//= bu('dist/style.css') ?>
Neostvarivanje cilja koji smo zacrtali se uglavnom smatra neuspehom. Bez sagledavanja šireg konteksta, ukoliko ne uspemo da postignemo nešto što smo isplanirali na određeni način i u određenom roku, smatramo taj čin neuspelim, a sebe neuspešnim. Ali da li je tako?
Stvarnost ipak demantuje da je svaki plan koji nije realizovan prema našem naumu – neuspeh. Verovatno nema osobe na svetu koja ovo nije iskusila na neki način. Od studenta koji bi zakasnio na težak ispit, pa u sledećem roku dobio boljeg profesora kao ispitivača, do stručnjaka koji ne bi prošli na konkursu za željeno radno mesto, a koji bi već kroz nedelju dana sa lakoćom dobili još bolji posao u drugoj firmi.
Servantes je odavno rekao – kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore. Ja sam Darjan Kadarijan, polaznik prve sezone NIS Energy programa, I ovo je moja priča.
Moje prvo upoznavanje sa procesom prerade nafte počinje 2013. godine kada sam upisao Visoku tehničku školu strukovnih studija u Zrenjaninu na smeru inženjerstvo nafte i petrohemije. Od prvog dana studiranja, imao sam veliku podršku svojih profesora, a moje interesovanje za ovu oblast je bilo sve veće.
Diplomirao sam 2016. godine i stekao zvanje strukovnog inženjera tehnologije što je, za mene tada bio veliki korak i prva potvrda akademskog znanja nakon pune tri godine školovanja. Ipak, odlučio sam da nastavim dalje. Sa željom da nadogradim postojeće znanje, te iste godine upisujem Tehnološki fakultet u Novom Sadu i smer naftno-petrohemijsko inženjerstvo.
Složeni predmeti, zahtevni profesori, spremanje i po nekoliko ispita po jednom ispitnom roku često su izgledali demotivišuće. Dešavalo se da provedem mnogo sati u čitaonici vredno pripremajući ispit, a da ipak ne položim i to se odražavalo na moje samopouzdanje. Takav tempo vas ili navede da odustanete ili vas još više motiviše da nastavite dalje. Ja sam znao da je svaki položeni ispit jedan korak bliže do cilja.
Nakon predavanja, često sam igrao stoni tenis. Sport je za mene predstavljao način da izbacim svu negativnu energiju i održim svoju fizičku aktivnost. Vreme je brzo prolazilo, a nekoliko položenih teških ispita dali su mi vetar u leđa.
NIS kompaniju sam prvi put posetio 2019. godine još kao student zajedno sa svojim profesorom i kolegama. Još od tog dana sam poželeo da postanem deo tima, pa me je konkurs za NIS calling praksu veoma obradovao. Odmah sam se prijavio i tada sam obavio svoj prvi ozbiljan intervju. Međutim, stigao sam do poslednjeg kruga i bio samo na korak da budem primljen što je rezultiralo novim razočarenjem.
U tim trenucima, posebno mi je značila podrška Ivane Kešelj, mog tadašnjeg regrutera, a danas već koleginice koja mi je savetovala da ostanem istrajan i da je sigurna da će se sledeća prilika vrlo brzo ponovo ukazati. I danas se rado setim njenih reči koje su za mene, tada mladog i neiskusnog kandidata, bile vrlo ohrabrujuće.
U oktobru 2020. godine diplomirao sam na Tehnološkom fakultetu i stekao zvanje diplomiranog inženjera tehnologije. Već u novembru otvorio se NIS Energy program u kojem sam video svoju novu šansu koju ne smem da propustim. Zainteresovanost je bila velika, konkurencija takođe i pred nama kandidatima je bilo novih šest krugova. Prethodno iskustvo me je ojačalo i na neki način pripremilo i ovaj put sam dao sve od sebe da uspem! I uspeo sam! Prošao sam sve krugove selekcije i javljeno mi je da sam primljen u kompaniju NIS. Uzbuđenju i sreći nije bilo kraja i to jeste bio jedan od mojih najsrećnijih dana u životu, jer je označavao početak moje profesionalne karijere u kompaniji za koju sam oduvek želeo da radim. Danas mi je čast i zadovoljstvo što sam deo tima i daću sve od sebe da ukazano poverenje i opravdam.
Svaki pad ili neuspeh treba da vam bude novi motiv i prilika za lični rast. Uspeh ne dolazi preko noći, a snaga volje i istinske ljubavi prema onome što radite je put ka uspehu i lične afirmacije.