//= bu('dist/style.css') ?>
Koja su nova rešenja za unapređenje energetske efikasnosti i na čemu se u ovoj oblasti u Srbiji radi, govorilo se na panel diskusiji “Energetska efikasnost – ulaganje u budućnost”, u kojoj su učešće uzeli predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, kompanije NIS, UNDP-a (Programa Ujedinjenih nacija za razvoj), kao i akademske zajednice. Na štandu NIS-a održan panel "Energetska efikasnost - ulaganje u budućnost" O glavnim projektima NIS-a iz oblasti energetike govorio je Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika u NIS-u. Prema njegovim rečima, NIS se, u okviru svojih brojnih aktivnosti na poboljšanju energetske efikasnosti postrojenja i razvoju obnovljivih izvora energije, posebno fokusirao ne projekat izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima, kao i na korišćenje geotermalnih voda. „Trenutno u našem sistemu radi pet elektrana sa ukupnom instalisanom snagom od oko 6,3 MW. U izgradnji je još četiri elektrane čija je snaga oko pet MW, čime će do kraja ove godine NIS imati kapacitet proizvodnje električne energije od gotovo 12 MW. Na taj način NIS rešava dva problema – koristimo gas tamo gde nema infrastrukture za njegov plasman u transportni ili distributivni sistem i smanjuje se emisija štetnih gasova u atmosferu. Na postojećim postrojenjima NIS je već proizveo oko 20 miliona Kwh. Svake godine NIS povećava utrošak gasa za proizvodnju električne energije tako da je u planu da ona do 2018. godine bude oko 160 miliona kubnih metara“, rekao je Korać. U diskusiji su učestvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, kompanije NIS, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, akademske zajednice i stručne javnosti Korać je istakao i da NIS radi na izgradnji postrojenja za komrpimovanje prirodnog gasa, kao i da bi do kraja godine trebalo da na jednoj od pumpi NIS-a počne maloprodaja tog energenta. Takođe, za 2015. godinu je najavio i da će na pumpama Zmaj 2 i Žarkovo u Beogradu biti moguće kupiti komprimovani prirodni gas. „Takođe, veliku pažnju poklanjamo i što većem iskorišćavanju geotermalnih kapaciteta. NIS trenutno ima 75 izvora od kojih je 12 aktivno. Naši najveći partneri u korišćenju ovog resursa su banje Kanjiža i Junaković, ali su naši kapaciteti takvi da možemo da snabdevamo brojne partnere“, istakao je Igor Korać. Antonela Solujić, šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike, rekla je da je opredeljenje Srbije je da razvija energetsku efikasnost. „Strategija razvoja energetike Srbije do 2030. godine podrazumeva uštede od 9 odsto u odnosu na sadašnji nivo potrošnje. Uštede koje se ostvare ulaganjem u energetsku efikasnost omogućavaju smanjenje budžetskih izdataka za nabavku energenata i time otvaraju perspektive razvoja drugih segmenata privrede“, rekla je Solujićeva. Predstavnica resornog ministarstva je istakla i da je država preuzela na sebe ulogu nosioca zakonodavnog i finansijskog uređenja oblasti energetske efikasnosti, pre svega kroz donošenje odgovarajučih propisa koji se zasnivaju na relevantnim direktivama Evropske unije kao i obezbeđivanje fondova za ulaganje u podizanje nivoa znanja i investicionog ulaganja. O projektima NIS-a iz oblasti energetike govorio je Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika u NIS-u „Srbija je donela odgovarajuće propise koji omogućavaju ulaganje u podizanje nivoa energetske efikasnosti, a ti poslovi će se finansirati iz budžeta EU, Budžetskog fonda Srbije, budžeta lokalnih samouprava ali i podsticanjem privatnih ulaganja. Pored toga, kroz odgovarajuće izmene propisa stvoren je institucionalni okvir za obuku energetskih menadžera koji će u kompanijama sprovoditi projekte poboljšanja energetske efikasnosti, kao i obuku energetskih savetnika koji će kontrolisati napredak na terenu“ objasnila je Solujićeva. Maja Matejić, predstavnik UNDP-a, predstavila je projekte koje je ova institucija podržala kako bi se unapredila energetska efikasnost u Srbiji dok je Vladimir Božičković, profesor Mašinske škole u Pančevu predstavio projekat gradnje vetrogeneretora male snage koji su njegovi učenici napravili uz podršku kompanije NIS. Predstavljeni projekti NIS-a iz oblasti energetike i energetske efikasnosti U diskusiji koja se razvila, istaknuta je posvećanost NIS-a, kao velike kompanije, unapređenju energetske efikasnosti. „Najvažnije je da se energetska efikasnost posmatra kao ušteda u dobiti jer se jedino tako može iskazati interes nekoga da ulaže u to. NIS je dobar primer kako velike kompanije to rade, a one bi uz državu trebalo i da budu nosioci ovog velikog posla“, istakla je Maja Matejić.