Arhiva vesti
Ali i da je to samo temelj za budući razvoj kompanije koja treba da postane regionalni džin. O tome kako su to uspeli za samo četiri godine, šta su im novi planovi, ali i o srpsko-ruskim odnosima, njegovim najbližim saradnicima, “Crvenoj Zvezdi” i Putinu, s Kirilom Kravčenkom razgovarao Veljko Lalić. Intervju s Kirilom Kravčenkom, generalnim direktorom NIS-a radimo na odličnom srpskom jeziku. I zato kada jedan od najperspektivnijih ruskih menadžera kaže da je Naftna industrija Srbije postala regionalni džin, koji ce samo da nastavi da se širi, to ima neku drugu dimenziju. U njegovoj kancelariji u Beogradu (iako mu je draža ona u Novom Sadu gde živi sa porodicom) svodimo bilanse najuspešnije godine u istoriji srpske naftne kompanije. Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS a.d. - Ovo nije bila laka godina zbog ekonomske krize i pritiska na dinar, ali smo mi većinu ciljeva ostvarili. U ovoj godini investicije su porasle na oko 50 milijardi dinara, ili 40 odsto. Dodatno smo smanjili i bankarski dug, sada je odnos našeg duga prema EBIDTA oko 0,45, tako da je naša finansijska situacija potpuno stabilna za dalji razvoj NIS-a… Koji je bio ključni potez da to ostvarite? Danas uglavnom slušamo izgovore na svetsku finansijsku krizu i krizu evrozone? Nama je najvažnije ispunjenje obaveza iz kupoprodajnog ugovora. Pa zatim povećanje izvoza i istraživanja nafte i gasa. Kupili smo skoro sto benzinskih stanica i lokacija u zemljama u okruženju. I zato sada prvi put s dosta čvrstim garancijama mogu da kažem da smo postali regionalni igrač na ovom tržištu. To kažete s ponosom... To je činjenica! Mi se nikada ne hvalimo, već samo ostvarujemo ono što od nas traže naši akcionari, “Gazprom nafta” i Vlada Republike Srbije. Šta su još tražili? Počeli smo nekoliko energetskih projekata, zajedno sa državom počeli rekonstrukciju “Petrohemije”. Većina stvari je ispunjena... Šta je bilo ključno za uspeh "slučaja NIS"? Da podsetimo “Gazprom nafta” je 2009. kupila kompaniju koja je bila pred bankotom? Situacija je tada bila dosta teška - dug je bio veći od milijardu dolara, kompanija je bila u stalnim gubicima. Investicije su 2008. godine bile samo 80 miliona evra i odnosile su se skoro isključivo na remont, održavanje i konsultantske poslove, ali smo za četiri godine uspeli da podignemo kompaniju u različitim pravcima. Pravac broj jedan, koji je bio i motor našeg razvoja, jeste stalno povećavanje investicija. To je ključ broj jedan. Pod dva, to je rast po segmentima. Mi smo rasli iz proizvodnje, koja je od kada smo ovde porasla za otprilike 80 odsto, ali istovremeno – jos vaznije - porasle su i naše rezerve. I sada su veće nego na početku našeg rada. Pod tri - to je naša mreža benzinskih stanica i bez obzira na veliki pad tržista, mi smo porasli u apsolutnoj količini prodaje goriva. I porasli u odnosu na udeo na tržištu. I poslednja stvar su troškovi s kojima ratujemo, ali poštujući socijalni program koji je najveći na Balkanu - za svakog radnika isplaćeno je u proseku oko 22.000 evra otpremnine. U isto vreme zapošljavamo mlade stručnjake koji poboljšavaju našu kompaniju i donose nam novu enegiju. Sve ovo je mogla da ostvari samo nova ekipa. To je suština priče. Okupili smo najbolje ljude iz celog regiona, iz dvadeset različitih država. Ako biste ipak morali da izdvojite jedan fakor, šta bi to bilo? Tim ljudi i investicije. To su dve ključne stvari. Sve ostalo je proisteklo iz toga. Posle kupovine OMV-a u Bosni, najavljujete da ćete do kraja 2013. godine da otvorite još oko 100 pumpi u Bugarskoj, Rumuniji i Madjarskoj. Kako će se to odraziti na pozicioniranju NIS-a u regionu i kakvi su osnovni pravci razvoja na neki duži rok, s obzirom na transformaciju NIS-a iz naftne kompanije u regionalni energetski holding ? Postoji nekoliko planova. Dugoročni je do 2030. godine, srednjeročni do 2020. i kratkoročni je trogodišnji biznis plan. Što se tiče kratkoročnog plana, mi do 2015. godine planiramo da duplo povećamo mrežu benzinskih stanica, od čega će polovina da se nalazi van granica Srbije. Istovremeno želimo da povećamo rezerve nafte i gasa u celom balkanskom regionu, kao i proizvodnju na dva miliona tona. Srednjoročna strategija je usvojena na Upravnom odboru 2011. godine i mi je zovemo „Pet petica" - pet miliona tona godišnje proizvodnje nafte i gasa, pet miliona prerade i pet miliona prodaje. Prerada će već iduće godine biti povećana za 40 odsto, sve će biti evro kvaliteta, osim male količine za mehanizaciju u poljoprovredi. Planiramo da učestvujemo i u velikim projektima u Srbiji - novi TENT u Pančevu, zatim rekonstrukcija TENT-a u Novom Sadu. Trebaju nam i vetar i termoenergija kako bismo ispunili zahteve EU za 20 odsto alternativne enegije. Tako da i tu imamo velike planove, ali o tom potom. Svojevremeno se puno govorilo da je strateški cilj kompanije do 2020. godine proizvodnja pet miliona tona nafte i gasa godišnje, sa istim obimom prerade i prometa naftnih derivata. Da li će NIS uspeti da realizuje tu strategiju, koja sada ipak deluje malo nerealna? To je dobro pitanje, jer na osnovu trenutnih projekata do 2020. godine možemo da dobijemo 3,5 miliona tona. Zbog toga nam i trebaju novi projekti. Što se tiče finansijske situacije i želje akcionara, mi možemo da ostvarimo taj plan. Neophodne su investicije. I mi zato ulažemo veliki novac u istraživanja nafte i gasa. Značajno smo povećali investicije u toj oblasti, posebno u Republici Srpskoj, Madjarskoj i Rumuniji. Uvek je tako - ako želiš da zaradiš veliki novac u proizvodnji nafte i gasa, moraš mnogo da investiraš u geološka istraživanja. Ono što naše građane, ipak, najviše zanima jeste raspodela dobiti. Da li planirate da po prvi put podelite dividende ili će opet sve otići na investicije i vraćanje dugova? Slobodno mogu da kažem da smo zatvorili rupu prethodne godine. Sredinom godine smo utvrdili dividendnu politiku koja kaže da će najmanje 15 odsto od neto dobiti otići na dividende. Ipak, o tome će odlučivati Skupština akcionara i Upravni odbor, ali na osnovu našeg Statuta i dividendne politike, akcionari će dobiti dividende. Znači biće dividendi za građane? Na osnovu naše politike i činjenice da smo zatvorili gubitke prethodnih godina, možemo da očekujemo dividende. NIS je najveći poreski davalac u Srbiji (procene su oko 94 milijarde dinara za poreze i naknade). Da li ste svesni svoje uloge u ekonomskom sistemu Srbije? Vi se praktično nalazite na vrhu tog lanca. Naša uloga je dosta značajna. Prošle godine je bilo oko 80 milijardi dinara, a ove - u pravu ste - više od 90 milijardi! Ako uporedite, Telekom je prošle godine dao manje od 20 milijardi dinara. EPS je značajan, ali u poređenju s nama, mi smo veći za oko 30 odsto. Tako da mogu da se složim s tom konstatacijom da smo na vrhu tog lanca, ali i da kažem da ce sledeće godine porez samo da raste. U javnosti su se, s druge strane, svojevremeno pojavile kritike da među Vašim najbližim saradnicima i rukovodećim kadrovima NIS-a nema Srba. Da li je to istina i ko su Srbi u koje imate najviše poverenja? To je bilo pitanje na početku, a sada možemo da kažemo da u top-menadžmentu postoji nekoliko veoma dobrih i perspektivnih Srba. Njih troje – jedna osoba za Petrohemiju, jedna za strategiju razvoja biznisa i jedna za velike projekte, I oni se nalaze u top menadžmentu. U rangu menadžera drugog nivoa ima oko 80 odsto Srba. U većini nasih ćerki firmi, u Republici Srpskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, na čelu se nalaze Srbi. Imamo i program razmene kadrova NIS-a i “Gazproma”. I Srbi već rade punim kapacitetom u Rusiji, a u bliskoj budućnosti ih očekujemo na najvažnijim mestima u drugim zemljama. Tako da ne vidim da tu postoji neki neki problem. Srba je sve više i više u menadžmentu, i mi u njih imamo puno poverenja. A, da li biste nekog istakli pojedinačno? Hajde da malo sačekamo i da ne licitiramo imenima. Njima je potrebna puna pažnja i posvećenost na biznis, pa bolje da im ne pravim dodatne probleme i opterećenja time što ću da ih pominjem. Tri godine zaredom birani ste, u izboru jednog dnevnog lista, za najmoćnijeg stranca u Srbiji. Da li se osećate toliko moćnim? I da li postoje situacije pred kojima se i Vi u Srbiji osećate potpuno bespomoćno? Stranci često govore o tromoj administraciji, nestabilnoj političkoj situaciji. Šta je Vas najveći problem u Srbiji? Što se moći tiče, to je ocena kompanije, a ne mene lično. Zbog birokratije svi mi ponekad ispaštamo. A, što se tiče stabilnosti, mislim da smo prošli najteže vreme formiranja Vlade, izbora i da sada imamo dobru i konstruktivnu saradnju sa svim nivoima vlasti. Smatram da će se to i nastaviti. Uostalom, iza nas ne stoji samo “Gasprom nafta”, kao najveći pojedinacni akcionar, vec i država Srbija, ali i veliki broj građana, malih akcinara koji žele da NIS bude uspešan. Zato za nas nema nerešivih pitanja. Posle petooktobarskih promena, Rusija je bila uglavnom javno dezavuisana od nove srpske političke elite, a ruski kapital je imao neravnopravni položaj pri ulaganju u odnosu na kompanije sa Zapada. Koliko se to promenilo u poslednjih nekoliko godina? Da li su sada, zahvaljujući između ostalog i “Gasprom nafti”, ruske kompanije ravnopravni, ako ne i povlašćeni takmaci na srpskom tržistu? Pre deset godina Rusija nije bila u mogućnosti da puno investira van granica zemlje, jer se borila sa svojom krizom. Sada je u toj mogućnosti i prvi ciljevi u tom pravcu su – regioni u kojima imamo dobre istorijske odnose. Ne samo u ekonomskom, vec i istorijskom i kulturnom pravcu. Srbija je, sigurno, jedna od najboljih država tog tipa, sa kojom Rusija treba da saradjuje. A, što se tiče trenutne situacije, mislim da srpsko vođstvo vodi dosta izbalansiranu politiku u privlačenju velikih investitora iz čitavog sveta. Ja lično ovde osećam odlično raspoloženje prema Rusiji, a mi se trudimo da se ponašamo isto tako. Govorimo srpskim jezikom, imamo ispite o srpskoj kulturi, ali i promovišemo Srbiju u Rusiji, da bi došli novi investitori, ali i turisti. A, da li osećate da je Rusija postala strateški partner prvog reda? Osecam da prvi dobri ekonomski rezultati donose više entuzijazma. I da Srbi osećaju da je Rusija pouzdan partner. I mislim da Srbija danas ima izbor da može da ide i sa Evropskom unijom, ali i da istovremeno ima i još jednog velikog prijatelja - Rusiju. Imate i dobre odnose s Kinom, i verujem da je to danas velika prednost Srbije, jer ona može dodatno da balansira svoj razvoj, ne oslanjajući se samo na investitore iz EU. Procvatu srpske kulture i srpskog društva mnogo su doprineli Rusi koji su emigrirali iz Sovjetskog Saveza, neposredno posle Prvog svetskog rata. Ovi visoko obrazovani ljudi oplemenili su Beograd naukom, arhitekturom, slikarstvom, pomogli su stvaranje našeg nacionalnog baleta, teatra, vojnih škola i akademija. Može li neki novi talas Rusa u Srbiji, pre svega biznismena da donese i novi kvalitet u srpsko-ruskim odnosima, onaj koji neće imati temelje samo u dnevnoj politici? Kultura je važna, ali hajde da kažem da na srednji rok kroz investicije i mi u biznisu možemo da pomognemo. Evo, na primer, “Rafinerija nafte Pančevo”, to će u budućnosti biti najbolja rafinerija u jugoistočnoj Evropi. Povećanje naših rezervi, takođe doprinosi energetskoj nezavisnosti Srbije. Proširenjem mreže benzinskih stanica NIS povećava uticaj Srbije u regionu. Dakle, nisam siguran da to možemo da upoređujemo sa kulturom, ali u realnom životu možemo da pomognemo. Vi ste mlad čovek, ali sigurno biste voleli da ovde ostavite neku "građevinu" kao Nikolaj Krasnov, arhitekta Romanovih koji je Beogradu podario neke od najlepših građevina? Ono što će biti vidljivo i što će ostati kao rezultat mog tima jesu dve rafinerije, jedna od najboljih po naftnim derivatima, a druga po proizvodnji baznih ulja. Tu je i najlepša mreža benzinskih stanica koja pokriva celu Srbiju i region. Sada imamo I više novih objekata energetske infrastrukture, koji povećavaju nivo energetske sigurnosti države. To ce biti vidljivo i realno. Kao doktor socilogije, kako Vam izgleda srpsko društvo danas? Ja sam više ekonomista, ali što se tiče društva, rekao bih da danas nije lako. Čitao sam neko istraživanje u štampi prema kojem su Srbi jedan od najdepresivnijih naroda, kao i da Srbi malo i slabo rade. Ono sto hoću da kažem jeste da to nije tačno i da se na našem primeru vidi da su Srbi vrlo efikasni u poslu. Da su vrlo kulturni i pozitivni u socijalnom životu. I zato verujem da je najbolji put za Srbiju ekonomski razvoj zemlje, jer Srbija ima dugu i divnu istoriju. Jedna je od prvih hrišćanskih država, ima puno značajnih ličnosti, od Nikole Tesle do Emira Kusturice danas. I ima jednu jako važnu stvar, a to je - ponos države. Među našim narodima ima velikih emocija. Uostalom i Vladimir Putin je rekao da doček koji je imao na “Marakani” ne bi imao bilo gde drugde na svetu. Kako Vi to ocenjujete? Mislim da je ta izjava bila od srca. Ja sam bio na “Marakani” tada s njim. To je bio vrh piramide. Mi imamo dobre i srdačne odnose na svim nivoima. Vrlo malo Srba ne želi da sarađuje s Rusima; isto tako ja čak mislim da nema nikoga u Rusiji koji ne želi da sarađuje i širi naše istorijske odnose sa Srbijom. Moja lična procena je da tek sada imamo kapacitet da produbimo te odnose, i da pored istorijske i religijske, dodamo ekonomske odnose i tako ostvarimo najbolju moguću saradnju koja je moguća medju razlicitim drzavama. S obzirom na sva dešavanja oko FK "Crvena Zvezda", šta bi simpatizeri kluba mogli da očekuju od generalnog sponzora “Gazprom nafte”? Kakav je Vas lični stav prema klubu? Zvezda je legenda Srbije, ali mi znamo da ovde ljudi navijaju za različite klubove. I zato mi pomažemo različite klubove u različitim vrstama sportova. U fudbalu naš većinski akcionar podržava Zvezdu, u košarci Partizan, a u odbojci Vojvodinu. I drugo, mi se bavimo biznisom, a ne upravljanjem u sportskim klubovima. Zato je naša uloga vrlo limitirana. Mi procenjujemo stanje i kako se ono odnosi na našu reputaciju, ali se ne mešamo u tekuće poslovanje klubova. Kako Zvezda utiče na vasu reputaciju? Što se tiče Zvezde mislim da je dobar korak što je gospodin Vučić preuzeo na sebe dodatnu odgovornost da malo rekonstruiše klub. Imamo i puno poverenje u predsednika Sportskog društva “Crvena Zvezda”, Petra Škundrića, koji puno radi na povratku kluba u redove velikih. Mi sa svoje strane kao sponzor hoćemo da pomognemo i zato smo pre neki dan malo i poboljšali sponzorski ugovor. Lično, vidim svetlo na kraju tunela. Situacija nije laka, jer su dugovi veliki, ali nema druge sudbine za klub. Zvezda ne može ni da se zatvori, ni da se u potpunosti proda tajkunima. Tokom decenija vicevi u Srbiji su počinjali "Bili Rus, Amerikanac, Englez i Srbin..." Da li ste Vi čuli makar jedan i koji Vam je od tih viceva najbolji? Ne mogu sad da se setim, ali jedan od prvih koje sam čuo je bilo kad Amerikanca, Rusa i Srbina pitaju koliko zarađuju, a koliko troše. I Amerikanac kaže: zarađujem 1.000 dolara, a trošim 800, gde nestade još 200, nemam pojma, Rus kaže zarađujem 1.200 dolara, potrošim 500, gde nestade još 700 – nemam pojma, a Srbin: zarađujem 1.000, ali potrošim 1.500 i ne znam odakle mi je dodatnih 500. Eto, to je prvo što sam čuo kada sam došao u Srbiju, ali sam se kasnije uverio da nije tako. ANTRFILE Sledeće godine cena goriva ispod proseka u regionu Gorivo je dosta skupo u Srbiji. I mi ne možemo da kažemo ljudima da to prihvate,jer je to naša cena. Ali mi sami i ne formiramo cenu goriva i Vi znate da država učestvuje sa 50 odsto kroz akcize i druge poreze. Mi ćemo sledeće godine imati jednu trećinu domaće nafte, pa ćemo pokušati da korigujemo cenu i napravimo da cena goriva bude ispod proseka u regionu. Tako da vidim prostora da se cena spusti, ali samo ukoliko ne bude rasla cena nafte na svetskom tržištu i kurs dinara bude stabilan.
