Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora kompanije „Gaspromnjeft“ Gospodine Dibalj, dobili ste Zlatnu medalju za zasluge u jačanju kulturnih i ekonomskih veza između Rusije i Srbije. To je dosta uopštena formulacija – o čemu je zapravo reč? Najpre bih želeo da zahvalim predsedniku Republike Srbije na velikoj časti koju mi je ukazao. Ova medalja je za mene lično veoma važna, jer sam, osim poslovno, za Srbiju vezan i privatno od 1983. godine, kada sam na nekoliko godina došao sa roditeljima u Beograd. Ali, veoma je važno reći da dobijanje ovakvog priznanja ima veliki značaj za kompaniju „Gasprom njeft“ jer predstavlja ocenu našeg ukupnog poslovanja u Srbiji. Kada smo 2009. godine preuzimali kontrolni paket akcija Naftne industrije Srbije, NIS je bio potencijalno perspektivno, ali u tom trenutku neefikasno i gubitaško preduzeće. Pod upravom „Gasprom njefta“ i u tesnoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, NIS se svrstao među lidere energetskog tržišta Jugoistočne Evrope. Danas je to velika i moderna energetska kompanija, koja se razvija, donosi dobit akcionarima i obezbeđuje značajna poreska sredstva. Pritom, mi se trudimo da realizujemo i humanitarne projekte koji su važni za Srbiju. Koje socijalne i kulturne projekte koje je realizao „Gasprom njeft“ u Srbiji biste izdvojili? Izdvojiću najveće projekte u oblasti očuvanja istorijskog i kulturnog nasleđa Srbije. Počeli smo od restauracije jednog od najznačajnijih simbola rusko-srpskih odnosa - Ruskog nekropolja u Beogradu gde su sahranjeni ruski emigranti kojima je Srbija bila utočište posle revolucije 1917. godine. Tu takođe počivaju i srpski vojnici i oficiri koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. I kao simbol ujedinjenja dva naroda, na nekropolju je postavljen memorijalni spomenik u čast poginulih vojnika, posvećen i uspomeni na ruskog cara Nikolaja II, koji je doneo istorijsku odluku o stupanju Rusije u rat radi zaštite bratskog srpskog naroda. Kompanija „Gasprom njeft“ je 2016. godine započela finansiranje izrade mozaika za unutrašnje uređenje glavne kupole Hrama Svetog Save u Beogradu. Do kraja 2017. godine će biti izrađeno 1.230 kvadratnih metara mozaika kupole, a naša investicija će iznositi ukupno četiri miliona evra. Maketa sa mozaikom će biti izložena u Ruskom domu u Beogradu i svi će moći da vide kako će izgledati kupola Hrama Svetog Save. Već nekoliko godina zajedno sa Emirom Kusturicom održavamo festival ruske muzike „Boljšoj“, sa ciljem pružanja podrške mladim muzičarima iz Srbije, Republike Srpske i Rusije. Ali, to su samo najveći projekti. Osim toga, u Srbiji se svake godine uz podršku kompanija „Gasprom njeft“ i NIS održavaju i izložbe i koncerti i realizuju se drugi događaji iz oblasti kulture, obrazovanja i sporta. Zbog toga će Zlatna medalja Srbije, kojom sam imao čast da budem odlikovan, biti stimulans za razvoj programa socijalnih investicija „Gasprom njefta“ u Srbiji. Poznato je da „Gasprom njeft“ i njena kćerka-kompanija NIS, posvećuju veliku pažnju podršci sportu u Srbiji. Možete li nam reći da li su te investicije opravdane? Naša kompanija i njena srpska „kćerka“ NIS podržavaju najpopularnije timske vrste sportova u Srbiji – fudbal, košarku i vaterpolo, a podršku dajemo i tenisu. Pritom mi ne stavljamo glavni akcenat na komercijalni deo partnerstva, već na ulaganja u omladinu. Koliko su takva ulaganja u kulturne, sportske i obrazovne projekte opravdana sa aspekta biznisa? S obzirom da je u svetskom naftnom sektoru kriza, verovatno niko nema viška sredstava, pa ni „Gasprom njeft“… Tokom svih godina svog poslovanja u Srbiji, „Gasprom njeft“ je ovde već realizovao nekomercijalne projekte u vrednosti od preko 32 miliona evra. Mada, Vi jeste u pravu, naftne kompanije su trenutno zaista prinuđene da veoma ozbiljno optimizuju svoje poslovanje. Ipak, filozofija kompanije „Gasprom njeft“ je povećanje efikasnosti poslovanja, a ne radikalno smanjenje socijalnih investicija, i zbog toga mi ne obustavljamo nekomercijalne projekte u Srbiji. Osim finansiranja radova na Hramu Svetog Save, nameravamo da u 2017. godini nastavimo realizaciju zajedničkih projekata na Mokroj Gori sa Emirom Kusturicom: muzičkog festivala „Boljšoj“ i novog književnog festivala. Nastaviće se i realizacija programa školovanja najboljih srpskih studenata na Ruskom državnom univerzitetu za naftu i gas „I. M. Gubkin“ u Moskvi i na Rudarskom univerzitetu u Sankt Peterburgu. NIS neće prestati sa pružanjem višegodišnje podrške istraživačkom centru Petnica za mlade srpske talante koji se tamo bave naučnim radom. Nastavićemo realizaciju svih projekata na kojima smo radili poslednjih godina, bez obzira na tešku tržišnu situaciju. Koliko shvatam, za Vas lično Srbija nije tuđa zemlja? Za mene je Srbija u stvari postala druga zemlja, posle Rusije, u kojoj se osećam kao kod kuće. U mladosti sam nekoliko godina živeo u Srbiji, pohađao sam rusku školu pri našoj ambasadi u Beogradu, odlazio na Ruski nekropolj i Hram Svetog Save u izgradnji. Možete li da zamislite moja osećanja kada sam u avgustu u ime kompanije „Gasprom njeft“ potpisivao ugovor o finansiranju radova za unutrašnje uređenje kupole tog hrama?! Odnosi između Rusa i Srba imaju viševekovnu istoriju i ta istorijska veza mora neizbežno da se manifestuje u najrazličitijim aspektima. Tako su u maju 2014. godine zaposleni kompanije „Gasprom njeft“ organizovali prikupljanje ličnih donacija za pomoć stanovnicima područja Srbije koja su pogođena poplavama. Svaki Rus koji dođe u Srbiju oseća sa kakvom toplinom se ovde ljudi odnose prema Rusiji i ta simpatija je uzajamna. Ta veza se ne može podeliti na ekonomske, finansijske i kulturne činioce, to je viševekovno prijateljstvo.
