//= bu('dist/style.css') ?>
Неостваривање циља који смо зацртали се углавном сматра неуспехом. Без сагледавања ширег контекста, уколико не успемо да постигнемо нешто што смо испланирали на одређени начин и у одређеном року, сматрамо тај чин неуспелим, а себе неуспешним. Али да ли је тако?
Стварност ипак демантује да је сваки план који није реализован према нашем науму – неуспех. Вероватно нема особе на свету која ово није искусила на неки начин. Од студента који би закаснио на тежак испит, па у следећем року добио бољег професора као испитивача, до стручњака који не би прошли на конкурсу за жељено радно место, а који би већ кроз недељу дана са лакоћом добили још бољи посао у другој фирми.
Сервантес је одавно рекао – када се једна врата затворе, друга се отворе. Ја сам Дарјан Кадаријан, полазник прве сезоне NIS Energy програма, И ово је моја прича.
Моје прво упознавање са процесом прераде нафте почиње 2013. године када сам уписао Високу техничку школу струковних студија у Зрењанину на смеру инжењерство нафте и петрохемије. Од првог дана студирања, имао сам велику подршку својих професора, а моје интересовање за ову област је било све веће.
Дипломирао сам 2016. године и стекао звање струковног инжењера технологије што је, за мене тада био велики корак и прва потврда академског знања након пуне три године школовања. Ипак, одлучио сам да наставим даље. Са жељом да надоградим постојеће знање, те исте године уписујем Технолошки факултет у Новом Саду и смер нафтно-петрохемијско инжењерство.
Сложени предмети, захтевни професори, спремање и по неколико испита по једном испитном року често су изгледали демотивишуће. Дешавало се да проведем много сати у читаоници вредно припремајући испит, а да ипак не положим и то се одражавало на моје самопоуздање. Такав темпо вас или наведе да одустанете или вас још више мотивише да наставите даље. Ја сам знао да је сваки положени испит један корак ближе до циља.
Након предавања, често сам играо стони тенис. Спорт је за мене представљао начин да избацим сву негативну енергију и одржим своју физичку активност. Време је брзо пролазило, а неколико положених тешких испита дали су ми ветар у леђа.
НИС компанију сам први пут посетио 2019. године још као студент заједно са својим професором и колегама. Још од тог дана сам пожелео да постанем део тима, па ме је конкурс за НИС Calling праксу веома обрадовао. Одмах сам се пријавио и тада сам обавио свој први озбиљан интервју. Међутим, стигао сам до последњег круга и био само на корак да будем примљен што је резултирало новим разочарењем.
У тим тренуцима, посебно ми је значила подршка Иване Кешељ, мог тадашњег регрутера, а данас већ колегинице која ми је саветовала да останем истрајан и да је сигурна да ће се следећа прилика врло брзо поново указати. И данас се радо сетим њених речи које су за мене, тада младог и неискусног кандидата, биле врло охрабрујуће.
У октобру 2020. године дипломирао сам на Технолошком факултету и стекао звање дипломираног инжењера технологије. Већ у новембру отворио се NIS Energy програм у којем сам видео своју нову шансу коју не смем да пропустим. Заинтересованост је била велика, конкуренција такође и пред нама кандидатима је било нових шест кругова. Претходно искуство ме је ојачало и на неки начин припремило и овај пут сам дао све од себе да успем! И успео сам! Прошао сам све кругове селекције и јављено ми је да сам примљен у компанију НИС. Узбуђењу и срећи није било краја и то јесте био један од мојих најсрећнијих дана у животу, јер је означавао почетак моје професионалне каријере у компанији за коју сам одувек желео да радим. Данас ми је част и задовољство што сам део тима и даћу све од себе да указано поверење и оправдам.
Сваки пад или неуспех треба да вам буде нови мотив и прилика за лични раст. Успех не долази преко ноћи, а снага воље и истинске љубави према ономе што радите је пут ка успеху и личне афирмације.