Naši ljudi
U susret njenom novom romanu „Oba sveta“, razgovarali smo sa našom koleginicom Enom sa benzinske stanice „Novi Sad 5“. Ona nam je otkrila svoju umetničku stranu i dala profesionalni savet svima koji žele da se bave pisanjem.
Kada i kako ste počeli da se bavite pisanjem?
Čini mi se da su moja ljubav prema književnosti i muzici, karmički došle sa mnom na ovaj svet još u proleće 1985. godine. Ponikle su iz želje za stvaranjem i upoznavanjem lepših svetova od neverbalnog i svakidašnjeg. Srazmerno godinama i životnom iskustvu i one su rasle i razvijale se. Nikakve Barbike, šljokice ili lastiš nisu mogle da mi zamene paučinaste tavane i prašnjave podrume, iz kojih sam oduševljeno izranjala s pločama i knjigama kao iz druge dimenzije. U umetnosti sam prepoznala način da, generalno dosadne i turobne strane života i ljudi, ne doživljavam tragično.
Da li ste se bavili pisanjem i dok ste išli u školu i studirali?
U osnovnoj školi sam osvajala brojne nagrade na literarnim konkursima, objavljivala članke i sastave u časopisima, međutim, ti blistavi počeci bili su samo iskra gašenja jednog talenta i želje, usled brojnih životnih nedaća koje su mi se isprečile na putu mojih afiniteta i mogućnosti. U međuvremenu sam se posvetila obrazovanju. Pisala sam za druge i lektorisala. Završila sam deset godina klavira i diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu.
Do sada ste objavili roman „Zauvek sada“ i zbirku pesama „Apejron“. Gde pronalazite inspiraciju za svoja dela?
Pronađe ona mene 🙂
Inspiraciju – svuda, vremena – malo gde. Mašta je eliksir stvaranja, a u kombinaciji sa bogatom empirijom i iskrenom motivacijom, zna da bude veoma plodotvorna za autora i delotvorna na čitaoca. Uglavnom je pronalazim u ljubavi prema onome što radim, prema životu, bližnjima, prirodi, samoj sebi, ali neretko i sa one druge strane zastora na pozornici života, gde se krije sve što nije baš bajkovito i idealno, gde vrebaju bol, tuga, nepravde i razočaranja. Roman ,,Zauvek sada“* napisan je prošle godine s mnogo poleta, u jednom dahu. Zbirka poezije ,,Apejron“ simboliše jednu večnost, trajanje, beskonačnost, a inspiracija jeste jedan od entiteta beskraja. Ona je koktel intimnih emocija i razmišljanja vezanih za situacije i događaje iz svakodnevnog života. Minijaturne priče u stihovima.
Imate li u planu nova izdanja u narednom periodu?
Objavljivanje romana ,,Oba sveta“ planirano je za decembar, ali zbog nedostatka vremena, tek je u skicama. Radnja se zasniva na sinhronom toku dve različite životne priče. Članovi jedne, naizgled, prosečne porodice, potajno projektuju svoje zamišljene živote prema šansama koje su propustili, mogućnostima koje nisu iskoristili, izborima koje nisu napravili. Prvi deo knjige opisuje skroman život jedne porodice, drugi deo knjige se čita od kraja korica ka sredini i uvodi nas u svet druge porodice ogrezle u luksuz i raskalašnost, a kraj/ključ knjige je zapravo u sredini, gde se ove dve, naizgled nespojive priče prepliću i demistifikuju.
Inače, nezahvalno je govoriti o daljim planovima ako se uzmu u obzir životni tempo i nepovoljni uslovi za njihovu realizaciju. Volela bih da napišem satiričnu dramu ,,Diogenova posla“ u kojoj bih na ironičan i alegoričan način predstavila domaću političku i društvenu stvarnost, dolaskom bogova starog panteona i antičkih filozofa u Srbiju 21. veka. Nešto idejno slično, učinio je Radoje Domanović u pripovetkama ,,Marko Kraljević ponovo među Srbima“ i ,,Danga“ u kojima je proročki opisao sadašnje vreme. U planu je i roman ,,Oniks“ čija je radnja ispletena oko sudbine poludragog kamenčića iz Solomonove palate i odežde prvosveštenika, preko krstaških ratova, Francuske revolucije do današnjih dana, ali rad na njemu iziskuje mnogo istraživanja istorije, religije i ne znam kada i da li će ugledati svetlost dana.
Koji savet biste dali osobi koja želi da se bavi pisanjem, a ne zna kako da počne?
Samo neka počne! Neka se prepusti talentu i srcu. Prvi korak je uvek težak, ali je put (pisanja) uživanje bez premca. U pisanju samo treba biti iskren i emocija će naći put do nečijeg srca. Poriv za ulepšavanjem, perfekcionizam, razmišljanje o tome kako će se drugima dopasti stil, žanr, intelektualna i tematska ravan, kao i kakve satisfakcije autoru nosi delo, treba ostaviti po strani kao tehnički višak i blanširanje za kraj.
Gde mogu da se kupe Vaše knjige?
Knjige doživljavam kao nematerijalno dobro i simbolični prilozi od njih uglavnom idu u humanitarne svrhe za bolesnu decu nakon što isplatim troškove štampe. U eri bar-kodova i komercijale, ne želim da duša koju sam u njih pretočila bude oporezovana, uprkos tome što sve oko nje jeste. Knjige se mogu poručiti putem mejla ena_nedic@yahoo.com ili na promocijama.
