Arhiva vesti
Kako bi Srbija dostigla evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine neophodna je čvrsta saradnja kompanija i države, zaključeno je na panelu „Investicije u zaštitu životne sredine – izazovi za industriju“ koji je održan na štandu NIS-a. Na panelu su, osim predstavnika, NIS-a, učestvovali i predstavnici državnih organa i industrije, kao i stručna javnost. Jedan od glavnih ciljeva debate je bio da se kroz diskusiju predstave važne teme, zakonske obaveze i zahtevi iz oblasti zaštite životne sredine koji se očekuju u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji. Na štandu NIS-a održan panel "Investicije u zaštitu životne sredine - izazovi za industriju" „NIS je od 2009. godine do danas u projekte zaštite životne sredine uložio više od 115 miliona dolara, dok su ulaganja u projekte čijom realizacijom se na indirektan način značajano utiče na zaštitu životne sredine višestruko veća. To se pre svega odnosi na modernizaciju postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo, koja danas proizvode motorna goriva evro pet kvalieteta. U segmentu smanjenja emisije štetnih gasova NIS se fokusirao na realizaciju projekata u cilju smanjenja emisije sumpornih i azotnih oksida u atmosferu. U tu svrhu NIS je rekonstruisao auto i železnička punilišta, rekonstruisani su rezervoari, zamenjeni su gorionici na pećima proizvodnih postrojenja. U oblasti očuvanja vodenih resursa, fokus NIS-a je bio na smanjenju potrošnje vode tako da smo, na primer, uspeli da u našim kotlarnicama redukujemo potrošnju vode za 50 odsto ugradnjom sistema za povrat kondenzata koji omogućava višestruko korišćenje zahvaćene i hemijski pripremljene vode. Takođe, NIS je realizovao Projekat rekonstrukcije postrojenja za tretman otpadne vode u Rafineriji nafte Novi Sad. U oblasti upravljanja otpadom preduzete su aktivnosti u cilju smanjivanja količine stvorenog otpada pa je tako nabavljena nova savremena oprema za čišćenje naftnih rezervoara, koja količinu otpada redukuje za najmanje 70%, a u sklopu projekta modernizacije i izgradnje novih postrojenja izgrađeno je Postrojenje za preradu istrošene sumporne kiseline, čime se eliminišu značajne količine opasnog otpada što je istrošena sumporna kiselina bila“, rekla je Svetlana Duvnjak, direktor Sektora za zaštitu životne sredine kompanije NIS. Na panelu su, osim predstavnika NIS-a, učestvovali i predstavnici državnih organa i industrije, kao i stručna javnost Ona je navela i da je NIS intenzivno radio na smanjanju potrošnje energije i to kroz izgradnju elektrana male snage. Pozdravljajući napore NIS-a na zaštiti i očuvanju i životne sredine Nada Lukačević, načelnik odeljenja za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je objasnila prilično složenu proceduru za dobijanje integrisane dozvole na šta su obavezne sve kompanije koje posluju u sektorima za koje je takvu proceeduru propisao Zakon u planiranju i igradnji. Lukačević je istakla da Ministarstvo radi na prevođenju nakoliko BREF dokumenata kako bi kompanijama olakšalo obavezu. „Identifikovano je 196 kompanija koje imaju obavezu da podnesu zahtev za dobijanje integrisane dozvole, a do sada je to učinilo njih 165. NIS, Lafarž i Tarket su to uradili i time dali primer kako se ponašaju odgovorne kompanije. Pošto je dobijanje integrisanih dozvola uslov za definisanje polazne pozicije u pregovorima sa EU, neophodno je da kompanije i država pre ulaska u taj proces imaju definisanu poziciju za pregovore. To znači da mi na pregovore moramo doći sa tačno definisanim pozicijama šta imamo i šta možemo da uradimo i u kom roku. Da nam se ne desi da ispregovaramo loše uslove i rokove koje potom nećemo moći da ispunimo i onda plaćamo penale“, rekla je Lukačevićeva. O ekološkim projektima NIS-a govorila je Svetlana Duvnjak, direktorka Sektora za zaštitu životne sredine Svetlana Marušić, savetnik pokrajinskog sekretara za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine pohvalila je kompanije NIS, Lafarž i Tarket za uložen trud u unapređenju životne sredine i naglasila da Sekretarijat koji predstavlja ima odličnu saradnju sa njima na poslovima od opšteg značaja. Svetlana Duvnjak je istakla da je značajan deo obaveza koje je NIS preuzeo u segmentu zaštite životne sredine usaglašen sa standardima EU, ali da mnogo toga treba i da se uradi. „NIS na osnovu svog iskustva može da pomogne državnim organima u pripremi pregovora sa EU. Nadamo se da ćemo i ubuduće imati dobru saradnju sa nadležnim državnim organima po ovom pitanju“, rekla je Duvnjakova. Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije pohvalio je praksu NIS-a da objavljuje izveštaje o zaštiti životne sredine i naglasio potrebu da država i kompanije zajedno rade na definisanju prelaznih rokova u pregovorima sa EU. Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije naglasio je da je, uz izuzetke kao što su kompanije koje su danas predstavile svoja dostignuća u oblasti zaštite životne sredine, u Srbiji problem primena propisa iz ove oblasti. „U zemlji koja ima dohodak po glavi stanovnika od 4.000 evra treba da investira i dostigne zemlje koje imaju deset puta veći prihod. To je problem koji država treba da reši i u pregovorima osigura takve uslove i rokove koje će kompanije moći da ispoštuju. Primeri NIS-a, Tarketa i Lafarža su izvanredni, ali je pitanje koliko kompanija u Srbiji može toliko da investira“, rekao je Atanacković. Kako bi Srbija dostigla evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine neophodna je čvrsta saradnja kompanija i države Sunčica Vještica, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Tarket, predstavila je pionirske projekte ove kompanije u zašptiti i očuvanju životne sredine. Ovu vrstu ulaganja ne treba posmatrati kao ulaganja u zaštitu živpotne sredine već kao investiciju u poslovanje jer ona donosi snižavanje troškova i povećanje profita. Cilj Tarketa je da učešće sirovine u poslovanju smanji sa srpskih 80-90 odsto na nemačkih manje od 50 odsto. Takođe, naš cilj je standardizacija postupaka i materijala koji će se uvoziti u Srbiju, a planiramo i saradnju sa NIS-om jer imamo određene resurse koji njima mogu da budu interesantni u ovom segmentu poslovanja, naglasila je Vještica. Aleksandar Manojlović, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Lafarž, obrazložio je sve aspekte aktuelnih i realizovanih projekata koje je ova cementara preduzela na zaštiti životne sredine. On je pojasnio da u Srbiji još ne postoji dovoljna svest da je najisplativije reciklirati i sirovine dobijati iz otpada i na taj način čuvati neobnovljive izvore. Cementara u Beočinu, rekao je Manojlović, već sada koristi značajan procenat alternativnih izvora sirovina za proizvodnju i pogonska goriva u odnosu na ranije godine.
