Digitalizacija
Naftnu industriju mnogi doživljavaju kao konzervativnu, ne preterano sklonu brzim promenama. Međutim, istina je sasvim drugačija. Naftni sektor jedan je od onih koji se ubrajaju u najinovativnije i koji neprestano modernizuje svoje tehnologije i opremu. Ovaj trend nastavlja se i u vremenu u kom živimo i koje se često naziva dobom Četvrte industrijske revolucije. Iako naftu teško možemo da zamislimo kao digitalni proizvod, digitalizacija u naftnoj industriji je mnogo prisutnija nego što na prvi pogled izgleda.
Činjenica da krajnji potrošač to ne vidi golim okom, kao na primer kod trgovinskih lanaca koji uz par klikova isporučuju namirnice bez odlaska u prodavnicu, apsolutno ne znači da naftni sektor ne radi na digitalizaciji svog poslovanja. Naprotiv, digitalizacija poslovanja naftnih kompanija, ne samo da olakšava neke svakodnevne aktivnosti za potrošače na benzinskim stanicama, već svojom transformacijom daje značajan doprinos u širem kontekstu – ekologiji, bezbednosti i povećanju energetske efikasnosti.
Za naftnu industriju je dakle proces digitalizacije mnogo krupniji zalogaj od kreiranja aplikacije koja omogućava plaćanje na daljinu. Ona pre svega podrazumeva tehnološke inovacije u istraživanju i proizvodnji i preradi nafte, što je samo po sebi ogroman poduhvat koji zahteva angažovanje velikog broja eksperata iz različitih oblasti, kao i velika ulaganja. Međutim, naftne kompanije istovremeno iz temelja menjaju i svoju komunikaciju sa potrošačima. Evo kako.
Kao i kod većine razvijenih naftnih kompanija, digitalna transformacija u NIS-u traje već nekoliko godina i odvija se planski, u fazama. Kada se govori o digitalizaciji u naftnoj industriji treba početi od procesa kojim sve i počinje – od istraživanja nafte i gasa. Kako se digitalizuje rad na bušotinama i kakve to benefite ima za kompaniju, kakve za okolinu, a kakve za bezbednost ljudi?
U istraživanju nafte i gasa, godinama se koristi 3D seizmička tehnologija, koja omogućava da se ustanovi količina ugljovodonika pod zemljom, tačnije, tehnologija koja daje informacije o postojanju nafte i gasa. Prednost ove tehnologije je višestruka: pravljenje jedne ili dve istražne bušotine umesto drastično većeg broja, kao i kompjuterska simulacija jezgra koja omogućava dobijanje kontura bušotine. Na ovaj način se sprečava suvišno tretiranje tla, koje je pre upotrebe ovih savremenih kompjuterskih metoda bilo neophodno. I ostatak rada na bušotinama potpuno je automatizovan. Kompjuter prati rad svih bušotina na svim poljima, i naftnim i gasnim.
Digitalizacija bušotina omogućava da se u realnom vremenu prate svi parametri: kako rade bušotine, koliko proizvode, koliko je procenata nafte u fluidima, pritisak, temperatura, količina vode, rad kompresora, pumpi, potrošnja struje. Zamislimo samo koliko je mehanizacije, ljudskog truda i rizika zamenila tehnologija samo u jednom segmentu naftnog biznisa. Da ne spominjemo pozitivan uticaj na životnu sredinu, pošteđenu neuspelih istraživanja.
Upotreba tehnologije u preradi nafte ogleda se u automatizaciji procesa u rafineriji. Tehnologija odavno kontroliše rad cele fabrike. Komandna soba je centar rafinerije u Pančevu, odakle se nadgleda rad postrojenja. Ali naša rafinerija je u ovom smislu odavno iskoračila. Jedan od projekata koji je potrebno izdvojiti je Sistem prediktivnog održavanja postrojenja. Šta je to? Radi se o Machine Learning tehnologiji, čijom primenom se postiže rano prepoznavanje potencijalnih kvarova na važnoj opremi i sprečavanje neplaniranih obustava rada postrojenja u rafineriji. Projektom poput ovog, naša kompanija dodatno povećava bezbednost radnih procesa, osigurava nesmetan rad rafinerije, ali i povećava operativnu efikasnost cele kompanije.
Digitalizacija se naročito dopala kolegama iz Prerade, pa su uveli inovacije i u obuke za mlade eksperte koji počinju da rade u rafineriji. Virtual Reality simulator, Crane Operator, projekat je namenjen treningu za operatere koji simulira rad u operaterskoj kabini krana. Na ovaj način se obuke za rad u krugu rafinerije podižu na viši nivo, čime se na posredan način dodatno radi na bezbednosti rafinerijskih procesa, kao i zaposlenih NIS-a.
Najzanimljiviji digitalni projekti su svakako oni namenjeni potrošačima. NIS je 2020. godine lansirao mobilnu aplikaciju Drive.Go, namenjenu plaćanju računa za gorivo na samom točionom mestu, bez potrebe ulaska u maloprodajni objekat. Aplikacija je zamišljena kao olakšica za naše potrošače, koji bi na ovaj način znatno ubrzali nabavku goriva na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama, a njena dodatna prednost se pokazala upravo u vreme pandemije Covid 19. Drive.Go aplikacija je postala dostupna na mobilnim uređajima upravo u vreme kada je smanjenje kontakata postalo neophodno radi sprečavanja širenja virusa, čime nam je digitalizacija procesa još jednom ukazala na svoju važnost i brojne benefite za sve ljude, u svim segmentima poslovanja i života.
Administracija i ostali interni kompanijski procesi takođe su digitalizovani. Upotrebljava se sistem agilnog pristupa podacima, digitalizovanje arhiva, podnošenje zahteva, komunikacija sa klijentima, što sve u znatnoj meri olakšava rad sistema sa više od 11.000 zaposlenih.
Digitalizacija proizvodnih i ostalih poslovnih procesa odavno nije stvar mode, već neophodnost koja omogućava efikasnije i bezbednije poslovanje. Naši strateški ciljevi, kao i ciljevi održivog razvoja, obavezuju nas da koristimo sve raspoložive alate kako bismo unapredili način rada, postali efikasniji i stvorili nove vrednosti za zajednicu u kojoj poslujemo, kao i naše akcionare i klijente.
Drugim rečima, digitalizacija više nije inovacija u poslovanju, već ustaljeni modus operandi, bez kog je nezamislivo biti efikasan u proizvodnji, očuvanju životne sredine i bezbednosti na radu, kao i poslovanju generalno.
Kako najbrže postići ovakvu transformaciju u poslovnom sistemu koji obuhvata nekoliko kompleksnih biznis blokova i više hiljada zaposlenih? Konstantnim radom na unapređenju znanja i veština potrebnih za implementaciju inovacija, izradom dugoročnih i kratkoročnih planova za svaki biznis blok, definisanjem ciljeva i alata za njihovo dostizanje i angažovanjem eksperata koji omogućavaju da svi zadaci budu završeni uspešno i na vreme. NIS je prethodnih godina započeo saradnju sa Elektronskim fakultetom u Nišu, Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda i Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, u cilju razmene znanja i povezivanja akademskog i biznis sektora, kako bi se uspešno realizovali novi projekti i proizvodi namenjeni savremenom tržištu. Pored saradnje sa univerzitetima, sklapamo partnerstva i sa IT kompanijama, startapima i IT zajednicom u celini.
Upravo ovakva partnerstva ostaju u fokusu NIS-a i u narednim godinama, kao najbrži put ka usavršavanju digitalizacije naših biznis procesa. Edukacija svih zaposlenih je alat koji je dao izuzetne rezultate tokom godina, pa je samo u prethodnoj godini registrovano više od 75 novih inicijativa, izvršeno 50 analiza i završeno ukupno 14 projekata.
U NIS-u digitalizacija nije cilj sama po sebi, već sredstvo za postizanje najboljih poslovnih, ekoloških i društveno odgovornih rezultata.
