Naši ljudi
Siguran sam da neki i dalje zamišljaju proces proizvodnje nafte onakvim kakav je bio u eri razvoja naftne industrije – erupcija fluida u visinu, naftom umrljani radnici koji trče oko bušotine i prikupljaju naftu, slaveći svoj uspeh…
Realna slika na naftnim poljima danas je od toga daleka. Mislim da pojedine zablude o naftnoj industriji proizlaze iz toga što naša industrija nije toliko poznata u svetu kao što su neke druge. A činjenice govore da je naftni sektor jedan od najinovativnijih industrija i da investicije naftnih kompanija značajno doprinose globalnom razvoju.
Ista stvar je i danas, u vremenu Četvrte industrijske revolucije. U svakom slučaju: ili se prilagodiš ili nestaneš sa nikad zahtevnijeg tržišta. Okolnosti od nas traže da radimo efikasnije, fleksibilnije, bezbednije, bez praznog hoda, da umemo da se služimo velikom količinom podataka. Isključivo manuelni rad zamenjen je generacijama koje svoj posao obavljaju uz kompjuter ili tablet, a obučavaju se na virtuelnim naftnim poljima koja su njihove digitalne kopije.
U NIS-u veliku pažnju posvećujemo digitalizaciji i razvoju procesa upravljanja. Jedna od takvih mogućnosti je i „Aktiv budućnosti“, koji je dokazao svoju uspešnost na primeru kompanije „Gasprom njeft“.
„Aktiv budućnosti“ je program transformacije biznisa proizvodnje nafte, koji podrazumeva prelazak na operacioni model upravljanja kompanijom sa aspekta proizvoda koje pravimo. Pomoću njega planira se objedinjavanje i ujednačavanje delatnosti svih proizvodnih kompanija u sklopu Bloka „Istraživanje i proizvodnja“. Realizaciju programa je u kompaniji „Gasprom njeft“ inicirala Direkcija za proizvodnju Bloka „Istraživanje i proizvodnja“ i već se proširio na 10 aktiva. Ne tako davno, Blok „Istraživanje i proizvodnja“ NIS-a takođe se priključio ovoj inicijativi. Tokom 2022. godine planira se aktivan rad na dijagnostici i izradi optimalne organizaciono-funkcionalne strukture i IT okruženja.
Prelazak na upravljanje kompanijom sa aspekta biznis i servisnih proizvoda (produkata) obezbeđuje sistemski pristup definisanju ovlašćenja i odgovornosti rukovodilaca, omogućava da se uvidi vrednost svakog departmana i zaposlenog pojedinačno, kao i u ukupnom toku stvaranja krajnjeg proizvoda kompanije. Naime, izmene koje se implementiraju često nisu međusobno povezane i „fragmentarnog“ su karaktera: pojedinačna automatizacija, optimizacija zasebnih biznis procesa, lokalna optimizacija organizacionih struktura i slično. Kod takvog pristupa ostaju „sive zone“, jer se ne uzima u obzir uzajamni uticaj promena jednih na druge. U slučaju produktnog pristupa sve su izmene povezane kroz jedinstveni lanac stvaranja vrednosti uz otkrivanje potencijala. Posebno treba istaći da je NIS međunarodna kompanija, koja ima projekte u inostranstvu. Za nas je važno da stvorimo jedinstvene standarde, ali da se pri tome u obzir uzmu specifičnosti i rizici u vezi sa tim zemljama i njihovom zakonskom regulativom.
Zbog toga, prizor naftaša od pre 50-100 godina samo je deo naše istorije, na koju smo veoma ponosni. Ali, stvarnost je nešto drugo i naši procesi postaju sve više digitalni iz dana u dan. Nafta verovatno nikada neće biti digitalni proizvod, ali će moći da postane izvor i pokretač ka digitalizaciji.
