„Ne razmatramo korišćenje plina u slovenačkoj firmi Nafta Lendava. Za sada NIS ne razmatra opciju ulaska u kompaniju INA, ali Gasprom njeft analizira različite mogućnosti u Evropi. U Crnoj Gori smo više zainteresovani za istraživanje nafte na kopnu nego na moru. Pored BiH, Rumunije i Bugarske, analiziramo mogućnost poslovanja i u drugim zemljama. Ako se prvi projekat dobijanja nafte iz uljnih škriljaca dokaže, onda bismo razmotrili mogućnosti proširivanja biznisa, jer to nalazište nije jedino u regionu.” Intervju vodio: Miša Brkić za regionalni portal Biznis plus ,,Investitor koji sada uloži novac u nove elektrane, skladišta gasa, rafinerije, benzinske pumpe i obnovljive izvore energije u državama balkanskog regiona sigurno će kasnije imati veću zaradu nego kompanije koje su već ušle na razvijena tržišta. Tu svoju prognozu, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, zasniva na činjenici da balkanski region ima neke specifične prednosti za investiranje u energetiku. ,,Jedna od najvažnijih prednosti jeste pre svega nerazvijenost energetske sfere. Ako pogledamo centralnu ili zapadnu Evropu, tamo je sve povezano, postoje interkonektori za gas i struju, naftovodi, kapaciteti za skladištenje energije i gasa, mnogo rafinerija, tržište je liberalizovano... Kad gledamo naš region, vidimo mnogo mogućnosti: tržište od više od 20 miliona stanovnika, prostor za rast potrošnje struje, loše postojeće kapacitete i infrastrukturu za energetiku, nedovoljne za ekonomski razvoj regiona... Sve su to povoljne okolnosti za investitore da učestvuju u razvoju energetske infrastrukture koja je pre 20-30 godina završena u drugim delovima Evrope. To znači da je onaj ko je na početku uspeo da uđe u ovu priču sada u prednosti i imaće viši prihod od igrača koji su već ušli na razvijena tržišta. Druga prednost je kvalifikovana i relativno jeftina radna snaga, a treća prednost je stimulativna poreska politika koju države u regionu imaju za investitore, kao i zakonodavstva koja su veoma usaglašena s propisima Evropske unije”, kaže Kravčenko.,, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS a.d. Koji su to zanimljivi i perspektivni energetski projekti u regionu? Prvo, kapaciteti za proizvodnju struje. S jedne strane, postoji ogroman potencijal, a s druge strane, kapaciteti su veoma stari. To znači da u bliskoj budućnosti veliki deo kapaciteta mora da se modernizuje, ali i da se grade novi. Balkanski region ima prednost i u pogledu neobnovljivih i obnovljivih izvora energije. Srbija je, na primer, već odredila 80 odsto lokacija gde se može graditi, ali država mora još dosta da učini kako bi omogućila brz početak gradnje. Drugo, energetska efikasnost. Region troši mnogo energije, ima veoma stara industrijska postrojenja, a vrlo brzo će u državama gde se to još nije dogodilo tržište električne energije biti liberalizovano i cene će se slobodno formirati, te je stoga potrebno da ulažemo dosta sredstava u povećanje energetske efikasnosti. Treće, obnavljanje kapaciteta u naftnom biznisu. NIS je modernizovao i izgradio nove kapacitete u Rafineriji Pančevo i sada proizvodi motorna goriva evropskog kvaliteta. Ali to nije kraj. Imamo i Rafineriju u Novom Sadu, koju želimo da sačuvamo i u koju želimo da investiramo, i već je doneta odluka u vezi sa projektom proizvodnje baznih ulja. Reč je o jedinstvenom projektu koji odgovara potrebama savremenog tržišta i u skladu je sa širenjem biznisa NIS-a. Osim toga, uložili smo mnogo napora i kapitalnih ulaganja u razvoj logistike i prometa u kompaniji. Danas radimo na tržištu sa dva brenda u različitim nišama, imamo razgranatu mrežu skladišta i dobro razvijenu logističku infrastrukturu. Četvrto, pronalaženje novih energetskih resursa u regionu. Sad smo počeli izradu projekta korišćenja nekonvencionalnih resursa, ali analiziramo i tehnološki projekat istraživanja uljnih škriljaca. Ako se ovi projekti pokažu kao efikasni i isplativi, NIS će ući u taj biznis i tako povećati energetsku bezbednost regiona. Da li je NIS spreman da istražuje uljne škriljce i na drugim lokacijama u regionu? Potrošili smo godinu i po dana na istraživanje nalazišta kod Aleksinca, uzeli smo uzorke, prerađivali ih u našoj rafineriji u Rusiji i dobili određene rezultate. Preliminarno smo odlučili da, budući da u Srbiji imamo rafineriju, prerada uljnih škriljaca može da bude isplativa. Sada smo u fazi usaglašavanja tog projekta sa akcionarima NIS-a. Mislim da imamo projekat koji može da bude efikasan, s obzirom na činjenicu da imamo modernu rafineriju. Kada ne bismo imali rafineriju u Srbiji, teško da bi projekat bio isplativ. Ako se ovaj projekat dokaže, onda bi NIS razmotrio mogućnosti proširenja istraživanja uljnih škriljaca na region, jer je nalazište kod Aleksinca najveće, ali nije jedino u regionu. NIS istražuje nalazišta nafte na obodima Panonskog basena u susednim državama, a zainteresovan je i za istraživanje nafte u Crnoj Gori? Želimo da budemo regionalni lider u svim biznisima kojima se bavimo. Imamo mnogo potencijalnih istraživačkih projekata u zemljama regiona, a već smo ušli u tri projekta u Rumuniji, dva u Mađarskoj i jedan u Bosni i Hercegovini. Dodatno analiziramo i druge projekte, ne samo u Crnoj Gori nego i u drugim državama regiona, i vreme će pokazati da li su oni isplativi. Što se tiče istraživanja u Crnoj Gori, tamo je otvorena baza podataka i mi smo ušli u nju, analiziramo je, i do kraja godine odlučićemo da li ćemo učestvovati u sledećoj fazi tog projekta. Sada nismo spremni da krenemo u istraživanje nafte u moru, koncentrisani smo na kopno. Znamo za koncesije koje će Crna Gora davati za istraživanje nafte na moru i kopnu, i zainteresovani smo više za kopno nego za more. Ali naša matična ruska kompanija može da podrži i istraživanje nafte na moru, te s obzirom na to analiziramo moguće podatke. Šta znači biti regionalni lider? Naša je želja da NIS učinimo najefikasnijom kompanijom i da budemo bolji od konkurentskih firmi u svakom od tih segmenata. Ušli smo, na primer, u energetiku tek kad smo napravili uporednu analizu tržišta gasa i struje i videli da je korišćenje eksploatisanog gasa za proizvodnju električne energije mnogo isplativije nego da se on prodaje cevovodima. Odlučili smo da monetizujemo gas koji NIS proizvodi tako što ćemo ga upotrebiti za proizvodnju struje i napravili smo nekoliko projekata. Jedan projekat je 14 malih elektrana koje želimo da izgradimo do kraja 2014. godine, a drugi su dve termoelektrane-toplane za jednu grinfild fabriku struje od 200 megavata u Pančevu. Potpisali smo ugovor sa firmom ,,Gasprom elektroholding’’. U pregovorima smo s državom za učešće u modernizaciji termoelektrane-toplane Novi Sad, a ti pregovori, nažalost, traju više od godinu dana. Živimo u Evropi i zakoni od nas traže da poštujemo dozvoljenu emisiju štetnih gasova i da plaćamo za ispuštanje CO2. Razmišljali smo šta nam je isplativije: da plaćamo odštetu za emisiju štetnih gasova ili da proizvodimo struju iz čistih, obnovljivih izvora, i opredelili smo se za obnovljive izvore. Nakon detaljnih analiza, odlučili smo da proizvodimo električnu energiju iz vetra, potpisali smo sporazum sa državom za investiciju vrednu 160 miliona evra, počeli gradnju vetroparka u Plandištu, i do kraja sledeće godine on će biti završen. Moram da istaknem i to da se naš uspeh bazira i na spremnosti akcionara, Vlade Srbije i Gasprom njefta da ulažu u razvoj kompanije. Tako smo od 2009. godine već uložili oko dve mlrd. evra u razvoj NIS-a, a u naredne tri godine, obim investicija iznosiće još 1,5 mlrd. evra. Danas je NIS kompanija koja isplaćuje dividende svojim akcionarima i ujedno ima najveći prihod u regionu sa pozicije dividendi. Slobodno mogu da kažem da je NIS sada stabilan izvor prihoda ne samo za manjinske akcionare, odnosno oko dva miliona građana Republike Srbije, već i za većinske akcionare. Primera radi, obim ukupnih poreskih davanja NIS-a u proseku se od 2008. uvećavao za po 20 odsto godišnje, te je 2008. NIS izdvojio 49 milijardi dinara, a na kraju 2012. taj iznos bio je 91,4 milijarde dinara, odnosno gotovo dvostruko više. Samo u prvoj polovini ove godine, na ime poreza i drugih javnih prihoda, NIS je uplatio u republički budžet 52,2 milijarde dinara, što je 14 milijardi dinara ili 38 odsto više nego lane u istom periodu. Ima li NIS slične planove za druge zemlje u regionu kada je reč o energetici? Za sada nemamo. Da li je NIS zainteresovan za pravo korišćenja plina u slovenačkoj firmi Nafta Lendava? Takve mogućnosti za sada ne razmatramo. NIS se bavi istraživanjem nafte i gasa u Panonskom basenu, pa ukoliko otkrijemo rezerve za eksploataciju, onda ćemo odlučiti šta je isplativije za Kompaniju: prodaja gasa ili ponovna gradnja postrojenja za proizvodnju struje. Za sada smo fokusirani na biznis sa strujom u Srbiji. A šta je s maloprodajnom mrežom naftnih derivata? Želimo da napravimo maloprodajnu mrežu u okolnim zemljama, ali samo tamo gde možemo direktno da isporučujemo našu robu iz Rafinerije Pančevo. Ne želimo da idemo na tržišta gde nemamo direktne isporuke iz Pančeva. Koje su to zemlje? Bosna i Hercegovina, Rumunija i Bugarska. Analiziramo i druge države u koje možemo da se širimo, ali odluku će doneti akcionari do kraja ove godine. U Hrvatskoj traje veoma oštro trvenje države i mađarske kompanije MOL, partnera u naftnoj kompaniji INA, i tim povodom nekoliko puta je spomenuta mogućnost da u razrešavanju tog spora učestvuju ,,neki Rusi koji su spremni da kupe MOL”. Da li je to možda Gasprom njeft? Ili NIS? NIS sigurno nije. Mogu da kažem da NIS za sada ne razmatra mogućnost ulaska u kompaniju INA. Ali Gasprom njeft analizira različite mogućnosti u Evropi i nije isključeno da se zainteresujemo za još nešto u regionu. Često se u poslednje vreme nagoveštava mogućnost da Slovenija privatizuje svoju naftnu kompaniju Petrol zbog problema sa budžetom. Da li Gasprom njeft ima tu opciju na svom radaru? Upoznat sam sa situacijom i za sada ne postoji finalna odluka Vlade Slovenije da proda svoje vlasništvo u Petrolu. S obzirom na takvu situaciju, mi nismo analizirali tu varijantu, ali spremni smo da je razmotrimo kada Slovenija bude odlučila da proda Petrol. Za sada ne želimo da trošimo vreme na nešto što još nije sigurno da će se dogoditi. Šta je potrebno za bolji ambijent u regionu za investiranje u energetiku? Prvo, olakšice u zakonima, previše dozvola je potrebno, predugo je čekanje na njihovo izdavanje... Makedonija je primer države koja brzo izdaje dozvole za izgradnju. Drugo, potrebno je više kontrole. Na primer, tržište naftnih derivata u Srbiji karakteriše izražena trgovina na crno, odnosno šverc. Postoji dobra volja političkog rukovodstva države za rešavanje toga, ali istovremeno nema kontrole i opreme kad tu volju treba sprovesti. Dakle, ako neka država hoće da popravi ambijent za investicije, mora da pojača kontrolu primene zakona u praksi. Za sada, nažalost, mnogo dobrih zakona ostaje samo na papiru. Poreska politika je više-manje normalna. Ako se olakša zakonodavstvo i ako se kontroliše njegova primeni u praksi, to je već dovoljno za popravljanje ambijenta za investiranje. Ključne stvari za privlačenje investitora jesu, po mom mišljenju, kontrola poštovanja tržišnih pravila igre, smanjenje sivog tržišta naftnih derivata, kao i očuvanje stabilnosti u političkoj i ekonomskoj sferi. Energetiku ste označili kao značajnu oblast za privlačenje investicija u regionu. Koje su vaše procene u pogledu vrednosti kapitala koji bi mogao da bude uložen u te energetske projekte? Ako saberemo sve kapacitete u proizvodnji struje koje treba zameniti samo u Srbiji u narednih sedam do deset godina, potrebno je investirati više od pet milijardi evra. U naftno-gasni biznis, istraživanje i proizvodnju, modernizaciju rafinerija i benzinskih stanica u regionu potrebno je uložiti pet milijardi evra. Po našim preliminarnim procenama, u narednih sedam do deset godina potrebno je da se uloži skoro 15 milijardi evra u energetski sektor balkanskog regiona. U tu sumu nisam uračunao gasovod ,,Južni tok’’, koji sam košta skoro 17 milijardi evra. Ulaganje u ovu oblast neuporedivo je veće od ulaganja u bilo koje druge privredne grane. Mislite da ima kapitala za ta ulaganja? U principu, da. Zainteresovani su veliki investitori iz Evrope, Rusije, Kine... A da bi se to ostvarilo, potrebno je brže reagovanje država u otklanjanju problema u zakonodavstvu i kontroli primene zakona, o čemu sam već govorio. Da li bi investiranje bilo ubrzano kad bi države regiona imale zajedničku strategiju i energetski dogovor? Da, sigurno. Naročito ako bi se iskoristio efekat sinergije u povezivanju država, kao što je urađeno u centralnoj Evropi. To bi bilo isplativije nego da svaka država radi sama za sebe. Koliko Evropska unija može da utiče na takve procese čvršćeg povezivanja u regionu? Da li bi i NIS mogao tome da doprinese? Važna je primena evropskih zakona u oslobađanju tržišta struje, nafte i gasa. NIS angažuje inostrane konsultante, istražujemo iskustva drugih evropskih država i dostavljamo ih predstavnicima vlada država u regionu. NIS može da privuče investicije za zajedničke infrastrukturne projekte više država u regionu, jer na svakom projektu u energetici imamo partnera. Finansijsko stanje NIS-a je dosta dobro u poređenju s deficitima budžeta država. Postoji veliko interesovanje najvećih kompanija u regionu da s NIS-om uđu u zajedničke projekte koji su uklopljeni u energetsku politiku Evropske unije. Šta za NIS znači konferencija ministarskog saveta Evropske energetske zajednice, planirana za kraj oktobra u Beogradu? To je prilika da razmenimo mišljenja i pokažemo mogućnosti investiranja u energetiku Srbije i potencijal u sinergiji s drugim državama u regionu. Nadam se da ćemo zainteresovati evropske partnere da ulažu u Srbiju i region Balkana. Strategija poslovanja NIS-a u regionu podrazumeva novac za investicije, i to imate. A da li imate ljude za to? Kompanija već sada ima internacionalni tim menadžera i eksperata iz 30 zemalja sveta, ali mi neprestano radimo na privlačenju mladih ljudi u NIS. NIS je u poslednje četiri godine, putem programa ,,NIS šansa", zaposlio više od 700 mladih ljudi koji su završili fakultete i srednje škole, što na neki način doprinosi sprečavanju ,,odliva mozgova". Srpska asocijacija menadžera proglasila je NIS najboljim poslodavcem u zemlji, što je ujedno i rezultat nedavno sprovedene ankete među studentima na univerzitetu. I ne samo to. Sve je više mladih ljudi koji su zainteresovani za naftno-gasnu oblast. Tako je, na primer, smer za istraživanje nafte i gasa na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu postao jedan od najjačih i najpopularnijih, pa je ove godine na 30 slobodnih mesta konkurisalo više od 90 kandidata, što je tri puta više u odnosu na prethodne godine. Nema sumnje u to da je interesovanje mladih za energetsku sferu doprinelo i popularizaciji ruskog jezika, pa je prvi put, u organizaciji NIS-a, održana Olimpijada iz ruskog jezika, na kojoj je 80 najboljih srednjoškolaca u regionu pokazalo svoje znanje iz ruskog. Ovako dobri rezultati su naravno rezultat dugoročnog rada na strategiji upravljanja ljudskim resursima, kojoj NIS poklanja veliku pažnju. Nije tajna da NIS ima najbolji kolektivni ugovor u regionu, kao i to da svojim zaposlenima omogućava brojne socijalne olakšice. Čak i ako ti ljudi odu iz Kompanije, oni nisu ostavljeni na ulici. Tako, na primer, u okviru programa dobrovoljnog odlaska, radnik NIS-a dobija 560 evra bruto po godini ukupnog radnog staža, i jednu i po zaradu, što je dvostruko više nego što pružaju slični programi u regionu. Uz to, u okviru dobrovoljnog odlaska, zaposleni mogu da računaju na otpis do čak 70% preostalog duga za stambeni kredit koji su dobili uz subvenciju NIS-a. To je najveći socijalni program koji je ikada sproveden na Balkanu.
