потпуно реконструисаним после 2006. године имамо подземне резервоаре са двоструким плаштом, а такође на свим ССГ имамо систем за поврат испарења који се користи код истакања аутоцистерни у подземне резервоаре ССГ, као и систем поврата бензинских пара фазе II на свим реконструисаним и новоизграђеним станицама. У Блоку Промет до сада је збринуто 23.259,18 t историјског отпада. На нашим бензинским станицама развијамо и малопродају компримованог природног гаса који се због својих карактеристика назива горивом будућности. Такође, на осам малопродајних објеката компаније на аутопутевима у Србији поставили смо пуњаче за електричне аутомобиле. Завршен је и пројекат реконструкције складишта Нафтних деривата Ниш. На свим ССГ је постављена опрема за разврставање амбалажног отпада. У 2025. години Блок Промет се придружио HSE недељи, у оквиру које су запослени са бензинских станица, Сектора за HSE, Функције за HSE и оператера „Екостарпак“ озеленели заштитна острва на ССГ Багрдан и ССГ Бачки виногради.
У ХИП-Петрохемији крајем 2025. године завршенa су два кључна пројекта дефинисана Планом санације, а то је збрињавање историјског отпада, односно живе и муља контаминираног живом, из фабрике Електролиза, у којој је производни процес заустављен 2014. године. План санације представља важан документ Уговора о стратешком партнерству ХИП-Петрохемије и НИС-а.
Значајни кораци у области енергетике
Диверзификујући пословање, од 2013. године искорачили смо и у област енергетике, односно производње и трговине електричном енергијом. У оквиру програма монетизације некомерцијалног гаса, на девет нафтних и гасних поља у Србији изградили смо мале електране чија је укупна максимална снага 16,5 МW. У овим електранама, у које смо уложили око 20 милиона евра, топлотна и електрична енергија производе се из гаса који је због лошијег квалитета (висок удео угљен диоксида и азота) раније спаљиван на бакљи. Као одговорна компанија, повећали смо ефикасност процеса производње електричне енергије на овим когенераторима и смањили емисију гасова у атмосферу. У 2025. години пуштена је у рад и електрана Банатско Милошево. Произведена електрична енергија на Сабирно-гасној станици Банатско Милошево се у потпуности испоручује на тржиште (2,5 MW), односно употребљава се у комерцијалне сврхе.
У 2022. години са партнерима смо започели производњу електричне енергије у ТЕ-ТО Панчево. Пројекат je вредан 196 милиона евра, a инсталисана електрична снага постројења је 189 МW. Планирана производња електричне енергије на годишњем нивоу износи око 1.400 GWh. ТЕ-ТО Панчево је прва гасно-парна електрана у Србији намењена за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије са природним гасом као горивом који је еколошки прихватљивији од осталих фосилних горива.
Током 2022. године започели смо пројекат изградње соларних фотонапонских електрана на нашим бензинским станицама у Србији, чиме се, поред финансијских, остварују и позитивни еколошки ефекти. Произведена електрична енергија ће се највећим делом користити за потребе самих бензинских станица, уз размену са дистрибутивном електричном мрежом. До сада смо у рад пустили 78 соларних фотонапонских електрана на нашим бензинским станицама. Укупна очекивана годишња производња електричне енергије ових 78 соларних електрана износиће око 2700 MWh, од чега ће око 2410 MWh бити потрошено на бензинским станицама, уз испоруку око 290 МWh у дистрибутивну мрежу, док се смањење емисије угљен-диоксида процењује на више од 2.970 тона годишње. Овај успешан пројекат наставља се у 2026. години изградњом соларних електрана на додатне 23 бензинске станице, уз годишњу производњу од око 665 MWh.
Наставили смо са изградњом соларних електрана и на другим објектима компаније. У Погону за производњу пијаће воде „Јазак“ у 2024. години пуштена је у рад соларна фотонапонска електрана укупне снаге 620 kWp. У питању је прва електрана веће снаге у НИС-у, а уједно и прва комбинована електрана која се састоји од три фотонапонска поља која су распоређена на тлу и на крову фабрике. Eлектрична енергија произведена уз помоћ соларних панела у фабрици „Јазак“ ће се највећим делом користити за потребе самог Погона, уз пласман повремених вишкова електричне енергије у дистрибутивну електричну мрежу, с обзиром на то да Погон има статус купца-произвођача.
На крововима шест објеката у оквиру Рафинерије нафте Панчево изграђена је и пуштена у рад соларна електрана укупне снаге од 610 kWp, односно 550 kW прикључне снаге на електричну мрежу. Очекивана годишња производња електране износи 656 МWh. Произведена електрична енергија ће се користити за потребе Рафинерије. Очекује се да ће бити достигнуто годишње смањење емисије угљен диоксида од око 700 тона.
У 2025. години је пуштена у рад и прва соларна електрана на тлу у власништву НИС-а која сву произведену електричну енергију из 11.754 соларна панела инсталисаних у Складишту нафтних деривата Нови Сад испоручује директно у дистрибутивни систем по комерцијалним условима. Изградњом ове електране утростручени су соларни капацитети НИС-а. Реч је о највећој соларној електрани наше компаније и једној од највећих у Србији. Очекује се да ова соларна електрана годишње производи око 8,7 GWh што одговара годишњој потрошњи око 2.000 просечних домаћинстава у Србији. Ова електрана ће утицати и на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште у нашој земљи за готово 10.000 тона CO2 годишње.
Укупна снага активних соларних капацитета компаније у овом тренутку износи 11,3 МW. Очекиване уштеде емисија гасова са ефектом стаклене баште из ових пројеката ће износити више од 15.000 тона CО2 еквивалента годишње.
Поред тога, наша компанија велику пажњу посвећује и енергетској ефикасности. Програмом мера за смањење потрошње енергије и повећање енергетске ефикасности у 2025. години остварен је ефекат енергетске уштеде од 11.495 т.е.н.
Еколошке иницијативе у сарадњи са заједницом
Значајне иницијативе на пољу екологије и енергетске ефикасности реализујемо у сарадњи са заједницом. Како бисмо пружили подстрек у коришћењу обновљивих извора енергије и производњи зелене енергије, као и рационализацији потрошње енергије и стварању еколошки одговорног амбијента, ми смо прва компанија у нашој земљи која је самостално спровела и финансирала пројекте изградње соларних електрана на објектима установа које послују у различитим областима од суштинске важности за друштво.
У оквиру конкурса програма друштвене одговорности „Заједници заједно“ за 2024. годину изабрано је 40 пројеката установа од јавног значаја које су добиле могућност да изградњом соларних електрана на својим објектима допринесу коришћењу потенцијала енергије Сунца у производњи зелене енергије. Циклус је спроведен под слоганом „Заједно за зелену енергију“, а у реализацију изабраних пројеката у 13 градова и општина обухваћених програмом уложено је 144,5 милиона динара.
Допринос Клуба волонтера НИС-а
И наши запослени активно учествују у еколошким акцијама. Клуб волонтера НИС-а спроводи акције чишћења и уређења приобаља река и језера, излетишта и јавних површина, садње дрвећа и едукације најмлађих чланова друштва о значају заштите животне средине. У 2025. години чланови Клуба волонтера НИС-а реализовали су седам волонтерских акција током којих је остварено укупно 1083,5 волонтерских сати. Годишње активности Клуба започете су традиционалном подршком глобалној еколошкој иницијативи „Сат за нашу планету“, а чланови Клуба нису пропустили прилику да поново узму активно учешће у обележавању еколошки значајних датума, те су „Дан заштите природе“ и „Дан заштите животне средине“ посветили акцијама уређења и чишћења Националног парка Фрушка гора. Такође, уочи обележавања Међународне HSE недеље, реализована је еколошка акција садњe туја на подручју соларне електране у Складишту нафтних деривата у Новом Саду.
