//= bu('dist/style.css') ?>
U javnosti sve češće slušamo o „zelenoj“ energetici i potrebi da kompanije iz energetskog sektora svojim poslovanjem doprinesu očuvanju životne sredine. Za našu kompaniju, međutim, ta dilema ne postoji, jer NIS već godinama sprovodi svoju „zelenu agendu“. Štaviše, unapređenje zaštite životne sredine i briga o bezbednosti na radu, neizostavni su deo svakog biznis procesa u NIS-u. Naša kompanija je svoj odnos prema zaštiti životne sredine ugradila i u korporativnu misiju i viziju, kao i u HSE politiku. Za NIS zaštita životne sredine podrazumeva održivo korišćenje prirodnih resursa, kao i praćenje svih aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu, te sprovođenje mera za smanjenje eventualnih negativnih uticaja.
Osnovni ciljevi NIS-a u oblasti zaštite životne sredine su usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada, kao i očuvanje biodiverziteta u područjima poslovanja. Takođe smo posvećeni smanjenju uticaja na klimatske promene. Istovremeno, zaposleni kompanije učestvuju u akcijama uređenja prirode i sakupljanja otpada i spremni su da ličnim primerom promovišu opredeljenje ka zaštiti životne sredine.
Na ovom cilju NIS deluje u tri osnovna pravca – sprovodeći ekološke projekte, realizujući biznis inicijative koje imaju značajne ekološke benefite i učestvujući u akcijama zaštite životne sredine. O doprinosu NIS-a u ovoj oblasti najbolje govore ostvareni rezultati. U ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u našoj zemlji od 2009. godine NIS je uložio čak 900 miliona evra, od čega je u „čisto“ ekološke inicijative investirano oko 120 miliona.
Veliki deo ovih projekata realizovan je u Rafineriji nafte u Pančevu, jednoj od najmodernijih i „najzelenijih“ rafinerija u ovom delu Evrope. Modernizacija Rafinerije od 2009. godine kulminirala je izgradnjom dva savremena postrojenja čiji je rad, pored finansijskih, doneo i značajne ekološke benefite. Pre svega, puštanjem u rad kompleksa MHC/DHT u novembru 2012. godine NIS je u svojoj rafineriji omogućio proizvodnju goriva u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, odnosno goriva sa sadržajem sumpora manjim od 10 ppm. Pored toga, druga faza modernizacije Rafinerije završena je svečanim otvaranjem postrojenja za Duboku preradu u novembru 2020. godine čime je NIS-u omogućena proizvodnja većih količina najvrednijih goriva, kao i proširenje palete proizvoda na naftni koks. Ništa manje bitni nisu ni ekološki efekti modernog postrojenja jer se njegovim radom smanjuju emisije SO2 za 98,8 odsto, praškastih materija za više od 50 odsto i azotnih oksida za gotovo 10 procenata. Takođe su realizovani i rekonstrukcija i modernizacija FCC kompleksa što je rezultiralo smanjenjem emisija čestica, modernizacija auto i železničkog punilišta kada je uspostavljen ekološki sistem punjenja cisterni u Rafineriji, kao i smanjenje zahvata vode iz Dunava. Imajući u vidu ove i mnoge druge ekološke inicijative u Pančevu, ne iznenađuje što je NIS-ova rafinerija prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je od nadležnih državnih organa dobilo integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.
Pored prerade, NIS je značajne ekološke projekte sproveo i u drugim oblastima poslovanja. U Bloku Istraživanje i proizvodnja do sada je sanirano više od 150.000 tona istorijskog otpada, dok je zemljištu za poljoprivrednu proizvodnju vraćena ukupna površina od preko 16ha. Takođe, NIS je 2016. godine pustio u rad Deponiju otpadne isplake „Novo Miloševo“, projektovanu za trajno i bezbedno odlaganje neopasnog otpada. Pored toga, projekat „Suve lokacije“ omogućio je da sva bušaća postrojenja NIS-a budu opremljena postrojenjima koja štite zemljište i omogućavaju efikasnije odlaganje otpada.
U okviru Bloka Istraživanje i proizvodnja radi i Aminsko postrojenje kod Elemira u koje je investirano oko 30 miliona evra. Povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, ali i obima njegove proizvodnje, predstavljaju ključne biznis efekte koji su ostvareni realizacijom ovog projekta. Kada je reč o „zelenoj agendi“, bitno je istaći da način prerade gasa koji se koristi u postrojenju sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu. Reč je o HIPACT tehnologiji (High Pressure Acidgas Capture Technology), jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa.
U Bloku Promet takođe su realizovani brojni projekti zaštite vode, zemljišta i vazduha (ugradnja separatora, podzemnih rezervoara sa dvostrukim plaštom, sistema za povrat benzinskih para na benzinskim stanicama). Pored toga, NIS na svojim benzinskim stanicama razvija maloprodaju komprimovanog prirodnog gasa (proizvodi se na polju Ostrovo kod Požarevca) koje se zbog svojih karakteristika naziva gorivom budućnosti. Takođe, na maloprodajnim objektima kompanije na autoputevima u Srbiji postavljeni su punjači za električne automobile.
Diverzifikujući poslovanje, NIS je od 2013. godine iskoračio i u oblast energetike odnosno proizvodnje i trgovine električnom energijom. U okviru programa kogeneracije NIS je na osam lokacija u Srbiji izgradio male elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14 MW. U ovim elektranama, u koje je NIS uložio više od 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvodi se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota) ranije spaljivan na baklji. Ovim načinom sprečava se dospevanje gasa u vazduh, dok NIS ostvaruje značajne finansijske benefite. Pored Srbije, NIS je započeo proizvodnju struje iz gasa i na bušotini Žombolj u Rumuniji. Kilovate proizvedene na ovom postrojenju NIS prodaje na rumunskom tržištu.
Najznačajnija investicija NIS-a i partnera u oblasti energetike je izgradnja termoelektrane-toplane Pančevo, vredne oko 180 miliona evra. U novoj elektrani, instalisanog kapaciteta do 200 MW, proizvodiće se toplotna energija za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će proizvedena električna energija većinom biti usmerena u energetski sistem Srbije. Početak rada ovog postrojenja, koje NIS gradi u partnerstvu sa „Gasprom energoholdingom“, planiran je za 2022. godinu.
Pored ovih projekata i zaposleni NIS-a aktivno učestvuju u ekološkim akcijama. Tako su pred sam kraj 2021. godine zaposleni kompanije, članovi Kluba volontera, učestvovali u sadnji čak 500 sadnica platana i javora u okolini Rafinerije nafte u Pančevu. Tako će novi drvoredi, ukupne dužine od gotovo 2,5 kilometra, ne samo ulepšati deo Pančeva u kom se nalazi rafinerija, već će i blagotvorno uticati na kvalitet vazduha u ovom gradu.
Za kraj, važno je istaći da je NIS spreman i da u budućnosti daje pun doprinos unapređenju zaštite životne sredine. Svi biznis projekti koje kompanija realizuje, pored finansijske koristi, treba da daju i pozitivne efekte po pitanju zaštite životne sredine. Tako je već u toku realizacija novih kapitalnih projekata koji će dodatno unaprediti ekološku sliku Srbije. Između ostalih, to je dodatna rekonstrukcija postrojenja za katalitički kreking (FCC) u Rafineriji nafte kojim će biti smanjenje emisije štetnih čestica, kao i rekonstrukcija skladišta naftnih derivata. Pored toga, NIS sa partnerima, nastavlja realizaciju projekta vetropark Plandište. Uz to, biće realizovani i brojni projekti povećanja energetske efikasnosti što će smanjiti potrošnju energetskih resursa i smanjiti gubitke. Značajne inicijative biće realizovane u saradnji sa zajednicom kako bi se dodatno ukazalo na potrebu zaštite životne sredine. Tako će NIS, sa 12 partnerskih zajednica u Srbiji, realizovati 29 ekoloških projekata vrednih 107,5 miliona dinara. Reč je o uvođenju sistema solarnog napajanja i osvetljenja, zameni kotlova, uređenju gradskih parkova, sadnji autohtonih vrsti biljaka, postavljanju inovativnih ekoloških elemenata, solarnom osvetljenju parkova, postavljanju reciklažnih kanti i kontejnera. Na ovaj način NIS će nastaviti sa realizacijom svoje „zelene agende“ i doprineti daljem poboljšanju ekološke slike cele Srbije.