Клуб волонтера
Колегиница Тамара Стојановић, која ради на позицији администратора Малопродајног центра Југ, запослена је у нашој компанији 24 године, док се Клубу волонтера, заједно са великим бројем својих колега из Дирекције за малопродају, прикључила одмах по сазнању да је наша компанија и формално основала Клуб волонтера.
Чињеница да је Тамара чланство у Клубу волонтера доживела као подразумевану активност и природан след своје потребе да помогне другима, али и због постојања велике количине ентузијазма с којим се одазива сваком позиву на акцију, мотивисала нас је да „попијемо кафу“ са Тамаром и да вам приближимо начин размишљања једног ревносног волонтера, упознамо вас са волонтерским духом који поседује и разлозима из којих своје време и вештине радо ставља на располагање Клубу волонтера.
Шта те је мотивисало да се прикључиш Клубу волонтера и у ком тренутку си донела такву одлуку? Између приватних и пословних обавеза и изазова, у ком кутку личности си пронашла мотивацију и покретачку енергију за чињење добрих дела?
– Припадност тиму који је спреман да пружи помоћ другима (у овом случају волонтерима), није била ствар конкретне одлуке у датом тренутку, већ више постојања личне потребе и спремности да се без оклевања прикључим и пружим помоћ онима којима је потребна, а заиста верујем да ту спремност у мањој или већој мери поседује свако од нас. Имам срећу да је моје пословно окружење испуњено људима који ми пријају, људима који се добро међусобно разумеју и гаје исти систем вредности, па тако прикључење Клубу волонтера за нас није била додатна или активност за разматрање, већ нешто подразумевано, чему смо приступили без дилеме и одлагања, јер чинећи добро другима испуњавамо и себе позитивним емоцијама и задовољством.
Када сумираш утиске након реализоване волонтерске акције, које бенефите ти лично доноси учешће у њима, а које добробити доноси тиму који је ангажован на реализацији конкретне акције?
– Однос који се успоставља између самих волонтера током припреме и трајања сваке волонтерске акције непроцењив је за цео тим. На тај начин ствара се узајамна блискост, јер нас води иста жеља и потреба која буди најплеменитији део наше личности.
Сматрам да је нарочито важно истаћи да је добро што волонтерске активности свим нашим колегама пружају могућност да се прикључе, без обзира на то у ком месту живе и раде. Овде бих посебну пажњу скренула на колеге запослене у мањим срединама, које су удаљене од Пословних центара и због тога се могу осећати запостављено, али када су волонтерске акције у питању то није случај, јер све колеге имају једнаку могућност да узму учешће у волонтерским акцијама имајући у виду да се оне организују широм земље.
Која волонтерска акција ти је остала у посебном сећању и због чега, а у којој врсти акције би волела да учествујеш у будућности?
Након волонтерске акције коју смо имали уочи новогодишњих празника у децембру 2019. године, током које смо посетили Дом за децу и омладину „Душко Радовић“ у Нишу, данима сам била под утиском. У овој установи поред деце и младих без родитељског старања, смештена су и деца са инвалидитетом и сметњама у развоју, којима смо приликом посете донели пакетиће, а заједничко време провели смо уз песму, забаву и разговор. Управо то време проведено са њима, осмеси које смо измамили, као и задовољство и срећа коју смо осетили током дружења са њима, толико су јак утисак оставили на мене да сам их данима изнова преживљавала. Време које смо издвојили за сусрет са овом дечицом нама не значи много, а њихови погледи испуњени љубављу, радост због добијених поклона и пажње коју смо им посветили јасно су нам ставили до знања да им наша посета неописиво много значи, и управо због те искрене емоције коју добијамо од њих, највеће задовољство осећам управо током волонтерских акција које су везане за децу и у којима бих увек радо учествовала.
