Arhiva vesti
U 2013. godini NIS će pokazati da je ozbiljan učesnik na balkanskom tržištu – takav zadatak je menadžmentu kompanije postavio njen većinski akcionar «Gasprom njeft». Prvi čovek ruskog naftnog giganta Aleksandar Djukov u ekskluzivnom intervjuu za «Politiku» odgovorio je na pitanja o tome kakva će u bliskoj budućnosti postati srpska «ćerka» «Gasprom njefta», o problemu rudne rente i o razvoju novih pravaca poslovanja u NIS-u. Šta za Srbiju i njene građane znači puštanje u rad modernizovane rafinerije Pančevo? Kako će se to odraziti na planove NIS vezane za regionalno liderstvo? Kakvi su generalno prioriteti kompanije u periodu do 2015. godine? Završetak projekta modernizacije Rafinerije Pančevo je veliki i očekivani uspeh našeg rusko-srpskog projekta. Podsetiću da je u razvoj prerade NIS uloženo preko 500 miliona evra, kao što je i bilo predviđeno međudržavnim sporazumom o saradnji u naftno-gasnoj oblasti. Posebno ću naglasiti da je, s tehničke tačke gledišta prilično složen projekat, realizovan u zadatom roku. Ovo iskustvo će nam biti od koristi – mogu da vam kažem da će modernizacija Rafinerije Pančevo biti nastavljena. Za građane Srbije otvaranje najsavremenije rafinerije u regionu u prvom redu predstavlja garanciju kontinuiranog snabdevanja tržišta naftnih derivata u zemlji visokokvalitetenim gorivom standarda «evro-5». Osim toga, to znači i smanjenje zavisnosti od uvoza naftnih derivata. Za NIS, kao srpsku kompaniju, to je mogućnost da izađe na tržišta susednih zemalja. Pri tom će Srbija moći da poveća obim izvoznih isporuka i da poboljša pokazatelje spoljnotrgovinske razmene. Početak proizvodnje visokokvalitetenog goriva evropskog kvaliteta odraziće se na planove NIS-a vezane za rad u regionu i promeniće njegovu ulogu na tržištu jugoistočne Evrope. Tokom 2012. godine kompanija je, uz podršku većinskog akcionara, realizovala strategiju formiranja maloprodajne mreže u nizu susednih zemalja – to je i kupovina BS i objekata veleprodajne trgovine, i stvaranje logističke infrastrukture. Ali zahvaljujući samo maloprodaji, ma koliko bila kvalitetena, prilično je teško postati regionalni lider. Zato će se paralelno s maloprodajom u regionu razvijati proizvodni projekti. U 2013. ćemo dobiti rezultate geoloških istraživanja na projektima u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj. Još jedan važan pravac poslovanja NIS u srednjoročnoj perspektivi za nas je razvoj novih segmenata poslovanja. U ovom trenutku ima ih tri – to su konvencionalna i alternativna energetika, petrohemija, gde NIS već sarađuje s državnom kompanijom «Petrohemija», i proizvodnja baznih ulja, zbog čega se u ovom trenutku razrađuje projekat prilagođavanja kapaciteta Rafinerije u Novom Sadu. Rad u ovim segmentima neće biti ograničen na teritoriju Srbije – naš prioritet je širenje prisustva NIS u regionu. Kako «Gasprom njeft» ocenjuje efikasnost rada NIS, kakav je odnos sredstava koje je u razvoj NIS- uložio njegov akcionar, i sopstvenih sredstava kompanije? Rezultati rada NIS za 2010-2011, kao i nedavno objavljeni rezultati za devet meseci 2012, govore o tome da je NIS organizacija koji efikasno funkcioniše. Činjenica da kompanija iz godine u godinu povećava uplate u budžet Srbije govori ne samo o njenom značaju za privredu zemlje, već i o tome koliko produktivno ona radi. Za nekoliko godina NIS se iz nacionalne naftne kompanije pretvorio u savremeni energetski holding s međunarodnim timom menadžera. Siguran sam da je to jedna od glavnih karakteristika koje omogućavaju kompaniji da pretenduje na ulogu lidera u regionu. Podsetiću da je od 2009. godine u razvoj NIS-a investirano preko 1.5 milijardi evra. «Gasprom njeft» je, kao većinski akcionar, pored kupovine akcija kompanije u skladu s kupoprodajnim ugovorom, investirao u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta kompanije preko 540 miliona evra. Ostatak sredstava NIS je uložio samostalno – reč je pre svega o ulaganjima u proizvodnju i razvoj mreže BS. Mi ne nameravamo da usporavamo tempo investicione aktivnosti – u srednjoročnoj perspektivi, uključujući u projekte koje sam prethodno pomenuo, planirano je dodatno ulaganje od najmanje 1,5 milijarde evra. Postoje dva ozbiljna pitanja vezana za odnose akcionara kompanije – reč je o isplati dividendi na osnovu godišnjih rezultata i problemu rudne rente, koju vlada Srbije namerava da poveća od 2013. Kakvo je vaše mišljenje o tim pitanjima? Pitanje dividendi se stalno pojavljuje u komunikaciji akcionara. Do sada se, u skladu sa zakonima Srbije, prihod kompanije usmeravao na pokrivanje gubitaka iz ranijih godina, a faktički, po zajedničkom dogovoru sa srpskim partnerima – u razvoj kompanije i strateške investicione projekte. Razvoj NIS je predmet konstruktivnih konsultacija – to je zajednički interes akcionara kompanije. Uveravam vas da će na osnovu rezultata 2012. godine isplate biti obavljene, jer to predviđa politika u oblasti dividendi, koju je usvojio Upravni odbor NIS. Pitanje rudne rente regulisano je međudržavnim sporazumom koji su potpisale vlade RF i Srbije. U njemu stoji da poreski režim za NIS ne može da se menja sve dok sredstva koja su investirana u modernizaciju Rafinerije Pančevo ne budu vraćena. Ipak, mi smo svakako spremni da saslušamo naše srpske partnere i da se potrudimo da nađemo varijantu koja bi odgovarala svima i ne bi usporila razvoj kompanije.
