Važno je da ste fokusirani na cilj koji ste sebi zacrtali i da izdržite sva iskušenjana koja nailazite.
Šta je za vas bila zvezda vodilja kroz godine sazrevanja i napredovanja, šta vam je davalo snagu da nastavite i istrajete u svom cilju da postanete najbolji igrač na planeti?
To je pre svega ljubav.Ljubav prema tenisu, kao sportu koji dišem svaki dan, živim i u kome uživam. Kada se bavite nečim što volite, onda je daleko lakše da preskočite sve prepreke koje se pojavljuju na vašem putu. Nije vam teško da trenirate po pet ili šest sati svaki dan, imate strog raspored obaveza i odmora, dok u isto vreme drugari izlaze u grad, idu na koncerte, u klubove. Nije vam teško ni da se odričete drugih stvari, jer znate da ste posvećeni svom cilju, da budete najbolji u tome što radite, a u tome vas podržava porodica i bliski ljudi. Kako krenu uspesi, ta podrška se širi i na druge, sve veći broj ljudi vas bodri, veruje u vas, očekuje ono najbolje iz vas, i onda prosto ni ne želite da usporavate ili skrećete s puta.
Poznati ste po stavu da ništa nije nemoguće i dokaz ste za to.Ipak, u Srbiji se često stiče utisak da ljudi lako odustaju. Kako se motivisati da nastavite da se trudite čak i kad se čini da ništa ne polazi od ruke? Da li ste imali neke trenutke kad ste i sami bili pred odustajanjem?
Neophodno je da verujete u sebe, u ono što radite, važno je da pored sebe imate ljude koji će vas usmeravati na pravi put i davati snagu kada to zatreba, i da se ne osvrćete previše na to šta drugi pričaju i misle. Važno je da ste fokusirani na cilj koji ste sebi zacrtali i da izdržite sva iskušenja na koja nailazite. To, naravno, nije nimalo lako.Pa, evo, u mom slučaju je bilo situacija kada sam bio pred odustajanjem. Tokom 2010. sam pomišljao čak i da napustim tenis. Pitao sam se da li mogu da nadmašim Federera i Nadala, pritisak je bio ogroman, jer sam pored njih dvojice mnogo puta pao. Međutim, znao sam da moram da ih savladam. Srećom, u tome sam i uspeo.
Koliko sam upoznat, NIS je uvek odvajao značajna sredstva za srpski tenis, preko sponzorstva Teniskog saveza Srbije (TSS), i bez vaše pomoći siguran sam da mnogo toga ne bi funkcionisalo.Zahvalni smo i nadamo se da će i druge kompanije ispratiti vaš primer.
Koliko je pobeda Srbije u Dejvis kupu uticala na vaše samopouzdanje i vašu energiju na putu ka broju jedan?
Upravo je ta pobeda i bila svojevrsna prekretnica u mojoj karijeri, koja mi je pomogla da prebrodim tu krizu koju sam pomenuo. Titula iz 2010.godine jedna je od najlepših stvari koje su mi se dogodile od kad se bavim tenisom. Slavili smo pred 20.000 naših navijača tog dana, emocije su bile zaista posebne. Nezaboravne i lepe. Taj trofej mi je mnogo značio, dao mi je neku dodatnu unutrašnju snagu i na krilima tog uspeha krenuo sam u 2011. sezonu i u sve ostalo što se posle dešavalo.
Šta za vas znači igrati tenis za svoju zemlju, čak i kada se nalazite na vrhu svetskih tenisera?
Čast mi je da predstavljam svoju zemlju kroz sport i nosim Srbiju u srcu, što nije kliše, već ima za mene posebno i krajnje iskreno značenje. Posebno ako ste među vodećim teniserima na svetu, jer sam stalno pod monitorima i posmatran mnogo više nego ranije. Upravo se zbog toga trudim da predstavljam svoju zemlju i sebe na najlepši mogući način, onako kako, nažalost, nije bila predstavljena u prošlosti. Srbija je prošla kroz dosta teških ekonomskih, političkih, pa i sportskih trenutaka. Zato je obaveza svakog sportiste da je predstavi u najboljem svetlu, da pokaže ljudima u svetu kako kroz sport može da se utiče na individualce, na pozitivnu promenu u svakom smislu i da nije sve tako crno kako se govori u stranim medijima.
U kojoj meri ste uticali na vrhunske tenisere da se okrenu svojoj zemlji i zaigraju za reprezentaciju? Da li smatrate da ste doprineli podizanju nivoa kvaliteta Dejvis kupa?
Svako od mojih kolega samostalno donosi odluke koje su najbolje za njegovu profesionalnu karijeru, pa samim tim i za to kada će zaigrati Dejvis kup. Ipak, sve ih odlično poznajem, to su moji prijatelji i moram istaći da su to redom fantastični momci, vrhunski profesionalci, ali i patriote. Reč je o ljudima kojima je veoma stalo da obraduju naciju i igraju za Srbiju kad god su u prilici, baš kao što je slučaj i sa mnom. Takvim smo odnosom svakako dali svoj doprinos u stvaranju snažnog tima, i u jačanju kvaliteta Dejvis kupa, kako ste sugerisali.
NIS godinama podržava Teniski savez Srbije, bio je uz naše tenisere kada ste osvojili “Salataru”. Koliko je važno da velike, društveno odgovorne kompanije podrže sport u Srbiji kojoj decenijama nedostaje finansijska podrška razvoju sporta?
Koliko sam upoznat, NIS je uvek odvajao značajna sredstva za srpski tenis, preko sponzorstva Teniskog saveza Srbije (TSS), i bez vaše pomoći siguran sam da mnogo toga ne bi funkcionisalo. Zato, jedno veliko hvala za to, a nadam se da će i druge kompanije ispratiti vaš primer i pružiti podršku u meri u kojoj mogu to da učine. Ulaganje u sport je sigurna investicija u zdravlje nacije, u decu, u pozitivne primere koji svima mogu da donesu benefit.
Šta bi po vama Država trebalo strateški da uradi, po pitanju ulaganja u sport i razvoj mladih u Srbiji?
Tokom 2010. sam pomišljao čak i da napustim tenis. Pitao sam se da li mogu da nadmašim Federera i Nadala, pritisak je bio ogroman, jer sam pored njih dvojice mnogo puta pao. Međutim, znao sam da moram da ih savladam. Srećom, u tome sam i uspeo.
Konkretno, kada je reč o tenisu, voleo bih da postoji nacionalni teniski centar i sistem iz kog bi se rađali novi talenti i igrači. To je osnova svega, kako bismo ostvarili uspeh na duže staze. Na žalost, još nemamo NTC, a kada ga budemo stvorili, nadam se u bliskoj budućnosti, moći ćemo da obezbedimo uslove svim mladim talentima da imaju svoj dom, bazu, centar u kom treniraju, gde se odmaraju, druže. Sećam se kada sam imao 12, 13 godina, bio je rat u Srbiji, i na žalost, tenis nije bio toliko popularan. Morao sam da odem u Nemačku, na akademiju kod Nikole Pilića. Sećam se koliko mi je taj osećaj pripadnosti jednom kolektivnom odrastanju pomogao kasnije u karijeri. To nam fali, kolektiv u individualnom sportu. Roditelji ne mogu doveka da iznose na svojim plećima karijere svoje dece, kao do sada. To nije ključ za uspeh. Mora da se stvori sistem koji bi funkcionisao.
Tenis je individualni sport. Međutim, poznato je da imate jak tim ljudi oko sebe koji dugo godina radi sa vama i sa kojima ste, kao i sa svojom porodicom, veoma povezani. Koliko je za vas važan timski rad i u kojoj meri snažan tim i podrška najbližih članova porodice može da doprinese uspehu jednog tenisera?
Imao sam veliku sreću da su uz mene ljudi koji mi žele sve najbolje, koji su iskreni i do kojih mi je stalo. Oni mi pomažu da ostanem na pravom putu i podržavaju me u onome što radim. To je danas retkost jer mnogi pokušavaju da usmere energiju ka svom putu, a moji prijatelji su okrenuti meni. Zato sav uspeh koji sam ostvario i koji ostvarujem, nije samo moj lični uspeh, već je u velikoj meri i njihov.
Koliko su velika rivalstva u tenisu? Da li vam je lakša komunikacija s mlađim ili starijim rivalima?
Rivalstva su zaista velika, ali se svi međusobno izuzetno poštujemo i imamo jako korektan odnos van terena. Ne dozvoljavamo da taj takmičarski naboj utiče na naše privatne odnose, što nekad nije lako očuvati. Mi, uslovno rečeno stariji, godinama se već suočavamo s tim, navikli smo na sve što nosi život profesionalnog tenisera, i trudimo se da mlađim generacijama prenosemo deo tog iskustva kako bi im bilo lakše. Meni je lično podjednako laka komunikacija i sa Federerom i Nadalom, i sa Brajanima, i sa Dimitrovim, Nišikorijem i drugima. Iskrenost je osnova svakog dobrog i normalnog odnosa, baš kao i međusobno uvažavanje.
Da li ćete i posle aktivne karijere ostati u tenisu?
Sebe vidim u tome da budem uključen u razvoj srpskog tenisa. Ne znam koja će mi biti zvanična uloga, ali trudiću se da pomažem mladima, još više nego što sada činim. Naime, iako imam mnogo obaveza tokom sezone, uvek nađem vremena za trening s nekim od naših talenata, za razgovor, za razmenu mišljenja. Posle karijere bih tome mogao ozbiljnije da se posvetim.
Puno putujete. Koja mesta najviše volite da posetite i koja su vaša omiljena mesta u Srbiji?
Nažalost, nemam mnogo slobodnog vremena tokom godine, ali kada god mogu volim da dođem u Srbiju i uživam u lepotama naše zemlje. Nemam šta da krijem, pored Beograda, najviše mi prija da sam na Kopaoniku. Za ovu planinu me veže mnogo prijatnih uspomena, priroda je fantastična, bez obzira na to da li je leto ili zima. Trudim se da otkrivam lepote i drugih mesta, a takvih ima zaista mnogo u svim delovima Srbije. Svaki put vidim i upoznam nešto novo, neki novi kraj, mesto, što me raduje.
Za vrhunske sportiste je veoma važan način ishrane.Na koji način se hranite, da li imate savete nutricioniste i koja su vaša omiljena jela?
Volim pastu i jedem je gotovo na dnevnoj bazi, naravno uz poštovanje glutenske dijete. Ujutru popijem pirinčano mleko, generalno unosim dosta pirinča, jedem belu ribu i piletinu. To je hrana koju moram da jedem, ali imam sreću da to i volim. Moja mama pravi najbolje palačinke na svetu i često sanjam o njima.
Šta poručujete mladim sportistima, koji je najbolji recept za uspeh?
Često me pitaju o receptu i tajni za uspeh, ali istina je da nema tu neke posebne priče. Mladi sportisti bi trebalo da stvari sačuvaju jednostavnim, bez komplikovanja, opterećivanja.Takođe, treba dosta toga da se poklopi. Presudan je proces odrastanja, sticanje iskustava, razumevanje onoga šta treba da radite na terenu i van njega, da saznate što više možete o tom sportu, da skupite umeće i znanje kako biste bili što bolji. Samopouzdanje i samouverenost je isto tako važna, ali osnova svakog uspeha dolazi iz karaktera. Bitno je psihološki biti čvrst, i uvek želeti da napreduješ, da budeš najbolji.
Ovaj intervju je objavljen u 3. broju korporativnog časopisa Energize.
