Naši ljudi
Dok sam bila student, uvek su me zanimale priče starijih kolega o početku njihove karijere. Te priče približile su mi svet koji mi je bio teško zamisliv u tom trenutku. Zato i ja danas želim da sa vama podelim svoju priču koja će vam možda biti od značaja. Ovo je priča o mojim prvim karijernim koracima koje nisam morala samostalno da pravim, jer je tu za mene bio moj mentor. I zahvalna sam na tome..
Kada sam saznala da ću u prvoj godini svog rada u kompaniji NIS imati svog mentora, (zvuči dosta ohrabrujuće, složićete se) bila sam oduševljena, ali pomalo i skeptična. Postavljala sam sebi pitanja poput: ,,Kako će se on postaviti”?, ,,Koliko je tu bitan faktor sreće”? , i ono najvažnije, ,,Kako ja treba da se postavim i da li treba da ispunim neka njegova očekivanja“? Ako gledamo definiciju mentorstva, slažem se da su dobri mentorski odnosi zasnovani na jasno postavljenim ciljevima. Zbog toga sam odlučila da sebi zadam polaznu i krajnju tačku i predočim ih svom mentoru na samom početku saradnje. On je tu da posmatra moj profesionalni rast i razvoj, da me ohrabruje, drži na pravom putu i usmeri da vidim cilj kada se spusti magla.
Ali, da se vratim na sam početak našeg zajedničkog rada. Ponosno mogu da kažem da sam prezadovoljna još od prvog dana. Kako je to moguće? Zbog čega to kažem? Pri samom upoznavanju sam osetila neko olakšanje. Sama pomisao na mentora stvara neku sliku autoriteta, ali naš prvi susret bio je pre svega – prirodan i, da kažem, ljudski. Upoznavanje sa timom dodatno me je ohrabrilo da steknem poverenje, ta prava porodična atmosfera koja vlada u kancelariji. I baš zbog ovog osećaja, meni je učenje mnogo lakše. Moj mentor je zaista tu u svakom momentu za mene, da sasluša moja pitanja, nedoumice, kao i da mi pruži jasne odgovore na njih. Pored toga, moj mentor uvek ostavlja prostora za mini challenge-e, što smatram jako korisnim, jer je i to jedan vid učenja pri kome je potrebno da se potrudimo da sami dođemo do odgovora, što će nam dodatno pokrenuti vijuge. Pa tako neretko čujem: ,,Ana, razmisli, imaš fore još 2h”, pri čemu me navede na odgovor sa još nekoliko potpitanja. Testiranje mentora i implementacija mojih rešenja učinili su mi učenje još interesantnijim. Pored toga, svako jutro me na stolu dočeka dokumentacija kako bih bila u toku sa dešavanjima, ali i lakše uočavala nedoumice. Moram da priznam da ih je svakim danom sve manje što ukazuje na odličnu uzajamnu produktivnost i posvećenost što su dva segmenta koje smatram ključnim za dalji napredak, ali i moj topli savet budućim kolegama.
Sa trenutne tačke gledišta, nakon nepuna 4 meseca posla, vidim da je moja zabrinutost bila nepotrebna. Velika želja za radom i napretkom je ono što će svaki mentor vrednovati i nesebično deliti svoje znanje sa tobom. I to je najbolji put napred.
