#NIStesami
Od trenutka proglašenja vanrednog stanja, NIS-ovi volonteri svakodnevno imaju neku od humanitarnih aktivnosti. Uvereni da „Gde postoji ljubav, tu postoji život“ (Gandi) energično, uigrano, hrabro i srcem čuvaju ono najdragocenije – život! Svako od njih, podjednako odgovorno, preuzeo je brigu o zdravlju i bezbednosti na poslu, u kući, komšiluku, javnim mestima. Naravno, sve mere zaštite koje primenjuju u aktivnostima na terenu, u skladu su sa pravilima i preporukama nadležnih organa.
-Odmah smo uspostavili kontakt sa kolegama iz svih gradova Srbije, ne samo članovima Kluba volontera, i razmenjivali informacije o aktivnostima koje su od ključne važnosti za opstanak u vanrednim okolnostima – kaže Emica, naša koleginica i članica Kluba volontera i dodaje da su im prioritet rizične grupe-osobe preko 65 godina:
-Dostavljamo namirnice, lekove, uz ovlašćenje podižemo penzije, izvodimo kućne ljubimce, pravimo zaštitne vizire za medicinsko osoblje, šijemo maske za lice, naša deca, vaspitavana u volonterskom duhu, takođe su se uključila da pomognu. Kolege iz Vatrogasne jedinice u Kikindi, pored dezinfekcija površina i redovnih poslova, svakodnevno su na terenu – dočarava atmosferu naša koleginica.
Kako su ljudi, kojima ste pružali pomoć, reagovali?
U ovakvim situacijama, tanana je granica između osmeha i suza, zahvalnosti i ponosa, reči i tišine, straha i nade. Dirljiva je potreba onih, kojima je pomoć namenjena, da uzvrate nekim toplim domaćinskim gestom, zapakovanom čokoladom u papir koji se zatekao u kući ili zbunjenim, nespretnim pokretom ruke zaustavljenim između rukovanja i zagrljaja. To su trenuci koji bude uspomene na naše roditelje, bake ili deke koji su nam preneli osećaj solidarnosti i empatije. Saosećanje i razumevanje nas iznova pokreće do onih kojima je pomoć najpotrebnija.
Koje su volonterske aktivnosti još u planu?
Vreme provedeno u izolaciji, izaziva pojačanu potrebu za komunikacijom i bliskošću koja nam svima nedostaje. Pored navedenih volonterskih akcija, razmišljamo da se u narednom periodu dodatno posvetimo razgovorima koji ohrabruju, ulivaju poverenje i unose radosti u iščekivanju malih svakodnevnih stvari koje su pred nama. Priče sa balkona, u dvorištu na propisanoj udaljenosti, razgovori putem telefona ili Skype-a sa temama koje olakšavaju sagovornicima da prevaziđu anksioznost od nepoznatog. Nekada je dovoljno biti dobar slušalac, a mi to jesmo. Utisak da brinemo, da su nam važni, dragi i potrebni ljudi oko nas, lekovita je poruka naročito danas. Organizujemo onlajn časove glume za decu zaposlenih, iako su dostupne mnogobrojne eksterne edukacije, negujemo internu razmenu znanja i veština iz poslovnog konteksta naše kompanije, otvorena je i mogućnost savetodavne podrške u psihološkom rastu u vanrednim okolnostima. Volonteri imaju samo jedan plan, da osluškuju, prepoznaju potrebe i budu humani na delu.
Volonteri su povezani tokom vanrednog stanja. Na koji način to postižete, kako razmenjujete iskustva?
Impresija koja prati volontere je izražena, neprolazna i esencijalna potreba da život koji delimo činimo boljim. Dobronamernost, čovekoljublje nekada se porede sa heroizmom, nekada podrazumevajućim, jednostavnim ljudskim odgovorom na otuđenost. U nameri da sačuvamo zajedništvo u izolaciji, pokrenuli smo komunikaciju elektronskim putem, preko Kluba volontera, pod nazivom ,,Na pauzi sa kolegama“. To naše mesto i vreme posvetili smo razmeni saveta, preporuka, ponekad kratkih, ali emotivno snažnih poruka podrške i ohrabrenja. Dobar način, najpre da saznamo da smo dobrog zdravlja, a potom, da ukažemo na važnost mentalne i emocionalne spremnosti da upravljamo okolnostima. Svojstveno mentalitetu, dovitljivosti i vrcavosti duha koja ne posustaje, brzo smo došli do recepata za kiflice bez kvasca, mafina koji nikad ne omanu ili šnenokli na starinski način. Sačinili smo spisak filmova, knjiga, predstava, kulturnih sadržaja, naučili da zasadimo začinsko bilje, dobili precizne preporuke kako da okrečimo stan. Zajedno čitamo priče naših volontera koji u pisanju pronalaze mir, dopušteno nam je da zavirimo u lične dnevnike jedni drugih, otkrivamo tajne o čemu sanjarimo, upoznajemo i prenosimo nove veštine i znanja- fotografija, gluma, izrada pačvork prekrivača, kreiranje igračaka od papira, učimo da igramo salsu, slavimo onlajn rođendane.
Šta vam najviše nedostaje sa posla od kada je uvedena izolacija?
Miris kafe na pauzi sa kolegama.
Poruka za kolege:
Sačuvajmo vrednosti malih stvari koje smo spoznali u izolaciji!
