«Kako na pravi način potrošiti tri milijarde evra» Kakvi su rezultati rada Kompanije za 2011. godinu? Koji faktori su uticali na rezultat, da li ima nekih novih trendova, da li su se promenili postojeći? Kakvi su kvantitativni pokazatelji proizvodnje, prerade, prometa (maloprodaje i veleprodaje)? Kakva je Vaša prognoza kursa dinara u 2012. godini, kakvu dinamiku očekujete u tom segmentu? Rezultati rada Kompanije u 2011. godini su, rekao bih, zaista impresivni. Prosudite sami – neto dobit je prema godišnjim rezultatima 40,6 milijardi dinara, što je gotovo tri puta više nego pre godinu dana. Uspeli smo da za 62% povećamo pokazatelj EBITDA Kompanije, i on sada iznosi 52,4 milijarde dinara, gotovo za trećinu je smanjeno kreditno opterećenje Kompanije. Zato, slobodno mogu da kažem da sam u celini zadovoljan radom NIS-a u prethodnoj godini. Naravno, makroekonomski faktori su u velikoj meri uticali na naše poslovanje, i taj uticaj nije uvek bio pozitivan, ali ni preloman. Negativni efekat po nas imali su pre svega pad kupovne moći stanovništva i fluktuacija cena nafte. Ako govorimo o stanju dinara tokom 2011. godine, trebalo bi reći da je inflacija bila prilično ozbiljna – više od 7%, međutim finansijskim institucijama Srbije pošlo je za rukom da održe kurs dinara u odnosu na evro v stabilnom dijapazonu. Nadam se da će u 2012. godini Narodna banka Srbije imati snage da ostvari postavljeni zadatak – da zadrži inflaciju u okvirima do 4% (+-1,5%) – za nas je stabilnost nacionalne valute jedan od ključnih elemenata biznis-planiranja. Glavni faktor koji nam je omogućio da dobijemo status najuspešnije kompanije u Srbiji - smo mi sami. U 2011. godini NIS je naučio da pobeđuje – uspeli smo da očuvamo pozitivan trend u finansijskim rezultatima, povećali smo efikasnost sopstvenog rada, naučili smo da se nosimo sa konkurencijom i da se odupremo krizi u privredi. Želim da istaknem da je sve to postalo moguće zahvaljujući multietničkom, multikulturalnom timu profesionalaca koji sada rade u našoj Kompaniji. Uzgred, želeo bih da istaknem jedan interesantan trend – tokom 2011. godine ruski menadžeri su postepeno prenosili svoja ovlašćenja u oblasti donošenja strateških odluka za Kompaniju u ruke srpskih kolega, i, kao što vidimo prema rezultatima godine, ovo iskustvo se pokazalo veoma uspešnim. Sada više ne možemo reći da su predstavnici ruskog akcionara dominantni u kolektivu ili su neka zasebna celina – potpuno su se uklopili u multinacionalnu sredinu i postali jedan od njenih elemenata. 2011. godina je donela efikasan povratni rezultat od ulaganja u istraživanje i razvoj – količina proizvedene nafte i gasa je porasla za 24% i prema rezultatima godine to je više od 1,5 miliona tona uslovne nafte. Nemamo nameru da se na tome zaustavimo –2012. godine u aktivnu fazu ulazi realizacija ambicioznih planova regionalne ekspanzije ove oblasti poslovanja u Bosni, Rumuniji i Mađarskoj, što će se, siguran sam, pozitivno odraziti na rezultate rada Kompanije već u najskorijoj budućnosti. Tokom 2011. godine realizovane su ključne faze programa modernizacije Rafinerije Pančevo. Imali smo dva zastoja u Rafineriji zbog remontnih radova. Razumljivo je da su te aktivnosti uticale na obime prerade – u poređenju sa 2010. godinom on je manji za 17%. Sve to je isključivo tehničke prirode, i srpsko tržište goriva to nije ni primetilo – radi sigurnosti koristili smo eksportne kanale za isporuku derivata. Složeni ekonomski uslovi u kojima posluje Kompanija uticali su na rezultat rada prometne mreže NIS-a – prodaja je manja za 7%. Razlog je, mislim, sasvim očigledan – kriza u ekonomiji (pri tome, ne samo u Srbiji) dovela je do pada kupovne moći stanovništva i sužavanja tržišta goriva, što je zabeleženo ne samo u Srbiji, nego praktično i u svim susednim zemljama. Akcizna politika je dodatno negativno uticala, stope davanja za benzin i dizel-gorivo u 2011. su više puta povećavane, što takođe nije stimulisalo potrošnju goriva. Ipak, moram da kažem da smo mi, bez obzira na opšti pad obima prodaje na nacionalnom tržištu goriva, očuvali naš udeo, što govori o formiranju stabilnog jezgra lojalnih potrošača proizvoda NIS-a među stanovnicima Srbije. U celini gledano, govoreći o rezultatima 2011. godine, želeo bih da istaknem da je prema većini pokazatelja biznis-plan Kompanije premašen, i NIS se praktično po svim parametrima tesno približio liderima regionalnog gorivno-energetskog kompleksa. Koji obim investicija je realizovan u 2011. godini? Kakva je vaša prognoza ovog pokazatelja za 2012. godinu? Partneri, obimi, rokovi realizacije? Veoma je važno imati u vidu da je tokom tri godine, koliko je prošlo od momenta predaje NIS-a pod kontrolu Gasprom njefti, realizacija investicionog programa bila za nas prioritet broj jedan. Dovoljno je reći da je vrednost direktnih i indirektnih investicija u razvoj NIS-a od 2009. godine - 1,5 milijarda evra, a u sledećih 3 godine planiramo da uložimo još toliko. Ukupni obim investicija u osnovnu delatnost NIS-a u 2011. godini iznosio je 34,4 milijarde dinara (75% više nego investicioni program 2010. godine). Najveći deo novca – oko 23 milijarde dinara – utrošen je na razvoj prerađivačkih kapaciteta Kompanije, uglavnom u okviru projekta modernizacije Rafinerije Pančevo. Još 7 milijardi je otišlo na projekte iz oblasti istraživanja i proizvodnje ugljovodonika, a 3,4 milijarde dinara na rekonstrukciju benzinskih stanica i izgradnju novih BS, kao i na formiranje maloprodajne mreže u regionu. Pri tome treba imati u vidu da naše investicije imaju dobro promišljen, dugoročni karakter – mi ulažemo novac ne zbog trenutne koristi, nego radi postizanja ciljeva koji su nam postavljeni strategijom razvoja NIS-a do 2020. godine. Ako govorimo o prioritetnim pravcima investiranja, oni ostaju nepromenjeni – proširenje maloprodajne mreže, uključujući i regionalnu ekspanziju, modernizacija proizvodnih kapaciteta, razvoj Bloka « Istraživanje i proizvodnja», promocija novih pravaca biznisa kao što su elektroenergetika i petrohemijska industrija. Želeo bih da skrenem posebnu pažnju na investicije u ekologiju – u periodu do 2015. godine planiramo da u ovoj oblasti utrošimo najmanje 400 miliona evra, što je 6,5 puta više od naših obaveza po kupoprodajnom ugovoru. Ako bismo hteli da rezimiramo – nadam se da ćemo do 2015. godine postati reprezentativan primer za konkurente - kako pravilno i efikasno utrošiti 3 milijarde evra. Da li razmatrate mogućnost razvoja elektroenergetike, koja sredstva će biti izdvojena za to i koji su rokovi realizacije investicija? Da li se planira ulaganje u gasne elektro-stanice ili neke druge pravce i objekte? Energetika će postati jedan od prioritetnih investicionih pravaca u 2012. godini. Razvoj ovog segmenta je neophodan za transformaciju NIS-a iz naftne kompanije u istinski energetski holding. U ovom segmentu nas praktično interesuje sve: od hidroenergetike do projekata za iskorišćenje bio-goriva i energije vetra i termalnih voda. U celini, u razvoj ove oblasti, pre svega gasne i alternativne energetike - tokom 2012. godine NIS, zajedno sa svojim strateškim partnerima, namerava da investira minimum 35 miliona evra. Ako govorimo o našim daljim planovima, obim ulaganja u ovaj sektor (koji mi smatramo izuzetno perspektivnim) meriće se stotinama miliona evra. Želeo bih da se posebno osvrnem na energiju iz škriljaca – to je pravac za koji smo mi posebno zainteresovani, i u Kompaniji je već formiran odgovarajući organizacioni deo, tako da ćemo u najskorijoj budućnosti ozbiljno početi da se bavimo projektima iz ove oblasti. Dinamika modernizacije rafinerija Kompanije – šta je urađeno, koliko novca je utrošeno, koliko je ostalo do završetka radova? Modernizacija Rafinerije Pančevo odvija se potpuno u skladu sa ranije definisanim rokovima. Planiramo da kompletnu izgradnju i montažne radove završimo već u avgustu 2012. godine, a nakon toga će se 2-3 meseca raditi na podešavanju i puštanju u rad. Krajem IV kvartala u preduzeću će raditi svi kapaciteti. Naravno, ovaj plan zahteva od nas maksimalnu predanost poslu u svakom pogledu, i naši zaposleni koji rade u Pančevu to odlično znaju. Dovoljno je reći da svih 1600 ljudi koji su angažovani na izgradnji postrojenja MHCDHT, ne prekidaju rad čak ni u sadašnjim ekstremnim vremenskim uslovima, kada je zbog niskih temperatura i snega u zemlji proglašena vanredna situacija. Najvažniji orijentir koji je potvrdio da je projekt modernizacije Rafinerije Pančevo ušao u finalnu fazu jeste puštanje u rad centralne komandne sale, kome su prisustvovali prvi čovek grupacije «Gasprom» Aleksej Miler i predsednik Srbije Boris Tadić. Objasniću u čemu je značaj puštanja u rad komandne sale: ona je vodeći element u novom sistemu integrisanog upravljanja procesom prerade nafte koji implementiramo u objedinjenim proizvodnim kapacitetima Rafinerije Pančevo i Rafinerije Novi Sad, i upravo će njena primena postati jedan od instrumenata za povećanje efikasnosti rada ove proizvodne oblasti. Do sada smo investirali 466 miliona evra koje je kompanija Gasprom njeft izdvojila za modernizaciju rafinerija, i možemo reći da je najveći deo radova na izgradnji postrojenja MHCDHT i neophodnih infrastrukturnih rafinerijskih objekata završen; do kraja godine na regionalnom tržištu će se pojaviti gorivo u skladu sa standardom «evro-5», proizvedeno u Srbiji. No, ciklus modernizacije se na tome neće završiti. Već 2012. godine imamo nameru da započnemo prvu fazu modernizacije HIP Petrohemije, čijih 33,6% akcija su u vlasništvu NIS-a. Finalni cilj ovog projekta jeste duboka integracija prerade i petrohemijske proizvodnje, koja će omogućiti da i naša rafinerija i Petrohemija smanje troškove. Što se tiče Rafinerije Novi Sad, naša je namera da ona postane centar za proizvodnju kvalitetnih maziva i baznih ulja, koji će imati tražnju na evropskom tržištu. Trend rasta obima prodaje našeg proizvodnog programa ulja govori o tome da je cilj sasvim realan. Kako komentarišete činjenicu da je kompanija Wood&Co nedavno uključila NIS u grupu kompanija za čije akcije ona daje preporuke? Podsetićemo da je 2. februara Wood&Co dala prognozu od 972 dinara za akciju NIS-a početkom 2013. godine, što je dovelo do rasta vrednosti akcija za 8%. Da li planirate da izađete još na neku berzu, osim Beogradske? Svakako da to ocenjujemo veoma pozitivno. Mislim da je korak kompanije Wood&Co odraz poverenja investitora, koji je NIS uspeo da zadobije od momenta izlaska Kompanije na berzu. Radu sa manjinskim akcionarima, uključujući i fizička lica, mi posvećujemo veliku pažnju – imamo posebnu kancelariju koja pruža konsultacije, redovno održavamo prezentacije na kojima izlažemo rezultate i planove rada, zastupamo aktivnu poziciju. Berzanska javnost ocenjuje pozitivno naše napore – 2011. godina NIS je proglašen za najbolju kompaniju u nominaciji «Rad sa investitorima», što samo po sebi govori o tome kakav smo imidž uspeli da izgradimo. Izlazak na inostrane berze je za nas, nesumnjivo, veoma interesantan. Objasniću: mi u NIS-u smo pristalice filosofije «konstantnog stremljenja ka savršenstvu», i u tom smislu ovaj korak je za nas veoma ozbiljan profesionalni izazov, koji smo spremni da prihvatimo. U tehničkom smislu, mi smo u velikoj meri spremni za ovu fazu – kod nas funkcioniše uhodan sistem komunikacije sa investitorima, primenjuje se finansijsko izveštavanje koje odgovara svim svetskim normama, ali odluku o tome moraju doneti akcionari kompanije. Recite nam nešto više o projektima proizvodnje ugljovodonika u Bosni, Rumuniji i Mađarskoj. Regionalni projekti bloka «Istraživanje i proizvodnja» veoma su važni za NIS s tačke gledišta diversifikacije izvora sirove nafte i stalnog rasta potvrđenih rezervi. Ključni element strategije NIS-a u ovom pitanju je traženje strateških partnera u zemljama koje su za nas interesantne s te tačke gledišta. Sada radimo u Bosni i Hercegovini (u okviru ZP «Jadran-naftagas», osnovanog sa kompanijom «NeftegazInkor», kćerka-firmom ruske kompanije «Zarubežnjeft») – tamo se već radi na pripremi za bušenje istražnih bušotina, i računamo da ćemo već tokom 2013. imati prve količine nafte. Još jedan važan pravac u oblasti proizvodnje jeste Rumunija, gde sarađujemo sa kanadskom kompanijom East West Petroleum. Sada radimo na izradi ugovora o licenci, nadam se da nedavna ostavka vlade Rumunije neće zahtevati veće izmene naših planova u toj zemlji. Pri tome, planovi su nam ozbiljni – 2012. godine želimo da izbušimo najmanje dve istražne bušotine, kako bismo započeli proizvodnju već krajem tekuće godine. Podvlačim, to uopšte nije sve, sada vodimo pregovore sa još niz potencijalnih partnera za projekte na teritoriji Rumunije. U Mađarskoj radimo sa RAG Hungary Kft, «kćerkom» austrijske kompanije Rohöl-Aufsuchungs Aktiengesellschaft. Već smo počeli realizaciju ovog projekta – istražno bušenje na ležištu „Kiškunhalas“, u južnom delu Mađarske započeto je 31.1. 2012, i već 2013. godine očekujemo početak komercijalne proizvodnje ugljovodonika na ovom nalazištu. Kao i kod Rumunije, nećemo se ograničavati na jednog partnera – nadam se da ćemo već u martu-aprilu moći da vas obavestimo o formiranju još jednog sličnog konzorcijuma, ovoga puta za proizvodnju prirodnog gasa. Sada vodimo pregovore po ovom projektu sa potencijalnim partnerom - međunarodnom kompanijom Falcon Oil & Gas Ltd, koja je dobila prava na geološko-istražne radove u jednom od blokova na teritoriji Mađarske. Ako se sve bude odvijalo kao što je planiramo, prve količine gasa će biti proizvedene već krajem 2012. godine. Kakvi su planovi vezano za razvoj maloprodajne mreže u Srbiji i susednim zemljama? U 2012. godini planiramo da nastavimo sa realizacijom strategije modernizacije naše maloprodajne mreže na teritoriji Srbije – nameravamo da uradimo rekonstrukciju oko 100 postojećih BS, da izgradimo nove benzinske stanice. Početkom 2012. godine zvanično smo predstavili osavremenjeni brend «NIS Petrol», pod kojim ćemo razvijati masovni prodajni segment. Jasno je da modernizacija BS podrazumeva ne samo zamenu natpisa – želimo da damo principijelno nov kvalitet uslugama koje pružamo, želimo da naše stanice postanu mesta na koja će ljudi dolaziti ne samo da bi natočili gorivo. U 2012. godini za nas je veoma važno da sigurnim korakom izađemo na maloprodajna tržišta susednih zemalja. Naši prioriteti su Rumunija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, gde već imamo zavisna preduzeća i određeni broj stanica. Do kraja 2012. godine treba da formiramo efikasnu mrežu od nekoliko desetina BS van granica Srbije – i upravo preko nje planiramo da prodajemo dodatne količine goriva, koje ćemo imati nakon puštanja u rad modernizovane Rafinerije Pančevo. Sasvim je razumljivo da se bez logističke podrške ne može govoriti o efikasnom radu, zato će još jedan od naših ciljeva biti akvizicija iili izgradnja objekata logističke infrastrukture – instalacija, skladišta itd. Međutim, naši planovi, kako u Srbiji tako i u regionu, ne ograničavaju se samo na mrežu BS. Nameravamo da aktivno razvijamo paralelne nove biznis-pravce – snabdevanje plovnih objekata gorivom, prodaju bitumena. Poseban deo čine naši planovi za maziva: 2011. godine pošlo nam je za rukom da napravimo značajnu rezervu za budućnost: udeo NIS-a na tržištu ulja porastao je 2 puta, uspešno smo izašli na regionalna tržišta, sada se bavimo proizvodnjom rafinata, uz dalju usmerenost ka proizvodnji baznih ulja. Da li se planira isplata dividendi prema rezultatima za 2011. godinu? Ovo pitanje je u kompetenciji akcionara Kompanije, odluku će doneti oni. Ja, sa svoje strane podsećam na to da Kompanija ima ozbiljan obim nepokrivenih gubitaka iz prethodnih godina, koje treba pokriti.
