Arhiva vesti
Rezultati Gospodine Kravčenko, kakve rezultate je ostvario NIS tokom poslednjih godina? – Pre svega, za nas je važan operativni profit – EBITDA. Na osnovu nje mi merimo vrednost, određujemo finansijsko stanje i ključne ekonomske pokazatelje. Ako pogledamo dinamiku poslednjih godina, počev od 2009. godine, mi se dosta aktivno razvijamo. Samo u prošloj godini smo ostvarili operativni profit od oko 550 miliona dolara. Zapravo – imamo relativno mali obim proizvodnje i prerade ugljovodonika, ali s obzirom na našu efikasnost, geografski položaj, i niz drugih faktora, to je uporedivo sa pokazateljima preduzeća, koje poseduje dosta krupne proizvodne i rafinerijske kapacitete. Recimo, poput Moskovske rafinerije nafte, plus rafinerija «Nojabrsk-naftagas». Drugu značajnu komponentu za nas – predstavljaju, svakako, investicije. Ukupno smo investirali 2,5 milijarde evra tokom proteklih godina. Ali pri tome je bitno, što zadržavamo dinamiku– svake godine mi reinvestiramo najmanje 350-400 miliona evra. I to je više od dobiti. Još jedan važan parametar – to je način, kako balansiramo između ekonomske i socijalne sfere. Zato što je, sa aspekta socijalne sfere, naše učešće u popunjavanju budžeta, recimo, Srbije, veoma značajno. Tokom poslednjih pet godina, sa 7% dostigli smo 15%. Odnosno, do 15% državnog budžeta direktno i indirektno se puni kroz poslovanje NIS-a. I mada je Srbija za nas ostala ključna zemlja, napomenuću, da mi radimo i u drugim zemljama Balkanskog regiona, gde značaj naše kompanije takođe postepeno raste.
Ukupno smo investirali 2,5 milijarde evra tokom proteklih godina. Ali pri tome je bitno, što zadržavamo dinamiku– svake godine mi reinvestiramo najmanje 350-400 miliona evraProizvodni pokazatelji NIS-a su manje-više stabilni. Ali danas, veliki izazov za nas predstavljaju niske cene nafte, i kao posledica toga – gasa, koje imaju tendenciju smanjenja uporedo sa cenama nafte, okvirno, već 9 meseci unazad. Nastojimo da utičemo na situaciju, unapređujući internu efikasnost. Tako smo pripremili dosta obiman program unapređenja interne efikasnosti i smanjenja troškova. Radimo na promeni, usavršavanju određenih internih biznis-procesa. Sada za 2015. godinu vidimo da tako možemo uštedeti oko 100 miliona dolara. I već 70% ovih sredstava smo uštedeli za 9 meseci, upravo zahvaljujući tome, što smo se skoncentrisali na proizvodnu efikasnost. Kada se radi o preliminarnim rezultatima za tekuću godinu, onda će svakako, oni biti manji od pokazatelja za prethodnu godinu. Zato što su cene nafte dvostruko niže. Između ostalog, bićemo znatno stabilniji nego u 2009. godini, kada smo tek došli na Balkan. Prema zatečenom stanju, kompaniji je jednostavno pretio bankrot. Danas, održavamo solidan nivo profitabilnosti. Poslovni prihod biće malo niži u odnosu na prošlu godinu, ali ipak će biti stabilan i dosta visok. Prema ovom pokazatelju, mi ćemo, svakako, sačuvati vodeće mesto u regionu. Razume se, nastavićemo sa investicijama, što je jako značajno. I kao treće – bez obzira na to, što smo s obzirom na smanjenje cena nafte i gasa u određenom stepenu revidirali strategiju razvoja NIS-a, i malo je racionalizovali, nastavljamo aktivno da se razvijamo. Naš cilj je da budemo i ostanemo vertikalno-integrisana energetska kompanija na Balkanu. Uključujući ne samo geološka istraživanja, proizvodnju, preradu i promet ugljovodonika i njihovih derivata, već i električnu energiju. I da budemo značajan igrač ne samo na tržištu Srbije, već i na čitavom Balkanu – u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i tako dalje. Zato, mi ne menjamo ciljeve, zadržavamo investicije, profitabilnost je stabilna. U tome je veoma važno učešće naših zaposlenih, koji su se odazvali da poziv, da unapredimo internu efikasnost u uslovima krize. I podrška glavnih akcionara. Mi imamo mnogo akcionara, ali dva najveća su za nas posebno značajna – to su «Gazprom njeft» i Republika Srbija. Imamo njihovu podršku, i zato idemo putem unapređenja efikasnosti i daljeg razvoja kompanije.
Korigovanje
Šta pretpostavlja korigovanje strategije razvoja NIS-a? Da li se radi o rangiranju projekata po prioritetu, kada se jednostavno menja njihov redosled u realizaciji zavisno od situacije na tržištu? – Suštinski, strategija i misija nisu promenjene. Kao prvo – treba da budemo najefikasniji u našem regionu. Drugo – trudimo se da ostvarimo maksimalnu izbalansiranost u odnosu na segmente. Posedujemo iskustvo za polovinu, kako ih mi zovemo, segmenata. Četiri od njih su ključna. To su proizvodnja ugljovodonika, njihova prerada, promet gasa i naftnih derivata, kao i generisanje električne energije. Takođe, i u dva pomoćna, zato ih mi i zovemo «pet i po». Prvi su – naftni servisi, od kojih, zbog suženog tržišta ne možemo odustati. Drugi su – naše manjinsko učešće u petrohemijskoj strukturi Srbije. U svakom od ovih segmenata imamo svoje prioritetne projekte. U proizvodnji je najvažnije – održati proizvodni nivo. Zato, što se iscrpljivanje nalazišta nalazi u četvrtoj fazi. A takođe popunjavanje zaliha. Danas, popunjavanje zaliha kod nas je na nivou jedan prema deset. Za poslednjih pet godina uvećali smo ih za 50%, iako je prethodnih 20 godina pre našeg dolaska postojala tendencija postepene stagnacije. I danas, dosta značajnu pažnju posvećujemo geološkim istraživanjima, da bismo ostvarili perspektivu dugoročnog poslovanja.Kao prvo – treba da budemo najefikasniji u našem regionu. Drugo – trudimo se da ostvarimo maksimalnu izbalansiranost u odnosu na segmenteU preradi – to je izgradnja sledećeg savremenog postrojenja. U potpunosti smo prešli na standard EVRO-5 u 2012. godini. Danas, naš zadatak je da u potpunosti prekinemo sa tamnim gorivom. Odnosno, da izgradimo postrojenje za duboku preradu nafte na osnovu koksovanja. Izgradnja ovog kompleksa biće završena početkom 2019. godine. Već smo počeli sa radom u tom pravcu, isprojektovali smo, ulažemo novac. Odnosno, proces je u toku. U oblasti prometa – to je modernizacija i razvoj maloprodajne mreže. I to, ne samo u Srbiji. Na današnji dan, već oko 20% maloprodajnog biznisa NIS-a locirano je izvan granica Srbije. Ove godine aktivno se razvijamo sa aspekta prosečnog obima izdavanja goriva i obima maloprodaje preko naše maloprodajne mreže. Radimo dodatno u tri zemlje – Rumuniji, Bugarskoj i Bosni. I naš zadatak je da izbalansiramo promet u odnosu na obim prerade. U oblasti energetike – to je realizacija projekata, pre svega, generisanja gasa. Zato što proizvodimo gas i želimo da ga monetizujemo – što je povoljnije, od prodaje sirovog gasa. Drugo – to «zelena» energetika, zato što smo je u određenoj meri nasledili zajedno sa NIS-om. Radi se o geotermalnim izvorima. A to je delimično i zahtev Evropske Unije. Videli smo šta predstavlja energija vetra, šta su emisije ugljen dioksida (СО2) i shvatili smo, da je za nas jeftinije da proizvodimo «zelenu energiju», nego da plaćamo kazne. I treće – energetika bazirana na čvrstim gorivima, što je za nas relativno nov pravac, koji nije karakterističan za nas, niti za veliki «Gazprom». Ali mi ga razvijamo, jer smo lokalizovani ovde, i naša strategija je da budemo lider na Balkanu, ne izlazeći izvan njegovih okvira. Zato radimo na nizu projekata u oblasti energetike čvrstih goriva. To je ono, što se odnosi na osnovne segmente. Ako pričamo o pomoćnim, onda naftni servisi predstavljaju podršku na visokom savremenom nivou, koji je dovoljan za naše proizvodne projekte, koji se realizuju ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji, Mađarskoj i Bosni. To su, pre svega, bušenje i detaljni remont bušotina, i seizmika. Ako pogledamo petrohemiju – to je maksimalna pomoć Srbiji u tom smislu, da petrohemijska grana u zemlji ne samo preživi u kompleksnim uslovima, kada arapski svet vrši pritisak sa jeftinom petrohemijom, već i da se modernizuje i razvija. Napomenuću da je Republika Srbija većinski akcionar preduzeća HIP-Petrohemija a.d. u Pančevu, dok je NIS – manjinski akcionar. U petrohemiji, mi smo izdvojili tri glavna cilja za nas. Prvi je – u Pančevu se proizvodi propilen, a naš cilj je da se proizvodi još i polipropilen. Zahvaljujući investicijama, ali ne našim, već našeg strateškog partnera. Preko našeg poslovnog menadžmenta, već smo napravili plan poslovne efikasnosti. I sada se nalazimo u promotivnoj fazi pregovora u traženju strateškog partnera. Postoji nekoliko kompanija, koje pretenduju na ovu poziciju. Mi smo ubeđeni, da, s obzirom na integraciju naše glavne rafinerije u Pančevu i petrohemijskog kompleksa, zato što im isporučujemo sirovine, a od njih kupujemo deo proizvoda, možemo uspešno završiti ovaj projekat. Drugo – to je izgradnja i proširenje energetskog kompleksa u Pančevu, koji će održavati energetske potrebe ne samo grada, već i petrohemijskog kompleksa, kao i proizvodnja azotnih đubriva, u čijem akcionarskom kapitalu mi nemamo udela, za razliku od petrohemije. I treći pravac je sirćetna kiselina i metanol, koji se kod nas proizvode u Kikindi, gde smo manjinski akcionari. Tu smo spremni da pomognemo i u smislu poslovne efikasnosti, i već smo nakon 4-godišnjeg zastoja pustili u pogon fabriku u septembru ove godine. I svakako, smanjenjem troškova kroz dodatno električno i termalno generisanje energije. U te svrhe, trenutno razmatramo novi projekat izgradnje velike termoelektrane na području Kikinde za snabdevanje toplotnom i električnom energijom ovog hemijskog kompleksa. Zato u svakom od ovih pet i po pravaca imamo strateške projekte, u koje se usmeravaju investicije. Pri tome, u uslovima niskih cena energetskih fluida, naš program je svakako skromniji, nego što se prvobitno pretpostavljalo. Ali dogovorili smo se, da u naredne tri godine investiramo dodatnu 1 milijardu dolara u razvoj naših baznih pravaca. Da li se energetika čvrstih goriva odnosi na ugalj? – Radi se o dva pravca, u kojima imamo određeni interes, ali ne kao većinski akcionar, već kao kompanija koja razvija električno generisanje. Prvo je ugalj, drugo su uljani škriljci, koji se proizvode iz površinskih kopova, kao recimo, u Estoniji. Uljani škriljci nisu povezani sa naftnim i gasnim škriljcima. Projekat proizvodnje baznih ulja i specijalnih ulja u Srbiji na postojećim lokacijama, o kojima je kompanija NIS govorila pre nekoliko godina, i danas je aktuelan? – Projekat je i dalje aktuelan, ali smo za sada morali da ga odložimo. Glavni razlog za to je što se sa padom cena nafte i gasa promenio odnos cena različitih derivata nafte i gasa. I to je veoma pogoršalo ekonomske pokazatelje projekta izgradnje kapaciteta za proizvodnju baznih ulja. Prisutno je i nekoliko dodatnih razloga. Kada smo započeli realizaciju ovog projekta i već uložili u njega izvesna sredstva, otkrili smo da duboko ispod proizvodne lokacije ima više od 1,3 hiljade ubojitih sredstava, među kojima mogu biti i neeksplodirane bombe iz vremena NATO bombardovanja. A to nije samo značajan dodatni utrošak finansijskih sredstava, već i vremena. Za nas je važna tržišna konjunktura i pripremljen teren. A drugo – kad smo počeli da analiziramo tržište, otkrili smo da se ono dosta izmenilo. I ne samo u smislu cenovnih pretpostavki, nego i znatnog smanjenja potražnje za baznim uljima u uslovima krize. Zato smo doneli odluku da projekat odložimo, ali ne i obustavimo. On ostaje u našem portfelju, ali ne među projektima najvišeg prioriteta.
Prodaja
Koliko se uspešno razvija prometni deo kompanije NIS, ako se uzme u obzir ne samo maloprodaja, već i veleprodaja? – Ako govorimo o prometu, za nas su primarna goriva. Imamo pomoćne proizvode, kao što su mazut ili bitumeni. Trudimo se da pokrijemo lokalne potrebe, a da se pritom skoncentrišemo na visoke tehnologije proizvode. Tako smo u poslednje dve godine plasirali niz jedinstvenih proizvoda na lokalno balkansko tržište. To su visokooktanski benzini i ultramoderno dizel-gorivo. U ovom domenu, na primer, sarađujemo sa nemačkim koncernom BASF – koristimo njihove aditive kako bismo poboljšali kvalitet goriva. Ako govorimo o udelu, prisutan je stalni rast. Ne samo kada je reč o količinama, već i u udelu na tržištu. Redovni rast prisutan je ne samo u Srbiji, gde NIS ima dominantnu poziciju – preko 75% u celini kada je reč o motornim gorivima, već i u susednim zemljama, gde imamo i veleprodaju i maloprodaju.Redovni rast prisutan je ne samo u Srbiji, gde NIS ima dominantnu poziciju – preko 75% u celini kada je reč o motornim gorivima, već i u susednim zemljama, gde imamo i veleprodaju i maloprodajuU okviru veleprodaje vršimo isporuke u sve susedne zemlje, uključujući, pored Bosne, i Rumuniju, Bugarsku, Makedoniju i Hrvatsku. I delimično Mađarsku. A u okviru maloprodaje – u tri zemlje, gde imamo sopstvene benzinske stanice. To su Bosna, Bugarska i Rumunija. U Bosni već prednjačimo po prosečnom obimu prodaje na BS. U Rumuniji i Bugarskoj konstantno povećavamo efikasnost i ove godine smo postigli dobar nivo profita. Za nas je to veoma važno, jer je u uslovima krize podbačaj cene u upstream-u delimično potrebno izbalansirati na račun downstream-a. Sada smo potpuno prešli na dva brenda, a imali smo osam različitih samo u Srbiji. Osvojili smo čitav Balkanski region, gde u premium-segmentu radimo pod brendom «GAZPROM», a u masovnom pod brendom «NIS Petrol». U oba ova segmenta već smo zauzeli lidersku poziciju ne samo u Srbiji, već i u susednim zemljama u kojima razvijamo maloprodaju. U Srbiji se ne tako davno aktivno razmatralo pitanje proizvodnje benzina sa oktanskim brojem 100 od strane NIS. Kakav je to proizvod? – Pristupili smo proizvodnji i visokokvalitetnog benzina i dizela. Struktura potrošnje motornog goriva u Evropi donekle se razlikuje od situacije u Rusiji. Ovde više od 60% potrošnje čini dizel, dok je u Rusiji to benzin. A preostala dva segmenta u Srbiji podeljena su između benzina i gasa. Pritom se udeo benzina stalno smanjuje. Sa aspekta proizvoda visoke tehnologije mi smo dizel unapredili u superdizel, a kad je o benzinu reč prešli smo na 100 oktana, jer ovde udeo navedenih proizvoda stalno raste. Mi smo na ovo tržište već ušli, radimo i aktivno uvećavamo svoj udeo. Koji su za NIS glavni izvozni derivati, ako zanemarimo maloprodaju motornog goriva u susedne balkanske zemlje? – Mi smo za sebe definisali krug logističke dostupnosti za svaki derivat nafte. Svaki od njih pored Srbije ima i svoja lokalna tržišta. Na primer, tečni naftni gas, propan-butan, isporučujemo ne samo u Srbiju, uključujući Kosovo i Metohiju, već i u Bosnu. Plus, sad smo uveli CNG. Benzin isporučujemo u Bosnu, Bugarsku, Rumuniju i Hrvatsku. U zavisnosti od konjunkture, dizel možemo isporučivati u različite zemlje regiona. Ako uzmemo ne motorna goriva, nego, recimo, bitumene, trudimo se da obezbedimo isporuku u sve delove – prodajemo ih i u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori itd. Ako uzmemo avio-gorivo, imamo dva ciljna tržišta – Srbiju i Rumuniju. Različite vrste mazuta imaju nekoliko osnovnih pravaca isporuke. Osim Srbije, veliki potrošač našeg mazuta je i luka Konstanca u Rumuniji, gde snabdevamo jedno od preduzeća-ćerki «Gasprom njefta», koje se bavi bunkerisanjem morskih brodova. Tako da svaki proizvod ima svoju nišu, a mi smo prisutni u čitavom regionu.
Elementi diversifikacije
Šta se očekuje od diversifikacije segmenata poslovanja kompanije NIS? – Cilj naše strategije, koju smo u toku 2009-2010. godine i formalizovali, nije samo diversifikacija, već i balansiranje segmenata poslovanja. Kakva je situacija bila pre toga? Dvadeset godina je padala proizvodnja, smanjivale su se zalihe, uz prekomerni obim prerade, a maloprodaja se nije razvijala. Situacija je bila veoma šarolika i divergentna. Mi smo sada stava da svaki segment treba da bude maksimalno iskoordinisan sa drugim segmentima kako bi se dobio sinergijski efekat. Počeli smo da povećavamo zalihe i proizvodnju, optimizovali smo obim prerade i aktivno širimo maloprodajnu mrežu. To je prvi strateški pravac. Za nas je to element diversifikacije. Dakle, mi ne plivamo nizvodno, već nastojimo da izbalansiramo različite segmente. Drugi element je iskorak u apsolutno novu sferu. To je generacija električne energije. Počeli smo od gasa, od geotermalne energije i energije vetra. A sada razmišljamo o tome da oko 20-25% naše operativne dobiti do 2020. godine treba da bude ostvareno od projekata generacije električne energije. Imamo portfelj odgovarajućih projekata, o kojima sada ne možemo da govorimo, jer su pregovori još u toku. Međutim, mi smo se odlučili za strateški cilj, i ovaj segment je važan aspekt razvoja naše kompanije u celini. Ne samo balans između različitih segmenata, već i uvođenje novih, važnih komponenata. Pritom u svakom od segmenata sarađujemo sa matičnom kompanijom. Recimo, u oblasti gasa to je «Gasprom eksport», u domenu generacije električne energije – «Gasprom energoholding». Naravno, tu je i naša glavna kompanija – «Gasprom njeft», koja upravlja čitavim našim poslovanjem. A saradnja sa svim karikama u lancu daje sinergijski efekat. NIS nabavlja sirovine iz inostranstva, na primer iz Rusije? – Mi imamo tenderske procedure. Kompanija «Gasprom njeft» je jedan od igrača na tržištu, a u toku poslednjih šest godina ona je uvek bila najveći dobavljač sirovina iz Rusije za kompaniju NIS. Osim toga, mi doprinosimo razvoju nama srodnih oblasti kao što je petrohemijski kompleks u Srbiji, o čemu sam već govorio. Posvećujemo veoma mnogo vremena pregovorima, na primer sa «Gazprom energoholdingom» na temu isporuke gasa. Jer, dok različite vrste nafte možemo nabavljati na različitim tržištima, gas se isporučuje gasovodom i njegov sastav se ne može menjati. Zato imamo produktivnu saradnju sa «Gasprom energoholdingom». Ali nismo mi tu glavni saugovarač, već JP «Srbijagas». Mi im samo pomažemo, jer smo zainteresovani za očuvanje i razvoj petrohemijskog kompleksa Srbije.Društveno-ekonomska odgovornost
Šta NIS preduzima u oblasti socijalne podrške i kulturne saradnje na Balkanu? – Što se tiče socijalnih pitanja, mi razumemo svoju ulogu u ekonomiji i životu Balkanskog regiona. NIS je najveća i najprofitabilnija kompanija, tako da ne možemo, a da ne preuzmemo i dodatnu društvenu odgovornost. Mi smo za sebe definisali četiri strateška pravca investicija u ovoj sferi – od mladih i obrazovanja do kulture i sporta. Na primer, u poslednjih godinu dana primili smo u našu kompaniju više od 700 mladih ljudi i na taj način smanjili prosečnu starost zaposlenih sa 49 na 37 godina. Mi vodimo izbalansiranu politiku podrške raznih sportskih klubova u različitim sportovima. Pritom, sve to radimo maksimalno transparentno, pridržavajući se dva kriterijuma. Prvo – poštujemo standarde korporativne društvene odgovornosti, gde u skladu sa međunarodnom praksom stalno povećavamo svoju otvorenost.Od 2009. godine NIS i «Gasprom njeft» su na socijalne projekte projekte u Srbiji ukupno izdvojili oko 45 mil. evraDrugo – značajan deo naših socijalnih investicija, pre svega za lokalne zajednice u regionima, raspoređuje se na otvorenim konkursima, gde sami građani odlučuju koje projekte treba finansirati. To je upravo nešto što smo mi doneli u region sa dolaskom u NIS i dosta dobro sistematizovali. Od 2009. godine NIS i «Gasprom njeft» su na socijalne projekte projekte u Srbiji ukupno izdvojili oko 45 mil. evra. To je naš deo društvene odgovornosti. Zašto, bez obzira na sve to, porezi za NIS u Srbiji stalno rastu?
Svoje učešće u popunjavanju budžeta Srbije smo povećali sa 7% na 15%, a da su pritom osnovne stope ostale iste– Ako govorimo o porezima, to je takođe deo društveno-ekonomske odgovornosti. Mi smo maksimalno transparentni i plaćamo sve što je potrebno. Pomažemo državi u borbi sa «sivom» ili «crnom» ekonomijom, investiramo svoja sopstvena sredstva kako bismo povećali ne samo svoju konkurentnost u odnosu na nepoštene igrače na tržištu, već i ubiranje poreza od strane drugih igrača. Što se tiče dinamike oporezivanja – da, ona zaista raste. Rastu akcize, raste porez na dobit, ukinute su određene olakšice. Ali postoje temeljne stvari o kojima smo se inicijalno dogovorili u okviru Ugovora o kupoprodaji akcija. Na primer, stopa rojaltija, koja ostaje ista. I to je za poštovanje, jer nije reč samo o uzajamnom poštovanju jedne strane prema drugoj i ispunjenju postignutog dogovora, koji su potpisali predsednici Rusije i Srbije, već je to i evropska praksa. Slični sporazumi potpisani su i pri ulasku kompanije MOL u Hrvatsku ili kompanije OMV u Rumuniju. I tamo su za određeni period vremena, koji nije manji od 10 godina ugovoreni uslovi oporezivanja. Stoga i ukupni porezi rastu – podsetiću da smo svoje učešće u popunjavanju budžeta Srbije povećali sa 7% na 15%, a da su pritom osnovne stope ostale iste. Intervju je objavljen u broju 11. korporativnog časopisa „Gasprom“.
