Karijera

„Greške koje pravimo danas, postaju baza za uspeh koji nas čeka sutra“ #NIS Energy blog 4

Autor: Katarina Timotijević, Mlađi specijalista za saradnju sa korporativnim klijentima, polaznik NIS Energy programa 30.07.2021 • 5 min read

Kao mala sam jedva čekala da „uđem u cipele“ zaposlenih ljudi. Delovalo mi je nekako posebno to spremanje, odabir najboljih kombinacija odeće i obuće, šminkanje i sve ono što je mama morala da uradi svakog jutra pred polazak na posao. Često bih je imitirala, igrajući se svog posla, improvizovanog, ali meni, u tim trenucima, stvarnog i posebnog.

Potom su došle godine kada su svi oko nas pričali kako je đačko doba najlepše i kako baš sad moram da uživam. Naravno, uvek je išla i čuvena rečenica „ceo život ćeš raditi“. Kao neko ko voli da bude aktivan na više strana istovremeno, već sa 17 godina sam počela da „radim“ i zarađujem prve parice. Iako je to bio posao u okviru odbojkaškog kluba u kom sam igrala, za mene je bio stvarna i velika obaveza. Pred upis fakulteta, kao i ostali vršnjaci, našla sam se pred pitanjem čime   želim da se bavim i šta će sutra biti moj poziv. Iako tada nisam mogla sa sigurnošću da kažem šta će to biti, znala sam da će se ticati komunikacije i odnosa s ljudima. Međutim, nešto što nisam mogla da znam je kako će zapravo sve da izgleda. Šta će tačno biti moj posao, da li ću moći adekvatno da se pripremim, kako ću znati šta bi tačno trebalo da radim, da li se to uči na fakultetu ili ne i još mnogo drugih pitanja o kojima sam  razmišljala. Ta neizvesnost je bila svojevrstan izazov, ali je istovremeno budila i određeni  strah.

Obavljajući  praksu tokom studija, mogla sam donekle da upoznam taj „poslovni svet“ i da se susretnem sa nepoznatim. Nemojte očekivati da treme neće biti, biće je i to onda kada joj se možda najmanje nadamo, ali to je nešto što je normalno i očekivano. Važno je da je sami kontrolišemo i da ne dozvolimo da nas parališe. Najviše strahujemo  za ono  do čega nam je mnogo stalo, mislimo da ne smemo da propustimo nijednu priliku za dobar utisak koji ćemo na nekoga ostaviti. Tajna se krije samo u iskrenosti, jer obično su ljudi sa kojima taj razgovor vodimo, oni sa kojima ćemo sutra graditi odnos koji se bazira na sigurnosti i poverenju.

Kako nisam znala šta me čeka iza vrata koja predstavljaju ulazak u novi svet posla i obaveza oko istog, očekivano je da sam bila zbunjena i da sam se preispitivala da li ću ja to moći. Međutim, kao neko ko je, evo već šest meseci, zaposlen, mogu slobodno da kažem da je to sve bolje nego što sam mogla i da zamislim. Mogućnost da karijeru započnem u kompaniji poput NIS-a je bila za mene skrivena želja i veliki izazov. Prolazeći kroz krugove selekcije, jedva sam čekala svaki naredni susret sa zaposlenima, sada već mogu reći, naše kompanije.

Prvi ulazak u zgradu, susret s kolegama i kontakt s poslom bio je zasigurno nešto što sam željno iščekivala. Ali, ono što vam verovatno većina neće reći je činjenica da sam početak nije bio nimalo lak. Bila sam svesna da se od mene očekuje mnogo i želela sam da što pre savladam sve što mogu, kako bih posao obavljala najbolje. Međutim, nije tako bilo. Jedan od prvih zadataka koje sam imala, bio je izrada izveštaja. Strepnja da li ću ga uraditi kako treba, strah od broja grešaka koje ću napraviti, bile su misli kojih nisam mogla da se oslobodim. Koliko god da sam ja sigurna u sebe i mislim da mogu sve, došla sam do trenutka gde nije bilo tako. Tada sam shvatila da greške koje pravimo danas, postaju baza za uspeh koji nas čeka sutra. Brzo sam naučila da je sasvim normalno da se pojavi problem u poslu, ali sjajno je što se sve rešava odmah, timski i profesionalno. Koliko je   tim sa kojim radite važan, govori činjenica da iako imamo mnogo posla, obaveza i zaduženja, zaista u svakom trenutku imam ogromnu podršku kolega, uz koje je posao nešto posebno lepo, baš onako kako sam ga kao mala zamišljala.

I da, uživam svakog jutra spremajući se za  odlazak u kancelariju i radeći sa sjajnim ljudima u kompaniji koja nam mnogo pruža.

Magazin

Видите све чланке на нашем блогу

SAZNAJ VIŠE