Naša zelena agenda

U našoj kompaniji kontinuirano unapređujemo ekološke performanse poslovnih procesa, razvijamo ekološku svest zaposlenih i podstičemo primenu najboljih dostupnih metoda i tehnologija u investicionim projektima. Na taj način, već godinama dajemo svoj doprinos očuvanju životne sredine, smanjenju emisije štetnih gasova i sprovodimo našu zelenu agendu.
U cilju ispunjenja naših „zelenih“ ciljeva, delujemo u tri osnovna pravca – sprovodimo ekološke projekte, realizujemo biznis inicijative koje imaju značajne ekološke benefite i učestvujemo u akcijama zaštite životne sredine. U ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine uložili smo 900 miliona evra, od čega smo u „čisto“ ekološke inicijative investirali više od 140 miliona.
I u 2024. godini nastavili smo sa ulaganjima u ekološke projekte i projekte sa ekološkim efektom u cilju ispunjenja najstrožih zahteva u oblasti zaštite životne sredine. U realizaciju ekoloških projekata u prošloj godini uloženo je 1,06 milijardi dinara. Treba imati u vidu da su ova izdvajanja značajno veća ako se uzmu u obzir i investicije u tehnologije, čija primena doprinosi smanjenju štetnih uticaja na okolinu.

Strategija zaštite životne sredine

Naši osnovni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine usmereni su na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, kao i na očuvanje biodiverziteta u područjima poslovanja. Posvećeni smo i smanjenju uticaja na klimatske promene. U 2021. godini izradili smo Strategiju zaštite životne sredine do 2030. godine. Izvršili smo analizu propisa Republike Srbije i Evropske unije, definisali smo dugoročne ciljeve za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, izdvojili projekte i procenili potrebna ulaganja.

U okviru naše Strategije zaštite životne sredine značajan deo se odnosi na upravljanje emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). U 2022. godini uvedena je praksa praćenja i izveštavanja o emisijama GHG na kvartalnom nivou. Naša kompanija vrši praćenje i izveštavanje kada je reč o Opsegu 1 (direktne emisije gasova sa efektom staklene bašte), Opsegu 2 (indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte), a u 2023. godini proširen je opseg izveštavanja i prvi put je izvršen kompleksan proračun za Opseg 3 (ostale indirektne emisije gasova sa efektom staklene bašte – od kupljenih proizvoda, nabavljenih sredstava prodatih proizvoda (naftni derivati), investicije i dr).

Početkom 2024. godine u Republici Srbiji na snagu je stupio Pravilnik o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte (Službeni glasnik RS, br. 118/2023) kojim se bliže definiše način monitoringa, proračuna i verifikacije emisija GHG kao i obaveza operaterima da ishoduju dozvole za emisije GHG za svoja postrojenja. Cilj je da se ove emisije iz industrijskog sektora dugoročno smanje i da se ubrza dekarbonizacija privrede, što je jedan od važnih stubova naše zelene agende.

Kao potvrda kvaliteta do sada realizovanih aktivnosti i pravovremenog ispunjavanja zakonskih obaveza u oblasti upravljanja klimatskim promenama, Ministarstvo zaštite životne sredine je izdalo Rešenje o izdavanju dozvole za emisiju gasova sa efektom staklene bašte za četiri postrojenja naše kompanije: Skladište ND Novi Sad – Energanu, Rafineriju nafte Pančevo, PiTNiG Elemir i HIP Petrohemiju (za FSK Elemir se očekuje izdavanje dozvole). Naša kompanija, tj. postrojenja za koje su izdate dozvole, imaju obavezu da vrše monitoring emisija GHG, a nakon toga da izrade Izveštaj o emisijama GHG koji mora biti verifikovan od nezavisnog verifikatora.

U oblasti upravljanja otpadom zaključili smo krovne ugovore sa ovlašćenim operaterima za zbrinjavanje otpada za period 2024–2026 i obuhvaćene su usluge sakupljanja, transporta i tretmana otpada koji se generiše u okviru NIS-a.

U našoj kompaniji se zakonske obaveze vezane za plaćanje naknada u oblasti zaštite životne sredine redovno prate i izmiruju. Tokom 2024. godine za takse i naknade izdvojeno je 309,1 milion dinara.

Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu

Veliki deo ekoloških investicija realizovali smo u Rafineriji nafte u Pančevu, jednoj od najmodernijih u ovom delu Evrope. Modernizacija Rafinerije od 2009. godine zaokružena je izgradnjom dva savremena postrojenja čiji je rad, pored finansijskih, doneo i značajne ekološke benefite. Puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT u novembru 2012. godine omogućena je proizvodnja goriva u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, odnosno goriva sa sadržajem sumpora manjim od 10 ppm.

Drugu fazu modernizacije Rafinerije završili smo puštanjem u rad postrojenja za Duboku preradu u novembru 2020. godine, čime je omogućena proizvodnja većih količina najvrednijih goriva, kao i proširenje palete proizvoda na naftni koks. Veoma značajni su i ekološki efekti ovog modernog postrojenja, jer se njegovim radom smanjuju emisije SO2 u Rafineriji za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Realizovali smo i rekonstrukciju i modernizaciju FCC kompleksa, što je rezultiralo smanjenjem emisija praškastih materija, modernizaciju auto i železničkog punilišta – kada je uspostavljen ekološki sistem punjenja cisterni u Rafineriji, kao i smanjenje zahvata vode iz Dunava.

U 2024. godini Rafinerija nafte Pančevo dobila je novu integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u Rafineriji usklađen sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine. Prvu integrisanu dozvolu Rafinerija je dobila 2017. godine čime je postala prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Novom integrisanom dozvolom obuhvaćen je i kompleks „Duboke prerade“.

U toku prošle godine realizovan je planski kapitalni remont, najkompleksniji u istoriji Rafinerije. Povećana je pouzdanost rada postrojenja, unapređena energetska efikasnost i upravljanje zaštitom životne sredine

„Zeleni“ projekti i na naftnim poljima i benzinskim stanicama

Značajne ekološke projekte sprovodimo i u drugim oblastima poslovanja. Kada je u pitanju Blok Istraživanje i proizvodnja, u 2010. godini smo pustili u rad Deponiju otpadne isplake „Novo Miloševo“, projektovanu za trajno i bezbedno odlaganje isplačnog materijala (neopasnog otpada). Zatim, realizacijom projekta „Suve lokacije“ vrši se recirkulacija isplake, tj. smanjuje se količina isplačnog fluida, a time i količine otpadne isplake za 10-15 odsto. Odlaganje otpadnog nabušenog materijala vrši se u metalne kontejnere, čime se sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda. Takođe, zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju vraćena je ukupna površina od preko 16 ha.

U okviru našeg Bloka Istraživanje i proizvodnja radi i Aminsko postrojenje kod Elemira u koje smo uložili oko 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa i obima njegove proizvodnje predstavljaju ključne biznis efekte koji su ostvareni realizacijom ovog projekta. On ima i značajnu ekološku komponentu, jer način prerade u ovom postrojenju u potpunosti sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i, samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“. Reč je o HIPACT tehnologiji (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa. Nastavljen je i projekat utiskivanja izdvojenog CO2 iz Aminskog postrojenja u ležište Rusanda. Pored toga, na gasnom polju „Ostrovo“ omogućena je proizvodnja komprimovanog prirodnog gasa koji se koristi u industriji, čime se zamenjuju tečna goriva i smanjuju emisije štetnih gasova iz industrijskih kotlarnica, ložišta i peći.

U Bloku Promet smo takođe realizovali brojne projekte zaštite vode, zemljišta i vazduha. Izvršena je ugradnja 396 separatora, 9 bioloških uređaja i 630 pijezometara za kontrolu kvaliteta podzemnih voda. Na svim SSG izgrađenim ili potpuno rekonstruisanim posle 2006. godine imamo podzemne rezervoare sa dvostrukim plaštom, a takođe na svim SSG imamo sistem za povrat isparenja koji se koristi kod istakanja autocisterni u podzemne rezervoare SSG, kao i sistem povrata benzinskih para faze II na svim rekonstruisanim i novoizgrađenim stanicama. Skladište ND Požega i Skladište ND i TNG Niš imaju VRU jedinicu (Vapor Recovery Unit) – sisteme za rekuperaciju benzinskih para na skladištima. Na našim benzinskim stanicama razvijamo i maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa koji se zbog svojih karakteristika naziva gorivom budućnosti. Takođe, na osam maloprodajnih objekata kompanije na autoputevima u Srbiji postavili smo punjače za električne automobile. Završen je i projekat rekonstrukcije skladišta ND Niš. U Bloku Promet do sada je zbrinuto 22.434,2 t istorijskog otpada. Na svim SSG je postavljena oprema za razvrstavanje ambalažnog otpada.

Značajni koraci u oblasti energetike

Diverzifikujući poslovanje, od 2013. godine iskoračili smo i u oblast energetike, odnosno proizvodnje i trgovine električnom energijom. U okviru programa monetizacije nekomercijalnog gasa, na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji izgradili smo male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim elektranama, u koje smo uložili oko 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Kao odgovorna kompanija, povećali smo efikasnost procesa proizvodnje električne energije na ovim kogeneratorima i smanjili emisiju štetnih gasova u atmosferu. Započeli smo proizvodnju struje iz gasa i na bušotini Žombolj u Rumuniji, a kilovatsatima proizvedenim na ovom postrojenju trguje se na rumunskom tržištu.

U 2022. godini sa partnerima smo započeli proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Projekat je vredan 196 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja je 189 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. TE-TO Pančevo je prva gasno-parna elektrana u Srbiji namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa prirodnim gasom kao gorivom koji je ekološki prihvatljiviji od ostalih fosilnih goriva. U ovoj elektrani, čija je tehnologija trenutno najbolja sa aspekta energetske efikasnosti i ekologije, proizvodi se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok se proizvedena električna energija predaje u elektroenergetski sistem Srbije.

Tokom 2022. godine započeli smo projekat izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama u Srbiji, čime se, pored finansijskih, ostvaruju i pozitivni ekološki efekti. Proizvedena električna energija će se najvećim delom koristiti za potrebe samih benzinskih stanica, uz razmenu sa distributivnom električnom mrežom. Do sada smo u rad pustili 45 solarnih fotonaponskih elektrana na našim benzinskim stanicama. Ukupna očekivana godišnja proizvodnja električne energije ovih 45 solarnih elektrana iznosiće oko 1600 MWh, od čega će oko 1500 MWh biti potrošeno na benzinskim stanicama, uz isporuku oko 100 MWh u distributivnu mrežu, dok se smanjenje emisije ugljen-dioksida procenjuje na više od 1700 tona godišnje. Ovaj uspešan projekat nastavlja se u 2025. godini izgradnjom solarnih elektrana na dodatnih 30 benzinskih stanica, uz godišnju proizvodnju od oko 1100 MWh. Kompanija će od naredne godine na skoro četvrtini svojih benzinskih stanica u Srbiji imati proizvodnju čiste električne energije od oko 2600 MWh godišnje.

Nastavili smo sa izgradnjom solarnih elektrana i na drugim objektima kompanije. U Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ u 2024. godini puštena je u rad solarna fotonaponska elektrana ukupne snage 620 kWp. U pitanju je prva elektrana veće snage u NIS-u, a ujedno i prva kombinovana elektrana koja se sastoji od tri fotonaponska polja koja su raspoređena na tlu i na krovu fabrike. Električna energija proizvedena uz pomoć solarnih panela u fabrici „Jazak“ će se najvećim delom koristiti za potrebe samog Pogona, uz plasman povremenih viškova električne energije u distributivnu električnu mrežu, s obzirom na to da Pogon ima status kupca-proizvođača.

Na krovovima pet objekata u okviru Rafinerije nafte Pančevo izgrađena je i puštena u rad solarna elektrana ukupne snage od 610 kWp, odnosno 550 kW priključne snage na električnu mrežu. Očekivana godišnja proizvodnja elektrane iznosi 656 MWh. Solarna elektrana se sastoji od 1053 fotonaponska panela pojedinačne snage 580 Wp i 13 invertora zbirne nominalne snage od 500 kW. Proizvedena električna energija će se koristiti za potrebe Rafinerije. Očekuje se da će biti dostignuto godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od oko 700 tona.

Pored navedenih, puštene su u rad solarne elektrane i na Poslovnoj zgradi NIS-a u ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu i krovne elektrane u skladištu derivata nafte u Novom Sadu. U planu je dalji razvoj ovog projekta na našim maloprodajnim objektima, kao i na drugim lokacijama u okviru kompanije.

Razvijamo i trgovinu električnom energijom. Trenutno posedujemo licencu za trgovinu električnom energijom u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Trgujemo na berzi električne energije u Srbiji i Rumuniji.

Pored toga, naša kompanija veliku pažnju posvećuje i energetskoj efikasnosti. Programom mera za smanjenje potrošnje energije i povećanje energetske efikasnosti u 2024. godini ostvaren je efekat energetske uštede 21.678 t.e.n. NIS je od 2012. do 2024. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 32% odsto (EII), što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.
Tokom trećeg kvartala 2022. godine u okviru kompanije smo formirali Blok Energetika čiji je zadatak, između ostalog, ubrzanje energetske tranzicije NIS-a i procesa dekarbonizacije.

Ekološke inicijative u saradnji sa zajednicom

Značajne inicijative na polju ekologije i energetske efikasnosti realizujemo u saradnji sa zajednicom. U okviru prošlogodišnjeg konkursa programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ izabrano je 40 projekata ustanova od javnog značaja koje su dobile mogućnost da izgradnjom solarnih elektrana na svojim objektima doprinesu korišćenju potencijala energije Sunca u proizvodnji zelene energije. Ciklus se sprovodi pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“, a u realizaciju izabranih projekata u 13 gradova i opština obuhvaćenih programom ulažemo 144,5 miliona dinara.

Kako bismo pružili podstrek u korišćenju obnovljivih izvora energije i proizvodnji zelene energije, kao i racionalizaciji potrošnje energije i stvaranju ekološki odgovornog ambijenta, mi smo prva kompanija u našoj zemlji koja je samostalno sprovela i finansirala projekte izgradnje solarnih elektrana na objektima ustanova koje posluju u različitim oblastima od suštinske važnosti za društvo. Naši institucionalni partneri u ovom programskom ciklusu su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Doprinos Kluba volontera NIS-a

I naši zaposleni aktivno učestvuju u ekološkim akcijama. Klub volontera NIS-a sprovodi akcije čišćenja i uređenja priobalja reka i jezera, izletišta i javnih površina, sadnje drveća i edukacije najmlađih članova društva o značaju zaštite životne sredine. U 2024. godini, članovi Kluba volontera kompanije NIS učestvovali su u različitim ekološkim inicijativama poput uređenja i čišćenja Oficirske plaže u Novom Sadu, kao i sadnji 100 sadnica ukrasnog drveća na javnoj površini u Kikindi. Sproveden je i tradicionalni, četvrti po redu interni volonterski konkurs, koji je takođe bio usmeren na zaštitu životne sredine. Pod sloganom „Promeni, pozeleni, budi (n)eko“, volonteri kompanije ozelenili su i opremili odabrane škole u Bašaidu i Sečnju i predškolske ustanove u Gajdobri i Novoj Varoši solarnim klupama i punjačima, komposterima, presama za reciklažu i drugim ekološkim rešenjima.

Planovi i novi projekti

U narednom periodu doći će do intenziviranja projekata iz oblasti povećanja energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, korišćenja kvalitetnijih i ekološki čistijih goriva (prirodni gas), istraživanja mogućnosti izdvajanja i skladištenja CO2. Plan je i da do 2030. godine polovina potrošnje struje naše kompanije bude iz obnovljivih izvora energije. S tim u vezi, NIS sa partnerima nastavlja i realizaciju projekta vetropark Plandište koji podrazumeva izgradnju vetroelektrane na lokaciji opštine Plandište u Južnobanatskom upravnom okrugu.
Sprovođenje zelene agende biće jedan od prioriteta naše kompanije i u narednom periodu.