Klub volontera
Koleginica Tamara Stojanović, koja radi na poziciji administratora Maloprodajnog centra Jug, zaposlena je u našoj kompaniji 24 godine, dok se Klubu volontera, zajedno sa velikim brojem svojih kolega iz Direkcije za maloprodaju, priključila odmah po saznanju da je naša kompanija i formalno osnovala Klub volontera.
Činjenica da je Tamara članstvo u Klubu volontera doživela kao podrazumevanu aktivnost i prirodan sled svoje potrebe da pomogne drugima, ali i zbog postojanja velike količine entuzijazma s kojim se odaziva svakom pozivu na akciju, motivisala nas je da „popijemo kafu“ sa Tamarom i da vam približimo način razmišljanja jednog revnosnog volontera, upoznamo vas sa volonterskim duhom koji poseduje i razlozima iz kojih svoje vreme i veštine rado stavlja na raspolaganje Klubu volontera.
Šta te je motivisalo da se priključiš Klubu volontera i u kom trenutku si donela takvu odluku? Između privatnih i poslovnih obaveza i izazova, u kom kutku ličnosti si pronašla motivaciju i pokretačku energiju za činjenje dobrih dela?
– Pripadnost timu koji je spreman da pruži pomoć drugima (u ovom slučaju volonterima), nije bila stvar konkretne odluke u datom trenutku, već više postojanja lične potrebe i spremnosti da se bez oklevanja priključim i pružim pomoć onima kojima je potrebna, a zaista verujem da tu spremnost u manjoj ili većoj meri poseduje svako od nas. Imam sreću da je moje poslovno okruženje ispunjeno ljudima koji mi prijaju, ljudima koji se dobro međusobno razumeju i gaje isti sistem vrednosti, pa tako priključenje Klubu volontera za nas nije bila dodatna ili aktivnost za razmatranje, već nešto podrazumevano, čemu smo pristupili bez dileme i odlaganja, jer čineći dobro drugima ispunjavamo i sebe pozitivnim emocijama i zadovoljstvom.
Kada sumiraš utiske nakon realizovane volonterske akcije, koje benefite ti lično donosi učešće u njima, a koje dobrobiti donosi timu koji je angažovan na realizaciji konkretne akcije?
– Odnos koji se uspostavlja između samih volontera tokom pripreme i trajanja svake volonterske akcije neprocenjiv je za ceo tim. Na taj način stvara se uzajamna bliskost, jer nas vodi ista želja i potreba koja budi najplemenitiji deo naše ličnosti.
Smatram da je naročito važno istaći da je dobro što volonterske aktivnosti svim našim kolegama pružaju mogućnost da se priključe, bez obzira na to u kom mestu žive i rade. Ovde bih posebnu pažnju skrenula na kolege zaposlene u manjim sredinama, koje su udaljene od Poslovnih centara i zbog toga se mogu osećati zapostavljeno, ali kada su volonterske akcije u pitanju to nije slučaj, jer sve kolege imaju jednaku mogućnost da uzmu učešće u volonterskim akcijama imajući u vidu da se one organizuju širom zemlje.
Koja volonterska akcija ti je ostala u posebnom sećanju i zbog čega, a u kojoj vrsti akcije bi volela da učestvuješ u budućnosti?
Nakon volonterske akcije koju smo imali uoči novogodišnjih praznika u decembru 2019. godine, tokom koje smo posetili Dom za decu i omladinu „Duško Radović“ u Nišu, danima sam bila pod utiskom. U ovoj ustanovi pored dece i mladih bez roditeljskog staranja, smeštena su i deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kojima smo prilikom posete doneli paketiće, a zajedničko vreme proveli smo uz pesmu, zabavu i razgovor. Upravo to vreme provedeno sa njima, osmesi koje smo izmamili, kao i zadovoljstvo i sreća koju smo osetili tokom druženja sa njima, toliko su jak utisak ostavili na mene da sam ih danima iznova preživljavala. Vreme koje smo izdvojili za susret sa ovom dečicom nama ne znači mnogo, a njihovi pogledi ispunjeni ljubavlju, radost zbog dobijenih poklona i pažnje koju smo im posvetili jasno su nam stavili do znanja da im naša poseta neopisivo mnogo znači, i upravo zbog te iskrene emocije koju dobijamo od njih, najveće zadovoljstvo osećam upravo tokom volonterskih akcija koje su vezane za decu i u kojima bih uvek rado učestvovala.
