Sporazum koji otvara vrata Srbiji za ulazak u Evropsku Uniju može da doprinese rastu prodaje i širenju prisustva naftne kompanije NIS u kojoj je većinski vlasnik ruski Gaspromnjeft, rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a u intervjuu za agenciju Rojters. Vlada Srbije je u petak prihvatila sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nakon čega je u ponedeljak Evropska komisija preporučila otvaranje pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Kao istorijski bliska zemlja Srbiji, Rusija i njen gigant u proizvodnji gasa Gasprom imaju teške odnose sa Evropskom komisijom čiji organi za regulisanje konkurencije ispituju moguća kršenja antimonopolskih zakona na tržištu gasa. Ali, generalni direktor kompanije NIS Kiril Kravčenko kaže "da on ne ulazi u politiku" i da se koncentriše na pragmatična pitanja usklađivanja kompanije NIS sa propisima EU o standardima za naftu i energiji sa niskim sadržajem ugljenika. "Strateški je ovo za nas svakako pozitivno. Mi poslujemo u zemljama EU što znači da će zakonodavstvo u Srbiji i EU biti na istim osnovama. Na taj način se granice sve više brišu", rekao je. NIS, čiji je većinski vlasnik Gaspromnjeft kćerka firma Gasproma koji se bavi proizvodnjom i preradom nafte, zabeležio je porast od 22 procenta godišnjeg neto profita do 49,5 milijardi dinara, zahvaljujući efikasnosti i većoj proizvodnji. Srpska vlada, koja je manjinski vlasnik, očekuje da će NIS povećati državne prihode od izvoza. Sada NIS proizvodi oko 1,7 miliona tona nafte i ima benzinske stanice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj. Proizvodnja je udvostručena u odnosu na 0,85 miliona tona nafte pre četiri godine, a NIS ima za cilj da dostigne proizvodnju od pet miliona tona nafte do 2020. Istovremeno, postavljen je i cilj da se poveća broj benzinskih stanica do 800 sa postojećih 500 u četiri zemlje - Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji - i razmatra se dalje širenje u regionu. U poređenju sa zemljama EU koje su najviše pogođene dužničkom krizom, poput Španije, i zemljama kao što su Francuska i Nemačka u kojima su nova efikasna vozila smanjila korišćenje goriva, Kravčenko je rekao da balkanski region sa starim voznim parkom pruža mogućnosti za tržište naftnih derivata. "Nama je malo lakše da opstanemo", rekao je Kravčenko. "Ali i dalje je potrebno da se prilagođavamo." Kompanija ulaže 500 miliona evra godišnje, uključujući troškove modernizacije Rafinerije Pančevo u Srbiji prošle godine koja sada može da proizvodi gorivo evropskog kvaliteta, a u planu je i dalja modernizacija. Druga rafinerija kompanije NIS u Novom Sadu prelazi na proizvodnju industrijskih maziva, što Kravčenko vidi kao atraktivnije tržište s obzirom na slabu potražnju goriva. Što se tiče Evrope u celini, Kravčenko smatra da će korišćenje nafte opasti za 5 odsto u toku sledećih 15 godina. U Briselu se nastavlja debata ove nedelje o predlogu da se kao cilj usvoji emisija od 95 grama CO2 po kilometru za nova vozila EU od 2020. godine putem efikasnosti i smanjenja korišćenja goriva. EU takođe nastoji da smanji emisiju i poboljša energetsku bezbednost putem korišćenja sopstvenih obnovljivih izvora energije i ima za cilj da do 2020. godine dostigne 20 procenata od ukupne energije iz ekološki čistih izvora, kao što su energija vetra i solarna energija. NIS je zaključio da je ulaganje u obnovljive izvore energije najbolji način za poštovanje propisa EU o niskom sadržaju ugljenika. Ova kompanija je u ponedeljak preuzela 50 odsto učešća u projektu vetropark Plandište od 102MW u Srbiji od lokalne kompanije koja se bavi obnovljivim energetskim izvorima Energowind. Projekat će koštati 160 miliona evra, navedeno je u izjavi kompanije NIS. Kompanija je navela da će izdvojiti 23.5 miliona evra dok će ostala sredstva biti obezbeđena putem kredita.
