Arhiva vesti
Sada 37-godišnjak, iako veoma protokolaran na zvaničnoj slici u odelu, je veoma opušten u svakodnevnom životu. Kiril Albertovič Kravčenko je postao direktor srpske naftne i gasne kompanije sa 32 godine. Tokom svog stažiranja proveo je kratko vreme u Šazalombati (Szazhalombatta), i pomalo govori mađarski, iako je iz Moskve. Studirao je sociologiju na Lomonosov Univerzitetu, i diplomirao 1998. Početkom 2000. učio je finansijski menadžment na Otvorenom Univerzitetu, i kasnije u IMD Poslovnoj Školi. Između 2000. i 2004. obavljao je nekoliko funkcija u „Jukos“ (Yukos) naftnoj kompaniji. 2007. se pridružio „Gasprom“ –ovom naftnom odelenju, a 2009. dobio poziciju kao direktor NIS-a. Namera ruskog biznismena novog talasa je da pretvori NIS, čije rafinerije su pre jednu i po deceniju bombardovane od strane NATO-a, u kompetitivnu evropsku naftnu kompaniju. Delimično zbog svoje istorije, delimično zbog svoje veze sa državom, centralno i istočno evropski "Gasprom", vaš poslodavac, je često posmatran sa sumnjom. Vaše lično iskustvo ovo potvrđuje? Često sam čuo ovo pitanje. Prirodno, NIS je deo "Gasprom" grupe, koja kroz "Gazprom Njeft" (Gazprom Neft) ima 56% udela u najvećoj srpskoj naftnoj kompaniji. Sa druge strane, postoje razlike kada se uporedi sa drugim kompanijama grupe. Prvo, jer radimo kao zajednički poduhvat. Pored "Gasprom" grupe, srbijanska Vlada poseduje 30% udela u ovoj kompaniji, dok ostatak akcija pripada manjinskim deoničarima, u početku uglavnom građanima Srbije. Od tada, većina ovih akcija je pripala različitim američkim i evropskim investicionim fondovima koji su na ovaj način postali deoničari naše kompanije. Zato "Gasprom“ nije predstavljen tradicionalno, posao se mora obaviti na malo drugačiji način. Kako posedovanje većinskog udela u NIS-u odgovara regionalnoj poslovnoj strategiji ruske matične kompanije? Kao što znate, matična kompanija ima tri različite grane: gas, nafta i proizvodnja električne energije. Mi smo deo naftne grane „Gasprom Njeft“. Zajedno sa deoničarima, "Gasprom Njeft“ je odlučio da bi NIS trebalo da postane regionalni centar za rusku kompaniju. "Gasprom Njeft“ trenutno planira investicije u nekoliko zemalja u regionu, sa fokusom na Jugoistočnu Evropu. Druga važna odluka deoničara je bila da NIS, vertikalno integrisana kompanija, prisutna u svim energetskim sektorima, pored uzvodnog i nizvodnog sektora bude prisutna i u polju upravljanja energijom. Ako ćemo tražiti uzore, "MOL“ i "OMV“ bi bili odgovarajući za ovu ulogu. Teško da možemo dostići nivo operacija ove dve kompanije, jer su oni najveći igrači u Jugoistočnoj Evropi.I oni su prisutni u svim sektorima. Mi želimo da uradimo isto, zato širimo naše aktivnosti istraživanja i ekstrakcije na basen Karpata, Mađarsku, Rumuniju, i Bosnu i Hercegovinu. Ali razmatramo i druge države za ekspanziju. Da li vidite OMV i MOL kao suparnike ili kao poslovne partnere? Imamo dobre odnose sa obe kompanije, i na vrhu uprave. Na prvom mestu ih smatramo partnerima: u Rumuniji, na primer, planiramo zajednički poduhvat sa MOL-om u uzvodnom sektoru. Pored toga imamo specijalnu saradnju i u nizvodnom sektoru; u Srbiji snabdevamo njihovu mrežu benzinskih pumpi sa proizvodima. Na drugim mestima, u Rumuniji i Bosni i Hercegovini, kupujemo od njih. Tako da ih na prvom mestu smatramo partnerima. Sa druge strane, uzimajući u obzir mrežu benzinskih pumpi, mi smo i suparnici. Kakvu ćete aktivnost pokrenuti u Mađarskoj? Imamo u razvoju dva projekta, u oba istražujemo naftu i gas blizu Segeda (Szeged), nedaleko od granice Srbija-Mađarska. U prvom projektu kanadska kompanija „Falkon“ (Falcon) nam je partner, u drugom kompanija RAG (RAG) registrovana u Mađarskoj, obe sa 50% udela. Vršimo testna bušenja, nemamo još nikakvih rezultata. Tako da nemojte pitati za količine koje očekujemo, videćemo. Zašto istraživati naftu u Mađarskoj, gde su resursi ograničeni, a eksploatacija možda neće biti profitabilna? Mi vidimo priliku iz dva razloga. Prvo, imamo znanje za uski region basena Karpata. Drugo, dio je naše strategije da tražimo sinergiju između istraživanja i eksploatacije na jednoj strani i rafiniranja i prodaje na drugoj strani. Ako nađemo naftu, to će odmah biti poslano u našu skoro obnovljenu rafineriju u Pančevu. Ako, na primer, nađemo gas imamo načina da ga koristimo za proizvodnju električne energije, ili kao sirovi materijal. Mnogi veruju da će masovna ekstrakcija gasa iz škriljaca i uvezivanje evropskog tržišta smanjiti zavisnost Centralne i Istočne Evrope od snabdevanja ruskim gasom. Da li mislite da je mesto ''Gasproma'' ugroženo? Po mom mišljenju ''Gasprom'' nije monopol za čitavu EU, jer snabdeva tek jednu trećinu EU izvoza. EU ima pristup nekoliko izvora gasa, i neka prošla pitanja ''Gasproma'' nemaju nikakve veze sa realnošću, po mom mišljenju. Kako ja vidim, ''Gasprom'' radi po istim evropskim pravilima kao i katarski ili alžirski izvoznici prirodnog gasa. Ali, ponavljam, NIS nema mnogo veze sa tim. Iako ste uključeni u posao sa naftom, i dalje me interesuje možete li ikako profitirati od Sever-Jug gasnog koridora, i povezane mreže između Baltika i Jadranskog mora. Mi ne učestvujemo u investicijama gasovoda. Moje lično mišljenje je da je jedno od njih održivo, Južni tok (Gazpromov naftovod - e.n.). Time bi se poboljšala bezbednost u snabdevanju regiona. To bi značilo ne samo sigurno snabdevanje, posedovanje energenta kojim se raspolaže kad god je potrebno, već će povećati sektore u vezi sa izgradnjom gasovoda, takođe. Primer mogu biti termoelektrane na gas. Što se tiče NIS-a mi izdvajamo i prirodni gas, takođe, a naši akcionari odlučili su da naprave profit i od ove aktivnosti. Jedno od najočiglednijih rešenja su termoelektrane na gas. Što se tiče Južnog toka, to bi značilo komplementarnu ponudu za region i to može imati samo pozitivan efekat na ceo region. Kada biste se kladili na koji biste se gasovod kladili Južni tok, Nabuko ili neki drugi projekat? Ja bih se kladio na iskoristivu naftu i gas u regionu. Ne samo zbog naše strategije, već i zato što bi to bilo prirodno. Regija ima svoje resurse, čije iskorištavanje bi bilo prirodno. Zato godišnje od preko 500 miliona evra investicionih fondova jedna trećina se odvaja da se proširi istraživanje i eksploatacija. U budućnosti, kada preuređenje naše rafinerije bude urađeno, maloprodajni sektor će biti u fokusu, jer trenutno preko 80% našeg budžeta ide na istraživanja i vađenje.
