Arhiva vesti
Povećavaćemo obim ulaganja jer kada su sva organizaciona pitanja sređena, kompanija raste ulaganjem u obrazovanje. Fokusirani smo na mlade ljude koji dolaze u NIS, što znači saradnju sa univerzitetima, ulažemo puno u njihovo dovođenje, ali ne zanemarujemo ni obrazovanje postojećih kadrova ili on job training. Samo u prošloj godini je kroz proces obuke prošlo gotovo 1.300 zaposlenih - kaže Dmitrij Fomenko, zamenik generalnog direktora NIS-a i direktor Funkcije za organizaciona pitanja Šta sadrže programi zapošljavanja u NIS-u? Program obrazovanja je podeljen u dva dela. Obavezno - diplome, sertifikati, licence. Tako, električar mora da ima diplomu, ali i sertifikate koje obnavlja u određenom periodu, to radi svaka ozbiljna kompanija. A obrazovanje za razvoj možemo podeliti na tehničko i menadžersko. Sada mnogo više radimo na menadžerskom, ulažemo velika sredstva, više nego u tehničko. Razlog je to što često imamo dobre inženjere, ali bez menadžerskog znanja, a to nije dovoljno za rad u kompaniji. Ukoliko inženjer, osim tehničkog, ima i menadžersko znanje i iskustvo, to je prava stvar. Tu spadaju kondicione navike, lideršip, organizacione sposobnosti... Ako želite da napreduje morate imati menadžersko znanje, ono se traži na višim pozicijama u NIS-u. Šta donose promene u ovom sektoru? U biznisu istraživanja i proizvodnje nafte je pre 20 godina bilo potrebno samo 17 odsto ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem, sada 40, a pretpostavka konsultanata je da će 2020. Procenat biti 60 odsto. To se odnosi na sve velike kompanije koje žele da budu u vrhu. Nemam podatke za rafinerije, ali i tamo su potrebni sve obrazovaniji kadrovi. Poredeći rafinerije u Rusiji i ovde, mladi sa završenim fakultetom u Srbiji ne počinju da rade u rafineriji kao obični radnici, a u Rusiji je to normalno. Šta još planirate? Započeli smo veliki projekat obrazovanja u oblasti istraživanja i proizvodnje, segmenta koji predstavlja motor našeg razvoja. Pregovaramo sa Univerzitetom Heriot Vat u Škotskoj, jednim od najboljih, kako bi naši geolozi pohađali MBA programe. Dogovorili smo sa Gazprom njeftom da uzmu na obuku naše ljude, šest je već otišlo, a za još četiri pregovaramo. Preuzeće još tri mlada geologa, a uskoro i još 20. Bitno je da ljudi iz NIS-a rade u inostranstvu, kako bi proširili vidike, shvatili kako rade druge kompanije jer nisu imali priliku za to. Ako želimo da postavimo kompaniju na svetski nivo moramo da imamo ljude sa širokim pogledima. Zaposleni moraju da se osećaju kao deo velike kompanije, ne smeju da budu pod staklenim zvonom. Sa širenjem kompanije u regionu, biće otvoreni i programi rotacije među ćerkama kompanijama u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, BiH. Programi obrazovanje će se ostvarivati u Srbiji i inostranstvu? Da. To nije jedan program, već veliki projekat koji se sastoji iz mnogo malih projekata. Najviše smo okrenuti sektoru istraživanja i proizvodnje nafte i gasa jer je to pokretač razvoja svih kompanija s obzirom na sadašnje cene. Paralelno, pravimo veliki trening centar za maloprodaju, koja dobro funkcioniše kada su ljudi istrenirani u pogledu poštovanja standarda. Stalno će prolaziti iste kurseve i obnavljati znanje. Do kraja godine imaćemo dva takva centra - jedan na severu, a drugi na jugu Srbije. U rafineriji imamo program za obuku radnika za specijalističke poslove, kako bi mogli bez problema da prelaze sa jednog na drugo postrojenje. Pregovaramo i sa Tehničkom školom u Zrenjaninu kako bi je koristili za kratkoročne kurseve za prekvalifikaciju radnika. Puno projekata je sada ili u fazi pregovora ili na početku. Zahvaljujući saradnji sa Centrom za mlade talente imamo pristup bazi najboljih studenata u Srbiji, želimo da u NIS dolaze najtalentovaniji, otvaramo im vrata Gasprom njefta i Gasproma. Kakva je saradnja sa univerzitetima? Puno trošimo na one koji će tek doći u kompaniju. Nažalost, a to je problem države, popularnost tehničkih smerova je mala. Srbija pravi puno ekonomista, pravnika, hotelijera, a našoj kompaniji su potrebni inženjeri. Puno talentovane dece dolazi na društvene fakultete, ali je pitanje koliko su takvi kadrovi potrebni Srbiji. Imamo manjak dobrih geologa i spremni smo da zaposlimo još više njih. Sponzori smo olimpijade za matematiku, fiziku i ruski jezik jer želimo da usmerimo dobre đake na Rudarsko-geološki, Matematički, Mašinski, Elektrotehnički fakultet, i da im poručimo da će za dobre studente uvek biti posla u NIS-u, što otvara vrata za rad u regionu, inostranstvu i dalje napredovanje. Iduće godine podržaćemo i olimpijadu iz hemije. Srbi su navikli da rade u inostranstvu, ali mi planiramo da ih šaljemo tamo, ali i da ih vraćamo, da plaćaju porez u Srbiji. Posebno obraćate pažnju na programe Rudarsko-geološkog fakulteta. Fakultet ima dobre planove, ali uopštene, nama su potrebna specijalistička znanja. Zato razgovaramo sa državom, Univerzitetom, Fakultetom, da uvedemo nekoliko programa koji se predaju na Univerzitetu Gupkin, to je naftni univerzitet u Moskvi. Nadamo se da od jeseni počne obuka po ovim programima. Želimo da novi zaposleni donesu dodatnu vrednost kompaniji. Namera je da kroz saradnju sa univerzitetima dolazimo do obučenih kadrova koji će odmah početi da doprinose preduzeću. Slogan projekta saradnje sa univerzitetima je „Energija znanja”. Kakva je saradnja sa maticom, sa Gasprom njeftom? Gasprom njeft sada više daje NIS- u, nego što dobija, ali to će se uravnotežiti. Za Gasprom njeft je NIS interesantan jer nudi rad u inostranstvu, što njemu nedostaje, a još i Srbija nije 100 odsto inostranstvo, pa je dobra za privikavanje na red u stranim državama. Pripremamo otvaranje ruske škole, zato što želimo da deca radnika NIS- a ne gube na obrazovanju kada njihovi roditelji odu na rad u Rusiju. To je deo socijalne odgovornosti, ali ukoliko to ne obezbedimo teže ćemo ubediti naše zaposlene da rade u inostranstvu.
