Na ovogodišnjem FEST-u uručena Vam je nagrada „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, što predstavlja još jedno priznanje u impresivnom nizu nagrada koje ste osvojili za svoje stvaralaštvo. Sa kakvim raspoloženjem ste dočekali ovu nagradu? - Za mene je poseban doživljaj to što se na ovom 43. FEST-u dogodio trenutak inauguracije ove divne nagrade „Beogradski pobednik“, za doprinos filmskoj umetnosti. Ova statueta, po uzoru na Meštrovićevog Beogradskog pobednika, simbola našeg grada, mog rodnog grada, ima svoju priču, svoju istoriju, svoje poreklo. Ukazana mi je velika čast i zahvalna sam FEST-u što su se odlučili da ovu nagradu dodele meni. Srećna sam što je dobitnik ovog priznanja i jedan od najvećih stvaralac Rusije, reditelj Aleksandar Sokurov, kao i moj kolega, oskarovac Ričard Drajfus. Kakav je, po Vašem mišljenju, značaj FEST-a za stvaraoce i ljubitelje filma? - Već sam u nekoliko navrata objasnila da bi bez FEST-a, „Bitefa“, „Bemusa“ ovaj grad bio siromašan, pust. Vi ste kroz svoja ostvarenja prisutni na FEST-u od samog osnivanja ove manifestacije. Možete li uporediti svet filma u vremenu kad je FEST nastao i danas? - FEST je nešto što ostaje nezaboravno u mom životu. To su bili veliki stvaraoci. Svetski vrh koji je dolazio u Beograd. Zemlja se otvarala prema svetu. Ali, za nas gledaoce FEST-a, a sebe smatram pre svega publikom, to je bio događaj. FEST je imao misiju. Vaspitanje publike, školovanje mladih gledalaca. Filmovi sa FEST-a bili su reperi za scenarije, glumu, režiju. Od 1959. godine kada ste snimili prvi film „Vrata ostaju otvorena“, do danas, broj Vaših uloga je teško prebrojati. U svakom Vašem ostvarenju je vidljiv entuzijazam i posvećenost glumi. Kako objašnjavate svoju snagu i istrajnost u poslu kojim se bavite već nekoliko decenija? - Radila sam posao koji sam sama izabrala, koji sam volela i volim. Od najranijeg detinjstva, od svoje četvrte godine, ja sam odrastala uz muziku i pokret. Bila sam, sada to znam, predodređena za umetnost. Koja Vam je uloga bila najzahtevnija i na Vas ostavila najveći utisak? - Teško je izdvojiti jednu ulogu od toliko filmskih, pozorišnih i televizijskih ostvarenja. Za mene kao umetnicu, ipak je važno to što sam imala mogućnost da se kao glumica transformišem u najrazličitije likove. I tako, od najranije mladosti, do današnjih dana. Bila sam i jesam svestrana. Za glumca to je najvažnije. Kako vidite budućnost filma na našim prostorima? Treba poslušati Ričarda Drajfusa: biti svoj, raditi filmove sa pričama sa našeg podneblja, a da su te priče, onda, univerzalne.
